2015-06-27 20:31:28

juicing

AlexDunja RSS / 27.06.2015. u 21:31

medium_Juicing5.jpg
naš omiljeni vitasok je mean green. ali pre nego vam dam recept,
da vam kažem koju o ceđenju sokova općenito.

 
2015-06-27 11:28:33

Opet o HRASTU ...

Đorđe Bobić RSS / 27.06.2015. u 12:28

Opet o Hrastu na autoputu ka Preljini. Pre dve godine beše ideja da se Hrast poseče e da bi autoput mogao po projektu da se izvede i izgradi, onda se digla buka građanska, protesti su bili uzeli maha oko toga, razumni su govorili da tako što nije u redu a oni iz vlasti uz podršku nekih iz struke šumarske i slične su imali drugačije mišljenje. Tada je jedan Ministar predlagao da se Hrast presadi i tako da se reši problem, misija je bila nemoguća i neizvodljiva, a onda se čutalo sve do sada. Ovih dana, opet aktuelno, Hrast opet ometa izgradnju autoputa jer od onda ništa nije urađeno da se neko razumno rešenje nađe pa je progovorila Ministarka nadležna i za hrastove i za autoputeve, nadležna i kompetentna, naravno.

 
2015-06-26 22:25:07

Ne, ne moram

natasavb RSS / 26.06.2015. u 23:25
„Moraš biti jaka.“
„Ti si hrabra.“
Ne, ne moram.
I ne, nisam. 
Nisam ni jaka, ni hrabra, a često sam usamljenja, umorna, uplašena i zabrinuta zbog onog što dolazi.
Samo živim ovaj život najbolje što umem.
 

Meni su poznata sva imena francuske kulture, ja sa njima vodim svakodnevno jedan apstraktan dijalog. Ali oni ne dele moj svet. Između nas nisu moguće nikakve reference kada je o našoj kulturi reč i o njenim književnim temama i problemima. Njihove teme su i  moje, moje nikad nisu njihove (Danilo Kiš)

Svako ko je iole privržen kulturno-umetničkoj i svakodnevnoj francuštini shvatiće šta je Kiš, koji je važio za frankofila, hteo reći.

A koje  je  francuske (i druge, uključujući i naše) pisce  Kiš voleo?

Ovoga sam se setio kada

 
2015-06-25 16:41:47

Arsenik u kafi, čemu? (2)

vladimir petrovic RSS / 25.06.2015. u 17:41

 

Duša žene je uvek  mutna. Nikad u njoj nema određenog stanja. Žena ne ume da bude ni srećna ni nesrećna. Ima nešto u tome (Isidora Sekulić)

                                               Jer od nasilja (brak) do nasilja (preljuba) proizilazi samo  nasilje (kopulacija) (Džejms Džojs: Uliks)

Ne stigoh ranije da postavim ovaj drugi (i zaključni) deo razmišljanja o večnoj temi muško-ženskih odnosa, uključujući i  preljubu, gledano kroz dva književna

 
2015-06-24 18:11:45

Keep it real, baby

Vlasta92 RSS / 24.06.2015. u 19:11

Keep-it-real-2.jpg

Nije me dugo bilo, imala sam težak period, desilo mi se nešto za šta sam mlada. Napuniću 48 u novembru, i mlada sam da izgubim muža. I niko nije dovoljno mlad i dovoljno išta da gleda nekog svog kako ga razara bolest. To je jedan ponor u koji upadaš, a svi znamo koliko dubok i mračan on ume da bude. Ali, ne želim o ponoru da pričam. Mislim da je ono što nas najviše karakteriše kao osobe, naša sposobnost da iz takvih ponora

 
2015-06-23 19:43:34

Bolesno stanje u sferi komunikacije

Nebojsa Krstic RSS / 23.06.2015. u 20:43

 

 

Pojavio sam se kod Zorana Kesića u "24 minuta".  Istaknut sam kao negativan primer. Povod je jedan moj tvit. On glasi: "Deca moraju biti zaštićena od svakog nasilja. Nemaština je oblik nasilja nad decom."

Ovo sam napisao u okviru diskusije povodom štrajka glađu jednog roditelja kome su oduzeta deca jer nije imao sredstava za njihovo izdržavanje. Neko od mojih Tviter sagovornika, bio je bezrezervno na strani tog roditelja, rekavši: "Svi smo mi Đorđe!", pa sam mu replicirao da nismo.

 
2015-06-22 16:55:21

svedok terorističkog napada u Jerusalimu

Srđan Fuchs RSS / 22.06.2015. u 17:55

упозоравам да је овај мрежни унос испуњен сценама насиља те да није препоручив за нежне људе. 

 

juče u Jerusalimu sam bio svedok terorističkog napada. napad je izgledao ovako:

 
2015-06-22 10:42:49

Sećarnik: Ukusi, mirisi, boje...

Dr M RSS / 22.06.2015. u 11:42

„Nešto mi je bledo ovo dete“, rekao je dr Spasić i ta usputna rečenica  odvela je Mišu u sobu u kojoj je sve bilo belo, zidovi, stolice, ram oko slike nekog strogog čike.

„Neće ništa da boli“, rekla je teta u belom i izdajnički zabila iglu u prst naivnog deteta koje je sedelo u Radinom krilu. Sam ubod iglom u prst i nije toliko boleo, sigurno ne da opravda onoliki vrisak koji je rasparao julsko jutro i secnuo prolaznike na ulici; boleo je nož izdaje u srcu mališana koga su slagali. Zato toliki vrisak I zato toliki bes kad su mu ponovo prišli

 


*
Svako indonežansko ostrvo je svet za sebe, kažu poznavaoci. I još dodaju da se nekada toliko razlikuju da, po prelasku s jednog na drugo, imate osećaj kao da ste u drugoj državi, među drugim narodom. Te tvrdnje čine mi se tačnim, iako ni na jednom ne ostajem dovoljno dugo da bih smela da kažem kako sam ga upoznala. Osim Batamija gde sam samo zanoćila, na Sumatri i Javi provela sam po nešto manje od mesec dana, sve vreme vozeći prema jugoistoku. Ipak, na osnovu onog što sam videla i osetila, za prvo ostrvo mogla bih da vežem epitete 'divlje' i 'prenaglašeno' - nedirnuta