2015-04-13 18:17:52

Sećarnik: `48.

Dr M RSS / 13.04.2015. u 19:17

Prvi radni dan u Narodnoj banci, posle tolikih godina, Radi je ličio na početak nekog filma u kome glumica zaspi  u 1938., na peščanoj plaži rajskog ostrva, sa livrejisanim poslužiteljem koji je vodi do radnog stola, čajem i sendvičima koje raznosi servirka u 11 sati, u kancelariji sa tepisima i lusterima...pretapanje...i budi se na goloj hridi na obali sivog, ledenog mora, u Radinom slučaju u prizemlju zgrade Poštanske štedionice na kojoj su još rupe od metaka,  na uglu Cvijićeve i Kneza Pavla koja se sad zove 29. novembra, u velikoj

 
2015-04-01 20:15:11

Vrli novi svetski poredak i srećna nova 1984.

freehand RSS / 01.04.2015. u 21:15

Čitajući tekst Milana Novkovića "Evroazija" setim se pisma koje je Oldos Haksli napisao Džordžu Orvelu povodom pojavljivanja njegovog romana "1984".. To sam pismo, naime, prvi put pročitao pre gotovo godinu dana na ovom mestu , prezentovano od Danijele Nikolić, i sačuvao kao bukmark.

Sa namerom da to pismo u okviru komentara u delovima citiram na poemnutom blogu pročitah ga još jednom i odustadoh. Iz dva razloga: jedan je da bi to bio svojevrstan trol i skretanje sa osnovne linije teme. Drugi i mnogo važniji je da ovaj tekst vredi u celini predstaviti zajedno sa ilustraicijama i komentarima sa ovog mesta.

Fantastična je i zapanjujuća činjenica koliko je blistavi um pre toliko decenija našu zbilju video bolje, jasnije i preciznije od ogromne većine nas samih, zagledane u svoje pupkove i njihove rime. 

Dakle, Oldos Haksli i Džordž Orvel o svome sutra koje je naše danas.  Moći predikcije, mračnim vizijama, borbi racija i nagona:

Rajtvud, Kalifornija
21. oktobar, 1949

Poštovani gospodine Orvel,

Vrlo ljubazno od Vas što ste tražili od svojih izdavača da mi pošalju primerak vaše knjige. Stigla je dok sam bio u sred posla koji iziskuje mnogo čitanja i proveravanja referenci; budući da sam, zbog lošeg vida, prinuđen da smanjim obim čitanja, morao sam da sačekam dugo vremena pre nego što sam bio u stanju da se upustim u čitanje 1984.

Slažem se sa svim što su kritičari do sad pisali i mislim da ne moram da Vam ponavljam, još jedanput, koliko je Vaša knjiga izuzetna i fundamentalno važna. Dozvolite mi da umesto toga govorim o onome čime se knjiga bavi - konačnom revolucijom.

 
2015-03-28 21:39:41

Sećarnik: Plan

Dr M RSS / 28.03.2015. u 22:39

Nije život samo plakanje, čak i kad prolazi u sivom Beogradu `47. Osuše se suze. Bio je već treći mesec  u kome su dogurali do prvog bez pozajmica, Branko P...... , pasionirani fotograf, često je dolazio da slika Mišu (Miša sa medom, Miša sa belim šeširićem, stotinu slika budućeg genija kako prelistava knjigu) , sve dok ga Rajka, posle petominutne dremke u ćošku, ne bi podsetila da I oni imaju dete kod kuće pa bi oboje uzjahali Brankov motor I odjezdili niz Varšavsku. Njihovog sina, Banetovog imenjaka, skraćeno zvanog

 
2015-03-28 01:08:33

Zemlja istine, ljubavi i slobode

Inner Party RSS / 28.03.2015. u 02:08

Ima ona anegdota o onoj noći negde pedesetih, kada je Josip Broz Tito pobegao svom obezbeđenju da bi otišao u neki hotel da tamo u restoranu jede i pije slobodno celu noć.

Ja sam je davno čuo u nekoj TV emisiji od pisca Dušana Kovačevića, ali nisam više siguran da li se taj događaj stvarno desio (tj. da je on prepričavao nešto što je čuo od nekog) ili  je on autor anegdote (napisao u nekoj drami ili priči)  ... 

