2017-02-19 00:49:41

Zar ima nečeg što ne znaš, Maksime?

marco_de.manccini RSS / 19.02.2017. u 01:49

Кад желим да се мало издувам, само направим круг по граду. Увек прво пођем горе, Кнез Милошевом, према пошти.

Још нисам поштено ни пошао, а на семафору ме заустављају две девојке у изнајмљеним колима, машу рукама кроз отворен прозор и питају "Гућа? Гућа?". Правим се блесав, мрзи ме да говорим на енглеском, а и уопште. Уосталом, не могу никако да промаше те им само руком покажем да продуже "право, само право". Ако нигде не скрену, проћи ће поред Спомен-парка борбе и победе, с Богдановићевим Мегароном, и даље, "право, само право", све до Гуче.

Urban_promenade.jpg

 
2017-02-17 23:39:28

Једна небеска седница

tasadebeli RSS / 18.02.2017. u 00:39

 

 440px-13_members_of_the_Serbian_poetic_circle.jpg

 
2017-02-10 17:07:11

Kardinal Rišelje

Neven Cvetićanin RSS / 10.02.2017. u 18:07

Kardinal Rišelje, punim imenom Arman Žan di Plesi de Rišelje (Armand Jean du Plessis de Richelieu, 1585-1642), stoji na razmeđi dvaju svetova, crkvenog i državnog, upravo zbog toga (zbog svoje crvene kardinalske odore) dobijajući nadimak „crvena eminencija" (Éminence rouge), dok će njegov uticajni politički savetnik, agent i tajni diplomata, Fransoa Žozef Di Tremble (François Joseph du Tremblay), takođe svešteno lice, kapucinski fratar, zbog sive boje svoje monaške odore dobiti nadimak „siva eminencija" (Éminence grise), otkuda sam izraz i vodi poreklo.

 
2017-01-28 19:39:30

Holivudska finala

NNN RSS / 28.01.2017. u 20:39

Da je tenis kao sport npr. neka kompanija (a.d.), ovog vikenda bi mu vidno skočile akcije :) Ono što gledaoci najviše vole da gledaju u samim završnicama su sudari titana i pisanje istorije.
Prvo je žensko finale nije baš donelo bratoubilački rat između sestara Vilijams, ali jeste krunisanje mlađe: Serena je najtrofejnija na Gren Slemovima u Open eri!  Serena u svojoj drugoj inkarnaciji nema premca u ženskom tenisu, tako da je ovaj rekord visio već neko duže vreme, ali kako mu se Serena bližila, nekako je bivala sve opterećenija i nervoznija, a onda je pregorela u polufinalu US Opena 2015. portiv Roberte Vinči i posle toga može se reći da je nekako postala opuštenija na terenu (kao npr. Mari kada je postao otac), a pre toga je bila užasno loš gubitnik (level Željko Obradović), što opet možda ima i pozitivan uticaj na nepobedivost i ogromne uspehe. Sada se Sereni zalomilo da za rekordnu 23. GS titulu igra, ni manje ni više, nego baš protiv rođene sestre Venus, koja joj je na neki način i idol. Venus se krajem prošlog veka probila na vrh i sećam se priča da ima još talentovaniju mlađu sestru :) Njih dve su igrale finale ovde prethodni put, sada već, davne 2003. kada je Serena čudesno slavila. Ovo finale je ubedljivo najstarije žensko GS finale u istoriji - sledeće nedelje učesnice pune 72 godine (zbirno :)) Njih dve su poslenji put igrale u finalu GS na Vimbldonu 2008. a interesantno je da je tada i finale u muškoj konkurenciji bilo između sadašnjih finalista Nadala i Federera (ujedno i jedan od najboljih teniskih mečeva u istoriji)!

Fedal rekordni 9. put

dinal-nadal-federer-dmax-australia-open-2_image16x9.jpg
Ovo je verovatno najveći meč u istoriji tenisa!

 

"Još kad bi ti neki blog o tome napisao....."

