A gde toga ima više nego u kiši papirnih meteora? Podigneš ruku i čekaš koji ćeš uhvatiti. Hoće li ovog puta biti tužna, teška ili vesela? Hoće li biti pametna, plitkasta, mekana, tvrda i koričasta, prašnjava i žuta ili sveže odšampana zarobljivačica noseva u redu na kasi? Ili agatokristiva, meka i slana?

Ja sam oduvek bila najsrećnija kada mi u šaku padne epska fantastika, ta fina dorada svih naših zajedničkih

Nov član ekipe, odmah posle kiše, nakon poplava i vanrednih stanja. Obzirom da se i Kinezi groze broja četiri prešli smo na magičnu cifru pet. 

 MILOŠ STOŠIĆ (1977), dipl. filolog opšte književnosti i teorije književnosti, objavljuje teorijske i prozne književne radovi u časopisima i periodici. Freelance fotograf koji objavljuje fotografije u magazinima u zemlji i inostranstvu, Učestvovao na više grupnih izložbi. Bavi se muzikom od 1993. godine (Stop it!, Rejected, Stonewall, Unison, Mnjenje); iza sebe ima više studijskih izdanja objavljenih kako u zemlji,

Svakako sebe malo bolje koristiti.

Razgledati i birati.

Много ме воли моја мајка. Али, чак ни она није могла, а да не закључи, помало грубо, да сам ја један "лепак за будале". Стално сам истеривао "неку правду", што у обданишту, што на игралишту. Од маторих гилиптера из дворишта и из школе нема ко ме није давио, тукао и зајебавао. Не моји вршњаци, не деца са којом сам се играо већ старије силеџије којима сам пружао отпор. Као и оне жртве силовања што су носиле "прекратку сукњу", тако и ја понекад мислим да сам био "превише у праву", или сам се бар "правио паметан", "филозофирао" итд. Преиспитивао сам себе тако једно милион пута и увек долазио до истог закључка да ће пре бити да сам стварно лепак за будале, него ово друго. Било да су дошли пар година старији па нас отерали са терена или средовечни људи без икаквог осећаја гриже савести што деци отимају терен, било да нам старији и јачи из чисте обести "грацкирају" кликере или узму нову лопту и кажу "да ће је вратити"- ја нисам могао да ћутим нити да им се склањам с пута. 

Од свих таквих епозода једна је оставила посебан траг. Иако сам и у тој епозоди добио неке батине, увек се слатко исмејем кад је се сетим.

Radon je inertni (plemeniti) gas, svepristutan u zemljinoj kori. Nastaje kao medjuprodukt raspadanja dva radioaktivna hemijska elementa, uranijuma i torijuma. Nema ukus, boju, ni miris, i ima veću specifičnu težinu od vazduha. Radon je i sam radioaktivan, i emitovanjem alfa čestica raspada se u metaloid polonijum, koji je takodje radioaktivan. Nakon čitavog niza sukcesivnih raspada završava kao stabilan izotop olova. Ovaj gas se difuzijom kreće kroz pore u zemljinoj kori i tako nalazi put do površine. 

Počelo je na jednom od onih životnih prelaza koje je Ana prošla a da nije primetila. Kad se našla na drugoj strani, nastavila bi bila dalje istim korakom nesvesna da se okolina promenila, i zanešena u polemiku sa svojom drugom Ja, što je sve njeno tipično ponašanje, da se nije odmah sjatila gomila.

gost autor: jepet

 
Inicijativa Bloga B92 i Radio Laguna su pokrenuli akciju prikupljanja knjiga, školskog materijala i didaktičkih igračaka za predškolski i školski uzrast, za decu ometenu u razvoju iz Centra u Šekspirovoj ulici, u Beogradu.
Tokom naredne dve nedelje možete svoje doprinose ovoj akciji odneti u Radio Lagunu, Resavska 33, od 15h do 18h.

 Da se razumemo, za sve je kriv Bob Živković. Prvo sam pozvana da budem tajna kuma na još tajnijoj svadbi. Tim povodom me je gore pomenuti Bob pitao: "A šta ćeš kao kuma da pokloniš?" Kako šta? Pa, može servis za 25 osoba, sa kojim mladenci kao što je i red ne znaju šta će, al ga čuvaju i sapliću se o njega do kraja svog postojanja, da bi se posle i naslednici krstili i češkali po glavi kad ga iskopaju iz bezdana nekog podruma. Ili duetirane kristalnu vaznu i pikslu premera omanjeg bazena. Kristal mora da je teži od olova i brušen tako da hvata rekordnu količinu prašine, pri čemu su njegove ivice dovoljno oštre da amputiraju svaki ekstremitet koji ih se dotakne. Ne bi bilo loše ni ambasador ćebe, pri pogledu na koje vas, tokom leta, spopadnu temperaturni vodopadi preznojavanja na nervnoj bazi...Bob je smatrao da je sve to suviše očekivano. Naravno da je očekivano, tako i treba zato što se to prenosi sa kolena na podrum već vekovima, kao rođena sestra krvne osvete. Što bi samo vama noge ćopavila kumovska vazna koja se ne bi, prokletinja jedna, razbila čak ni da padne sa neosvojivih planinskih vrhova. Na beton.