Dakle, meč između Srbije i Albanije, u kvalifikacijama za Euro 2016., u Beogradu prekinut je pre oko sat vremena nakon što se nad terenom FK Partizan pojavila bespilotna letelica (delovala je više kao cheap Chinese drone), na koju je bila okačena zastava "velike" Albanije. Zastave se dokopao naš igrač, Stefan Mitrović, i kada je krenuo da je sklanja, na njegu su nasrnuli fudbaleri Albanije, i od njega i drugog našeg igrača, Gudelja, su uzeli zastavu. U tom trenu su uleteli navijači sa tribina i krenuli da se tuku s reprezentativcima Albanije. Engleski sudija je prekinuo meč, dok su holandski i nemački bezbednjaci odlučili prvo da se meč posle prekida nastavi, međutim, prema nezvaničnim informacijama selekcija Albanije je odbila da izađe na teren zbog straha za vlastitu bezbednost...

 
2014-10-07 09:24:06

ZAŠTO ĆUTIMO I TRPIMO?

Filip Mladenović RSS / 07.10.2014. u 10:24

    Maja Volk
Maja Volk
Pobunjenim studentima svaka čast. Proteklih dana, a i danas, svima u Srbiji javno drže lekciju iz predmeta "GRADJANSKA HRABROST I NEPRISTAJANJE". Njihova glavni protestni slogan "POŠTEDITE NAS VAŠE ŠTEDNJE" na jednostavan i provokativan način izražava dah i duh jedne mladosti, ostavljene našim kolektivnim kukavičlukom na milost i nemilost neobuzdanoj

 

 Била једном...

SRBIJAUBIJA.17689.jpg

 
2014-10-05 00:51:58

MOJ 5. OKTOBAR

aleksandarkarisik RSS / 05.10.2014. u 01:51

Često previdim te jubileje na blogu. Do sada mi je uspelo samo jednom, da ne omašim, evo sad još jedared. A mislim i da je važno - posle četrnaest godina, i situacijom kakva je sada, to sve deluje dosta obesmišljeno. Ne želim da ovde kukam za protraćenim godinama, izdajom i arčenjem poslednjih ostataka nade građana Srbije. Ali bez toga je teško moguće napisati tekst na ovu temu. Bio sam aktivni učesnik događaja, ne nešto naročito bitan, stvar bi se isto završila i bez mene, ali eto, dao sam svoj skromni doprinos, pa bih ja iz čisto ličnog ugla malo...

 
2014-10-02 10:00:44

Diši sine, diši

Strongman RSS / 02.10.2014. u 11:00



Bila je to 1993. godina. Položio sam kasno za kola, sa 23 godine. Tata mi kupio veoma interesantnu bubu, koja je dovedena do vrhunca funkcionalnosti. Bila odličan auto koji je mogao da ide 140 na sat. Ofarbana u lepu bordonijansu, a imala je i niskoprofilne, doduše polovne mišelin gume.

Vraćao sam se sa elektronskog fakulteta. Početak oktobra je bio. Čim sam skrenuo iz Beogradske ulice ka mostu mladosti bio sam nemoćni svedok scene kako je iz parkiranog nadandžastog citroena zašao dečak koji u pokušaju da krene za ocem koji je krenuo do obližnjeg autoservisa. Kao na usporenom filmu sam glkedao kako ga je lada ispred mene udarila i odbacila nekoliko metara. Jeziva škripa kočnica mi i dan danas odjekuje u ušima. Sve se podesilo tako da vozač lade jednostavno nije imao šanse da izbegne udes. Dete je ležalo

 

Nikad bolji momenat za malo dobre muzike

i malo kurčenja, šta smeta da se proba:

nedeljom je laća, nedelja je ionako samo nogometni dan, nedelja je dan posle trinaestog 

 

ili bilo kog drugog.

moj favorit (benigna verzija)

 

 

 
2014-09-10 09:12:07

trša

antioksidant RSS / 10.09.2014. u 10:12
мама јој дала име јелена или марија или наташа или тако некако али јој се обраћала са "трша".
 
2014-09-01 18:05:29

Pregovori

Biljana 77 RSS / 01.09.2014. u 19:05

... sa Mikijem. ('de si makso?)

 

Ništa Dejton, ništa Rambuje. Možda je taj nivo napetosti postojao onomad kad je prepodobni premijer spavao na tvrdom briselskom patosu (uzgred, je l' zna neko, jesu li bile 'ladne pločice ili neko drvo.. nije isto). Nego, nevažno..

Pregovori su započeti na Mikijevu inicijativu, a sa namerom da me spreči da odem na posao.

 
2014-08-16 12:41:58

Прадеда, хвала!

NNN RSS / 16.08.2014. u 13:41

Једино сећање мог деде (1909) на свог оца је било

када је (прадеда) кренуо у рат,

изљубио је њега, брата и мајку и рекао јој:

 
2014-07-10 19:27:01

Danas

mikele9 RSS / 10.07.2014. u 20:27

Da je živ kao što nije , danas bi Zdenku bio rođendan. Nina je na FB postavila nekoliko fotki sa Begečke Jame u spomen na našeg zajedničkog prijatelja. Žal za njim ne prestaje! Ispod u komentaru sam napisao da ne idem na pecanje od kako je Zdenko umro. Živa istina! Ne znam šta je s kućom, piše Nina, ne znam ni ja, ni ona ni ja nismo bili na Jami od onda! Nema Zdenka, za nas nema ni Jame! Najverovatnije nikad više neću otići na Jamu!

Pijem prvu kafu, krenem....ali nikako da se odlučim da napišem mail svojim drugarima Pucu i Garu iz Podgorice. Ne znam