2015-06-26 21:44:21

Kišobrendizacija Srbije!

Filip Mladenović RSS / 26.06.2015. u 22:44

Sing-sing in the rain!
Sing-sing in the rain!
Vraćam se sa rodjendanske žurke „Dvestadvojke" Nušićevom ulicom, dok jesenja kiša usred junskog beogradskog leta ne prestaje. Veseo, ispunjen lepim susretima i nostalgičnim sećanjima povodom proslave 46. rodjendana Beograda 202, ugledam simpatičnu bakicu sa belim kišobranom. A na kišobranu dreči brend, pomislih neka reklama.

 
2015-06-22 16:55:21

svedok terorističkog napada u Jerusalimu

Srđan Fuchs RSS / 22.06.2015. u 17:55

упозоравам да је овај мрежни унос испуњен сценама насиља те да није препоручив за нежне људе. 

 

juče u Jerusalimu sam bio svedok terorističkog napada. napad je izgledao ovako:

 
2015-05-11 03:45:17

Dan Pobede nad fašizmom, proveden u NRH*

Srđan Fuchs RSS / 11.05.2015. u 04:45

*NRH - Нова Република Хрватска

 Photo0561.jpg 

 Kao što su posetioci mog mrežnog unosa tokom prethodne decenije možda mogli naslutiti, vučem jevrejsko poreklo iz Broda na Savi, kako se zvao u dane monarhija, odnosno Slavonskog Broda kako je bio poznat u svojim socijalističkim danima. Ovih pobedonosnih dana moj brat Boki, većnik beogradske jevrejske zajednice i ja, Srki da Hustlah, odlučismo, po prvi put u životu, posetiti rodni grad našega tate i naše bake. Imali smo tamo šta i videti.

 
2015-05-09 06:47:29

Ljepota pobjede: Milja Marin

Aleksandar T RSS / 09.05.2015. u 07:47

Milja Marin, djevojačko Toroman je bila jugoslovenska partizanka, poznata po svom portretu „Kozarčanka“ koji je napravio Žorž Skrigin. Milja Toroman je bila bolničarka u 11. kozaračkoj brigadi. Fotografija Žorža Skrigina je nastala u Knežpolju 1943. godine.

 

 

ljp.jpg

 

Imala je samo 17 godina, ali u intervju iz 2007 rekla je da pamti trenutak kada je nastala legendarna fotografija.

`Bilo

 
2015-05-08 23:03:57

Dvadeset dana i dvadeset noći

apostata RSS / 09.05.2015. u 00:03

igorkravtsov-posledny_salut.jpg

 

 

Dan slobode medija ... Eh ... Većina tih značajnih datuma lepo zvuči.

Sloboda medija u jednoj državi direktno je proporcionalna sa stepenom razvijenosti društvenih procesa, u onom najopštijem smislu koji podrazumeva, recimo, poštovanje zakonitosti, jasne ekonomske odnose, odnos prema kulturi i, pored mnogo toga drugog, naravno, tradiciju slobodne reči i razvijenu građansku svest o raznim vidovima slobode među kojima je i ta, koja se odnosi na slobodu javnog govorenja.

S obzirom na stanje srbijanskog društva, jasno je da je stepen stvarne slobode javne reči relativno

 
2015-04-08 08:39:29

Njima od Njega

Jelica Greganović RSS / 08.04.2015. u 09:39

cigani.jpg 

U kućama Garavog sokaka tih prvih ratnih noći stalno su gorele sveće. Kažu da se Čohano boji svetlosti, jer je duh mraka i smrti. «Čohano jede sveće», govorili su. «Palite zato jednu na drugu da se produži svetlost». Moj Mile je morao da nosi na ruci žutu traku. Tako su okupatori odredili. Žuta traka je značila da on nije čovek, nego Ciganin, i da svako može da ga ubije kad hoće.  

 

Zgrada od četiri sprata, građena sredinom šezdesetih. Bez lifta, naravno, tome služi onaj peti koga nema. 

Sad kad promislim, prizemlje bi, da nije bilo čika Raše i tetka Age bilo rezervisano samo za Lale: Adamove, Somborce, i one treće kojima sam zaboravio prezime.

Tetka Aga u stvari se zvala Agata i povremeno nas je čuvala kad su nam roditelji radili u istoj smeni. Pravila je najlepše i najizuvijanije slane perece za Svetog Savu i učila nas ponekoj nemačkoj reči.

Na prvom je živela teka Mila, udata za čika Jana. Jan je Slovak. Prekoputa njih živele su Verica i Ljilja, punačke devojčice, deca Blagoja i Nade. Makedonci. Njima smo jednom zapalili vrata prskajući čuvenoom "Crnom mačkom" preko plamena upaljača. Izbušena specijalka ne zaboravlja se lako.

 
2015-03-24 20:52:16

Kultura sećanja

Inner Party RSS / 24.03.2015. u 21:52

Prvo je bila NATO agresija.

Sada je bombardovanje NATO.

Računam da će za nekoliko godina to biti NATO intervencija

Pa onda NATO akcija.

I onda samo muk.

 

Tog 24. marta uopšte nisam morao ni da budem tu, ali pošto je splet okolnosti ipak doveo do toga da budem tu, odlučio sam da to bude na mojoj rodnoj Milji, kada je Leut već mora' potonut, treba' san ka' dobri barba ostat na njemu do kraja. Da će Leut potonuti bilo je jasno od prvog trenutka: ta zastarela oprema, haubice iz perioda kada je Crvena Armija oslobađala Beograd, protiv-vazdušna strategija koja je bila slična onoj kada je moj deda, oficir R., komandovao nad protiv-vazdušnom odbranom Kraljeva i južnom odbranom Srbije, prilikom bombardovanja ranije tokom stoleća, na proleće 58 godina ranije - dakle, strategija osloni se na čulo sluha. Bilo je očigledno da će nas pregaziti Ameri, razmišljao sam, dok sam se šetkao kroz Darkvud i gledao kako Jenea gomila opremu između poslednjeg naselja na mapi Beograda, i nesrećnog kamenoloma pod Straževicom, mesta koje će gađati toliko puta da će gotovo postati fizički čujno tužno izvijanje kamena i setni jek stare Šume pod nasiljem mašina. Predveče toga dana se dogodilo nešto što tokom čitavog perioda odrastanja, ovde u Šumi, nisam doživeo. Sve je utihnulo, apsolutno cela vaseljena. Zavladao je totalni i apsolutni muk, priroda je zamukla, stvorenja, lastavice, gugutke, dživdžani, psi lutalice, zrikavci, sve je apsolutno zaćutalo, izazivajući izrazito nemirnu i teskobnu tišinu, punu iščekivanja što ne donosi ništa dobro. Nedobro koje je oličavalo tuštu neprirodnu i antihumanu narav planetarne vrhuške - apsolut zla i neljudskosti u gaženju ka ostvarenju cilja. Cilj, misteriozni target, nije bilo samo rušenje jedne od poslednjih istočnoevropskih diktatura, cilj je bio nešto drugo, potmulo, iz duboke budućnosti, nešto što totalno nije hajalo za čoveka na zemlji, a pride pritisnuti ljušturom raspomamljene komunističke totalitarnosti koja isto tako hajala nije za čoveka na zemlji, pa čak i dotle ne da je, kritike radi, bila kadra da mu puca u glavu posred uskršnjeg praznovanja svetlosti resurekcije.