2015-04-23 11:55:40

Otisnuti

mlekac RSS / 23.04.2015. u 12:55

Već neko vreme pratim na FB kako naša draga blogodrugarica, Zox.zox objavljuje mnogo zanimljive jezičke pričice.

Zato sam je zamolila da mi bude blogogošća, a ona se, eto odazvala:


OTISNUTI


s-prambabom.jpgJedna fina starinska reč koja se skoro već izgubila iz upotrebe. Retko ko čak i iz neke srednje generacije joj zna značenje.

Otisnuti ustvari znači gurnuti nekog. Slučajno ili namerno. Tako da padne ako je moguće.


Ovu reč ne bi ni ja znala da mi nije jedne pričice vezane za mog oca i njegovu babu tj moju prababa-Katu. Prvo da napravim neophodan uvod da bi priču razumeli.

 
Mozda sam moje prvo ozbiljnije pisanje zapocela bas na ovom blogu. Pisala sam jos kojekude, i razne zanrove, od ljubavne poezije do pokusaja pisanja tekstova za buduce hitove, pa predjoh na price, dva zapoceta i za sad nezavrsena romana, cak par erotskih prica, pa onda odoh na blogove, a u poslednje vreme i novinske clanke. Eh da, bilo je tu i govora, koji su polako presli u drustveno osvescivanje i motivacione govore. Medjutim, kad sam dosla na ovaj blog, koji je mozda u tom trenutku bio u punom jeku popularnosti, jer je u tom trenutku Srbija krenula nekim, cinilo se lepsim putem, ali i sloboda
 
2015-04-06 19:15:57

Sećanje na nas...

Nebojša Milenković RSS / 06.04.2015. u 20:15

146071_1002-seselj-i-mladic-foto-ap_orig

A možda je bavljenje jednim ordinarnim, psihički poremećenim slučajem poput Šešelja ustvari naša zaslužena kazna. Račun koji konačno moramo da platimo za to što smo se toliko dugo poigravali smislom da smo na kraju sve obesmislili. Što u ovoj zemlji više ne postoji APSOLUTNO ništa što nije nagriženo besmislom koji kulja i zatrpava nas odasvud.

To što se bavimo jednim ordinarnim ludakom, račun je za to što smo do temelja razorili zemlju u kojoj živimo. Što smo pucali na Sarajevo. Što smo oprostili ono što se u pristojnim društvima - ili makar društvima koja pretenduju na to da ih drugi smatraju pristojnim - nigde ne (o)prašta. Što smo od zemlje u kojoj smo živeli (Jugoslavije, Srbije, koje god) napravili razvalinu koja se svakodnevno sve više samourušava. Možda je, naposletku, normalno i logično da nakon što smo urušili sve ostalo na kraju i sami počnemo da se urušavamo u besmisao koji smo sebi stvorili. Što smo dozvolili da se u paramparčad razbije sistem vrednosti. Što moralni, pošteni i savesni ljudi ovde služe jedino za sprdnju. 

 
2015-03-31 09:13:24

Low-Flying Expectations

Chris Farmer RSS / 31.03.2015. u 10:13

Somehow I never thought that I would never miss JAT.

Jugoslovenski Aerotransport, or JAT (1927 - 2013), presented the traveler with a very clear set of rock-bottom expectations - bare minimum of operations, reasonably functioning if less than confidence-inspiring aircraft, fairly bad attitudes both on the ground and in the air, and disproportionately high prices.

That was JAT - it used to be nearly the only way in and out of Yugoslavia - and we loved to hate it.

 
2015-03-03 12:44:36

cirkularne reforme

antioksidant RSS / 03.03.2015. u 13:44

Počeo je Kopaonik biznis forum 2015. Kažu da ima oko 600 učesnika, došla je celokupna elita (i ona koja podržava premijera, kao što je podržavala i one bivše ali i ona koja nije baš tako puna podrške, ali se ne oglašava previše). Nisu bitne same poruke ovog igrokaza koji se ponavlja već neko vreme, ja bih komentarisao igrače. Kao što sam rekao, celokupna elita je tu, a ona uključuje predstavnike vlasti i onog što bi se moglo nazvati "akademskim sektorom". Ono što mi je zanimljivo je da je proteklih godina došlo do promene igrača koji su vlast (nekad su tu bili drugi ministri, drugi guverner) ali partneri ekonomisti ali i novinari ostaju isti: Bajec, Đuričin, Labus, Šoškić, Savić, Ćulibrk... tu je čak i Cvetković ,ovog puta ne kao vlast već kao ekspert/konsultant...

