Iz intervjua datog sutrašnjem Danas-u:

EKSKLUZIVNO: Aleksandar Vučić piše za Danas povodom Dana Evrope 

"Srbi moraju u Evropu"

Autor: Aleksandar Vučić 

Boldovanje i podvlačenje by Frihend.

Jodlovanje i uvlačenje svako za sebe.

Razmišljam o tome kako je Miguel de Cervantes u ono vreme, negde početkon sedamnaestog veka,  bio vidovit, kako je putovao kroz vreme i kako je našao put do inspiracije ovom  savremenom Srbijom gde nema vetrenjača već vodenica ... i onda, još tada nastade Don Quijote de la Mancha ...  i borba sa vetrenjačama ... ovde je u punom jeku ...

Tazbina, pre 8-9 godina. U kafani se upoznajem sa ženinom braćom i prijateljima. 

- Ti si iz Vojvodine?

- Da

(desetak sekundi tišine)

- a šta hoće onaj Čanak?

Nije dobio odgovor na ovo pitanje. Mrzelo me je da odgovorim da sam monarhista, da su mi roditelji deca kolonista iz Kninske krajine i da bi me se familija kolektivno odrekla da sam "autonomaš". Uz to, niti mislim da je Nenad Čanak separatista, niti da njegovih 2-3% glasača predstavljaju značaj broj. Sa sličnim pitanjima sam se susretao i pre i nakon tog dana.

Sudeći po medijskom izveštavanju novoustanovljeni organ Republike Srbije pod nazivom Državni Vrh, u stalnom je zasedanju.  Sa tog zasedanja nema saopštenja ni izjava. Samo poneki težak uzdah i pritajeni škrgut zubma.

Šta ovi ljudi, u stvari imaju još da kažu jedan drugom o temi za koju se pretpostavlja da se o njoj raspravlja i konsultuje?

Šta, u stvari, bilo ko još ima da kaže na tu temu sem da jasno i nedvosmisleno iznese decidan stav i odluku za čije je donošenje ovlašćen funkciojom koju obavlja?

Novotarci u Srbskoj Crkvi, što iz neznanja, što po tajnim namerama, ubeđuju vernike svim silama da svešteničke molitve na Liturgiji treba čitati glasno, da ih narod čuje, jer,tobož, ako ih ne čuje, on ne učestvuje u Liturgiji na pravi način

Ratno ostrvo ili Veliko ratno ostrvo je na vidiku građanima i onima što lađama prohode Savu i Dunav i svima je čudno kako opstaje onako prirodno i netaknuto obližnjom civilizacijom koja je tu okolo, preko reka. Niko nije znao odgovor dok nije naišao Praotac u jednom od njegovih, sa vremena na vreme, nailazaka tek da vidi šta ima i reče nekome usput da je Ratno ostrvo mesto gde obitava Mudro Biće odvajkada, od kada je sveta. Čulo se to brzo, prohujao glas po čaršiji i ostade priča o Mudrom Biću ispod, negde u šumi ili iznad ostrva.

Ideju za ovaj tekst dobio sam čitajući tekst Lu Brefora, šefa kancelarije Svetske banke u Srbiji. Naime, ako zanemarimo gađanje ciframa o uštedi. predlog gospodina Brefora je nešto o čemu ozbiljno vredi razmisliti. Ali, nije me menjanje vremenske zone motivisalo za pisanje ovog teksta, već činjenica da je 70% firmi u Srbiji prešlo na radno vreme od 9 do 5.

Sve je počelo 2003. godine kada je Savet ministara Srbije i Crne Gore doneo odluku da svi zaposleni u ministarstvima i službama pod njihovom ingerencijom radno vreme "usklade sa evropskim".  Nepunih 10 godina kasnije "od 9 do 5" je postalo najčešće radno vreme i u Srbiji.

Zadnje vreme došlo kad sam osetio poriv da gledam Ono kod One Oprolećovane. I ne samo da sam gledao, nego sam gledao u društvu, uz meze i piće. Odavno nisam gledao nešto ako smehotresno! Da nije tragično. Počelo je tako što su muškarci gledali a žene bile u drugoj sobi ali smo se tako slatko i neprestano smejali da su nam se očas pridružile.

Da u ovoj državi većini pripadnika elite* i vlasti praziluci iz dupetah vire zna se odavno, ali ne prestaje da me fascinira kako se i koliko puta to iznova pokazuje i dokazuje.

Što reče Jelica na blogu kod Mikela  LINKLINKLINKLINKLINK!!!!! stories only happen to those who are able to tell them.