 
2015-03-19 03:04:25

Moje ime je imitacija, loša imitacija

marco_de.manccini RSS / 19.03.2015. u 04:04

Питер Хилтон, деветнаестогодишњак који је прекинуо студије на другој години факултета и обрео се у тиму Алана Тјуринга у Блечли Парку, није имао брата у прекоатлантском конвоју којем је претио напад немачких подморница управо у тренутку кад је Енигма, шифра коју је немогуће разбити, напокон разбијена. Ова измишљена судбина је само једна од многих неистина и бесмислица које су убачене у причу о Алану и Енигми без икакве потребе -- баналивудизација која је сама себи сврха.

 

john-alan-peter
john-alan-peter

* * *

 
2015-03-16 13:22:45

Dr Laza Marković

milos_secujski RSS / 16.03.2015. u 14:22

Gost autor: Karmen Maskarel

 

Laza Markovic
Laza Markovic

 Moji motivi za istraživanje života, a još više rada dr Laze Markovića su dvostruki: privatni i profesionalni. Privatni – jer je dr Marković moj deda, otac moje majke koja je bila njegovo najmlađe dete, a profesionalni jer sam i sama krenula tim putem pre 37 godina diplomirajući na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. 

 
2015-03-12 21:28:46

Vašar hipokrizije

freehand RSS / 12.03.2015. u 22:28

Ovog jutra, 12. marta 2015. godine blog b 92 osvanuo je bez ijednog teksta o njemu. Nijednog. Kao da je Zoran Đinđić dočekao smirenje i kao da više nije važno.

djiki.jpg?w=529

A tog jutra, 12. marta 2003. Demokratska stranka imala je jednocifreni procenat podrške u biračkom telu. Zoran Đinđić i manje, verovatno. Stranka je bila Žuto preduzeće i agentura, on sam mnogo više od toga. U zavisnosti šta se čita, gleda ili sluša mogao se, kroz opise i optužbe zahvatiti pun krug: od levičarskoig lunatika do liberalnog dželata. Nemačkog čoveka i agenta CIA do novootkrivenog velikosrpskog nacionaliste i šoviniste. 

 

да ли зарад окружења ми, или пак пар чаша жестине сркнуте у пријатном друштву, често у кошмару  снова који потом уследе наслутим нешто као тихи јецај који ми с’воде  Дунава ту ома под прозором смештаја уху све глувљим допре и онда ми осетљивом севну мозгом лажљиве причице овдашњих које указују

 
2015-02-25 21:49:08

Sećarnik: Sudbina

Dr M RSS / 25.02.2015. u 22:49

Čovek kome je Rada otvorila vrata, negde pred podne, bio je, tačno onako kako ga je Tonka opisala, suv, crnpurast, omanji, sa kapom koju je gužvao u ruci, kao da je došao na vrata da nešto moli. Oči su mu bile sitne i tužne a izmedju tankih usana provirivali su žućkasti zubi okorelog pušača. Rada ga je gledala nepoverljivo iako neznanac nije izgledao kao skitnica, košulja je bila čista a široke pantalone ispeglane, mada ne baš tog jutra.

„Gospodja Rada P........“?, upitao je tihim, dubokim glasom , dostojnim basovske  arije u operi. Zastao

 

scan0004%2BOVO%2Bza%2Bblog.jpgNazivi Beogradskih ulica su putokaz u urbanoj mapi grada, po njima se pamti i  prepoznaje grad. Mreža nazvanih ulica čini mentalnu mapu grada, virtuelnu kartu Beograda koju građani nose sa sobom, svako memoriše svoju i onda se osećaju kao kod kuće. Odvajkada, imenovanjem ulica odaje se počast izuzetno zaslužnim ličnostima, obeležava se istorijski događaj ili neki važan datum.

Nazivi ulica u svakodnevnici su znaci po kojima se građani snalaze u gradu, mogu drugima objasniti gde stanuju, odrediti mesto ljubavnog sastanka ali i da poštar može da im isporuči pismo ili penziju. Preko naziva ulica može se čitati i prepoznavati istorija grada. U Beogradu to nije uvek slučaj, jer je Beograd lociran na mestu koje nije moglo ostati po strani, trajao je u burnim vremenima i bio svedok mnogih promena sve do danas. Menjali su se vladari i svaki je imao želju, ali i moć, da briše neke delove istorije grada, posebno one koji mu nisu bili po volji, da uspostavlja svoje viđenje istorije, dorađuje predhodnu, započinje svoju ili vraća u život događaje iz nametnutog zaborava. Česta promena imena ulica menja ne samo istorijsku matricu, već i mentalnu mapu grada, kulturu memorije, pa građani pored ostalih planetarnih problema i ovim činom bivaju dodatno dezorijentisani i zbunjeni.