2016-05-02 15:13:02

Redovi s plaže: osvajanje Grčke

albicilla RSS / 02.05.2016. u 16:13

photo%20c%20albicilla%205_zpsdray8sv6.jpJezero Kerkini - pisano septembra 2015.

Čitali ste moje blogove o Grčkoj? Ako ste se potom zapitali zašto vi niste videli više od 20 vrsta, gde su sve te ptice i u čemu grešite, pokušaću da vam odgovorim na ta pitanja.

 
2016-05-02 12:17:02

Piscu je tuđina pitanje postojanja

elis RSS / 02.05.2016. u 13:17


Borislav Pekić, demokrat, iseljenik, povratnik, ali prije svega i iznad svega - pisac
Razgovarao: Clark Kent
Foto: Peter Parker
 
2016-05-01 11:50:51

Bez dobrog naslova (4. deo)

selica_nena RSS / 01.05.2016. u 12:50

I tako prolaze godine, al’ njega ne popušta, samo mu se ona tuga preobratila u neki baksuzluk. Iznervira se za svaku glupost, treska se po kući, psuje, ništa mu ne valja -  ni ja, ni deca, ni varoš. Ne znam šta nisam probala da ga nekako vratim u ono stanje od pre, ništa nije pomoglo. Moli, kumi, preklinji, plači, svađaj se – ništa. Kaže, kome se ne sviđam ovakav, može da ide. Gde, bre, da idem? Nisam otišla kad si me prevario, kako sad da odem? I gde? I gde deca da odu?

A što mi je njih dvojicu bilo žao, i sad me duša boli kad se setim kako su ga se plašili! Ako

 

ponedeljak 08.00h (pogon)

KOLEGA ZDRAVKOVIĆ (tek onako): Šta je sa Srećkovićem, on nikada ne kasni?

KOLEGA ŽIVOTIĆ (samo što je ušao): Verovatno je bolestan. Poslaću mu poruku.

ponedeljak 15.55h (pogon)

KOLEGA ZDRAVKOVIĆ (već skida radni mantil): Je l’ ti se javio Srećković?

KOLEGA ŽIVOTIĆ (deluje zainteresovano za razgovor): Ništa ceo dan. Znaš da on uvek telefon ostavi na nečujno. I mene hvata neka prehlada. Hladno je u ovom pogonu, vuče sa svih strana. (kolega Zdravković odlazi u klozet koji nema vrata pored kancelarije šefa smene i više ne čuje kolegu Životića)

 
2016-04-27 03:43:42

Od cikloputnika do ciklonomada

Snezana Radojicic RSS / 27.04.2016. u 04:43

knjiga1-1024x770.jpg

Pozivam vas da dođete na neku od putničkih tribina koje ću naredna dva meseca držati u pedesetak gradova na Balkanu. Iako je povod za moj dolazak objavljivanje nove knjige, ovo će biti putničke tribine na kojima ću govoriti o svom, sad već epskom putovanju biciklom koje je započeto 2011. kao krug oko sveta, ali se u međuvremenu pretvorilo u nomadski način života.

 
2016-04-26 21:28:47

Bez dobrog naslova (3.deo)

selica_nena RSS / 26.04.2016. u 22:28

I počnemo mi da pravimo prvu kuću. Mića stalno s majstorima il’ na putu il’ na poslu, dođe umoran i strovali se u krevet. Viđamo se u prolazu, ne stižemo ni da se posvađamo ljudski. U selo retko idemo zajedno, on svaki trenutak grabi da nešto uradi, a ja kad dođem k’o prst u oko svekrvi da sam gurnula. Mnogo joj teško pala ta naša kuća. Znaš kako, Mića bio jedinac, gledala u njega k’o u ikonu i sve se nadala da će joj se vratiti u selo. Nije joj bilo svejedno kad je odlučio da ode u varoš i stalno mu prigovarala što je zapustio imanje, a na mene posebno bila kivna.

 
2016-04-26 21:18:39

дабогда вас вода однила

elis RSS / 26.04.2016. u 22:18

 

јесам ли ја вама драга џецо икад причо згоде из јенеа? нисам? е вала лажете, нечу реч ко псета ал хочу реч ко кучичи. ал добро, знадем ја да ви волите те згоде па се плашите да чу их престат причат ако

 
2016-04-24 21:55:55

Opasna vremena

Jelica Greganović RSS / 24.04.2016. u 22:55

dangerous_times_by_only_fallen_frames.jp 

Ponekad se u očekivanom ritmu, ali često i nepredvidivo, pojavljuju opasna vremena. Ono što su im zajedničko su smutnja i neočekivanost uprkos najavama i prognozama. Prosto, jeste da nadležni crtaju, pismenim porukama najavljuju, mašu rukama i ponavljaju kao japanska kazna, ljudi ipak rade ono što oni hoće, okrećući leđa logici i stvarnosti o koju se svaki dan sapliću. I svaki pojedinačno misli da je baš on u pravu, dok ostali pojma nemaju ma koliko ga brojčano prevladavali. Ma koliko opasnih vremena doživeli, ljudi i dalje iz tog iskustva ne mogu da izvuku mnogo više od gunđanja i refrena koji izražava zgroženost vremenom koje radi šta hoće, ugrožavajući današnjicu i slaveći dobra stara vremena kad se znalo ko pije, a ko plaća. A, sad da l je regularno ili nije, tek ima da biva.

 
2016-04-23 18:02:25

23. aprila 1999...nekako baš u ovo vreme...

jedi-knight RSS / 23.04.2016. u 19:02

...pošli smo kućama sa tradicionalnog, jednonedeljnog, druženja MENSA Jugoslavije, iz kafea pri Malom pozorištu Duško Radović.

19307760405357c4f33e9a0837615518_v4_big. 

 
2016-04-23 10:11:13

Jovana Živkova

docsumann RSS / 23.04.2016. u 11:11

 gošća autorka: riply

piv_015.jpg

 

Mikeleov tekst o strini mu Stojki je bio inspiracija da u dahu izlijem priču o mojoj babi i sačuvam je od zaborava u nevidljivoj ženskoj istoriji Crne Gore.

Jovana je rođena neđe u poslednjoj deceniji 19. Vijeka. Ne zna se tačna godina, a njena djeca su govorila da baba dodatno krije godine jer je bila starija od đeda. Bila je potpuno plave kose I plavih očiju, pa su je zvali Bela, mliječnog tena koje sunce nikada nije vidjelo, niska i zdepasta. Podigao je stric koji je bio bez djece, tako da je, koliko je to bilo moguće u okvirima tog vremena, bila mažena i pažena kao djevojčica.