 

 

 unnamed.jpg

 

 
2016-12-30 16:49:59

Doktor Kisindžer

Neven Cvetićanin RSS / 30.12.2016. u 17:49

Vreme nakon Drugog svetskog rata kao vreme „velike sinteze" protivrečnih tendencija epohe će zapravo biti vreme geopolitičke ravnoteže i balansa među svetskim silama, što je konačno rezultiralo politikom detanta (franc. détente - opuštanje) među velikim silama koja je na snazi bila u centralnom delu ovog perioda - od sredine šezdesetih do početka osamdesetih godina 20. veka. Državnici koji će obeležiti ovaj period će više biti skloni pregovaranju nego konfliktima, koristeći same konflikte uglavnom kao sredstvo za jačanje pregovaračke pozicije, a ne kao cilj sam po sebi. Možemo reći da je, nakon pola (dvadesetog) veka u kome su takt događaja određivali neuravnoteženi destruktori poput Vilhelma II i Hitlera, nastupilo vreme u kome će takt određivati uravnoteženi državnici u najboljem maniru bizmarkovske diplomatije.

 
2016-12-23 16:12:34

De Gol - četvrti deo

Neven Cvetićanin RSS / 23.12.2016. u 17:12

Tako De Golov, na prvi pogled, bajronovski, don-kihotovski, odlazak iz petenovske Francuske, neće zapravo biti romantičan čin zanesenog patriote koji ide da u dijaspori štampa novine, već državnički čin odlučnog čoveka koji je imao jasnu ideju šta činiti kako bi se očuvao legitimitet države i koji je sada za tu svoju ideju počeo da traži sredstva. Sreća koja će dovesti Vintona Čerčila na čelo ratne Velike Britanije i njegov koristan praktični račun će učiniti da britanski premijer po De Golovom povratku ovoga najljubaznije prihvati, verujući u korisnost njegove akcije po britanske i opštesavezničke interese. On će De Golu staviti na raspolaganje jednu tehničku spravu, preko koje će odbegli francuski general, sam i bez igde ikoga, uspeti da tokom rata stvori sopstveni mit, koji će prerasti u opštenacionalni mit otpora okupatoru i konačne pobede nad njim. Biće to radio.

 
2016-12-16 12:34:17

De Gol - treći deo

Neven Cvetićanin RSS / 16.12.2016. u 13:34

Reči koje će De Gol zapisati o Čerčilu i njihovom prvom susretu u svojim ratnim memoarima će biti čuvene iz više razloga. Te reči neće samo oličavati međusobno poštovanje dvojice državnika, već će dati definiciju onoga što treba da bude državnik od formata, kao i specifikovati složen odnos koji će državnici od formata međusobno imati. Opisujući Čerčila, De Gol će zapravo opisati samoga sebe, budući da su obojica u svojoj ličnosti imali retku kombinaciju karaktera državnika sastavljenog od širokog obrazovanja, dalekovide strateške vizije i operativne taktičke sposobnosti da tu viziju sprovedu u delo. Reči koje će De Gol zapisati o prvom utisku nakon susreta sa Čerčilom će biti svojevrsna definicija onoga što državnik treba da bude, kao i defnicija načina na koji on treba da posluži svojoj zemlji, štiteći interese svoje zemlje ne samo pred neprijateljima, već i pred saveznicima:

 
2016-12-09 16:06:03

De Gol - drugi deo

Neven Cvetićanin RSS / 09.12.2016. u 17:06

Sa početkom Prvog svetskog rata De Gol će kao komandir pešadijskog voda od samog početka biti uključen u najžešće bitke, hrabro se u njima držeći, bivajući ranjen već na početku rata. Neko vreme provodi u bolnici, kritički razmišljajući o taktici francuske armije, da bi po povratku na ratište ponovo bio ranjen, ali i dobio prva eksplicitna priznanja za hrabrost u smislu oficirskih preporuka, bivajući ponovo ranjen u velikoj bitci kod Verdena 1916. godine, padajući ovaj put u nemačko zarobljeništvo. U nemačkom zarobljeništvu upoznaje ruskog oficira Mihaila Tuhačevskog (Mikhail Nikolayevich Tukhachevsky), jednog od budućih komandanata ruske Crvene armije, sa kojim razmenjuje ideje o mehanizovanim, brzim, oklopnim jedinicama, za koje su obojica bili uvereni da će rešavati buduće ratove.

 
2016-12-09 00:00:28

Lili Marlen

Milutin Milošević RSS / 09.12.2016. u 01:00

CzMHNRmWQAAuSbX.jpg

 

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana