Genetski modifikovana hrana (GMH) već neko vreme ima znatnu uzlazeću putanju, količina te tvari je značajna po marketima a prodrla je i na pijace gde je uobičajeno, do sada, bilo da se tu prodaju samo povrće i voće proizvedeno i poraslo u ratarskim domaćinstvima. GMH postaje, naporom i uticajem marketinga u službi velikih proizvođača hrane, neophodni deo dnevne doze za građane koji bez konzumacije takovih proizvoda misle da skraćuju svoj vek na planeti i imaju osećaj uskraćenosti. Proizvodi se nova vrsta hrane iznuđeno, bliži se kraj onog povrća što raste autohtono iz semena bez umešavanja ljudi i uz trošenje kiše i onoga što ima u zemlji na kojoj raste. Ali pokazalo se da toga roda nije dovoljno, razlog je uvećanje broja zemljana, ima mnogo usta koja ga potražuju hranu pa je nadoknada nedostajuće količine proizvedena sa dodatcima koji ubrzavaju rast, povećavaju količinu i daju veoma lep izgled. 

"Zanimljivo je da se u pesmi "Pod sjajem zvezda" ni na jednom mestu ne pominje ime grada, ali gotovo svi koji je vole kažu da im je prva asocijacija na tu melodiju baš Beograd."

 

На референдуму у Македонији умувано 3-4 питања унутар референдумског питања. Примећено, примећено ... као акт нечијег насилничког диктата који по сваку цену, користећи демократско изјашњавање као заклон, обавља своје стратешке послове, на рачун било кога ко се налази ван ужег центра сопственог система, па и на рачун ових који се "за своје добро" изјашњавају на референдуму. Да, примећено је то принципијелно залагање за демократију ... Али - баш Србија прва не сме да се буни због тога, нити да коментарише, макар и само преко својих тзв. политичких коментатора и других улизица и војника демагогије, јер и она примењује исте ствари, засноване на диктату моћи, у својој унутрашњој политици, и то према сопственим грађанима (за разлику од ове силе која мрцвари туђе грађане). 

 

OVO SAM PISMO NAMERNO SKRATILA POŠTO NISAM NI IMALA NAMERU DA GA ŠALJEM

 

– Našli smo je u stolici za plažu, ispod jednog od onih suncobrana sa palminim granama, na peščanom sprudu gde se reka Bojana uliva u more. Možda nije na mestu da vam ovo uopšte govorim, gospođo, ali trebalo je da vidite, kako su izgledali, reka, more, sunce u smiraju dana, kakav je bio mir i koja tišina. I talasi su utihnuli na momenat. Ako postoji idealan način da se ode sa ovog sveta, mislim da je to kako je vaša majka otišla.

– Ne nije na mestu. Uopšte me ne zanimaju vaše romantične opservacije o zalasku Sunca u ovoj vukojebini. Nisam prevalila pola sveta da slušam zanesene pogranične pogrebnike. Dajte da obavimo šta mora, da mogu da završim i sahranu i da se tornjam s ovog strulelog kontinenta. I gospođica je!

 

 

Izašao je probni, digitalni otisak, a do kraja sledeće nedelje izlazi ceo tiraž iz štampe.

 

Na 297 stranica, od čega je pola tekst, a pola foto-reportaža sa preko 300 fotografija...

Olivera Frljića britanski "The