 
2015-02-20 17:50:51

Mediteran noću

Srđan Fuchs RSS / 20.02.2015. u 18:50

Posle Gimnazije, buraz Aleks me je zaposlio u TV Bastilji, kao asistenta snimatelja, s tendencijom da završim studije kamere na FDU, i počnem polako da gradim karijeru snimatelja. Nisam delio Aleksov entuzijazam za kameru, ali mi je bilo zanimljivo da se kao lejt tinejdž švrćkam po Begeu. Pisao sam tada poeziju, sviruckao sa drugarima iz grada nekakav garažni pankrok – tj. oni su svirali a ja sam bio zadužen za liru i majkrofona. Bilo mi je drago da sam uz Aleksa, on se tada vratio posle trogodišnjeg gluvarenja po ratištima, posle dve godine na Grbavici i na prvoj liniji sarajevskog fronta. Bilo mi je drago da smo tu, zajedno, po Begeu i da radimo neke bezbrižne stvari: snimamo ptice selice na Kališu, građevine, spomenike. Ponekad ga je Informativna slala na ozbiljnije lokacije po gradu, tipa prostorije SPO-a u Knez Mihajlovoj, ili u šesnaesterac SPS-ove vrhuške, u prostorije Naftagasa na vrhu Beograđanke (da l' beše samo Studio B bio iznad njih, ne pamtim?). Da stvar bude gora, šef službe za odnose s javnošću Naftagasa je bio naš rođak, tojest žena tog čoveka je bila sestra naše mame. Čudio sam se koliko je taj lik, PR NIS-a, postao ljigus spram vremena kada smo bili klinci, kada su ljudi pošteno obavljali svoje funkcije i nisu tresli milione na jadu nacije, kada smo ga se sećali kao gotivnog i učenog teče-drugara... U prostorijama SPO-a nisam mogao da verujem u kolikog kreleta je prerastao Vučina – slikao je samog sebe na muralima zidova stranačkih prostorija, u stilu, njegov lik pored Hristovog, apokalipsa srpske nacije i on, Vuk, na krilima heruvimskog lika koji dolazi s Arhistratigom Mihailom i Samim Obrazom Nerukotvorenog Lika Hristovog, i oni svi zajedno u paketu donose Spasenije Serbiji?! Nisam mogao da verujem da takav SPO može proizvesti bilo šta dobro, koliko god ubedljivo pred kamerom zvučao onaj njihov portparol, Aleksandar Kovačević, il' kako se zvao?!

 

 
2015-01-19 10:22:05

Buvljak naših uspomena

Ivan Blagojevic RSS / 19.01.2015. u 11:22

Redovno posećujem niški buvljak. Tezu da Država stanuje u pozorištu zameniće ona da zapravo obitava na buvljaku. Zahvaljujuži umnogome I tom svojevrsnom " sajmu knjiga, mode i tehnike " ja ću večeras od 19 časova u sali Simfonijskog orkestra imati promociju svoje prve knjige " Hod po džezu ". Recenzenti Zoran Ćiric i Dejan Stojiljković govoriće o mom spisateljskom talentu a trećem

 

view_image.php?id=27121

Uprkos svom (pravom ili lažnom, kakogod) glamuru - priča o NIN-ovoj nagradi istovremeno je i priča o suštinski tužnoj i provincijalnoj slici društva u kom je preostala JOŠ SAMO JEDNA književna Nagrada koja nije sasvim obezvređena, nagrižena ili pojedena sveopštim tabloidno-političkim obesmišljavanjem kako književnog, tako i svakog drugog života. Uostalom, nisu li u zemlji u kojoj se na kulturu izdvaja celih 0,6% iz državnog budžeta, i tih 10.000 eura koliko iznosi novčani fond NIN-ove nagrade, najbolji vrednosni parameter stanja duha društva u kom se na raznorazne dočeke (bilo tzv.srpske ili one prave, svetske) novih godina, odnosno dvočasovna arlaukanja po trgovima pevaljkama (bilo ženskim ili muškim) čak i u vremenima krize i vaskolike štednje bez problema kešira i po 50, 80 ili celih 100.000 eura.

 
2014-12-12 22:38:48

Pljevlja, "Lovćen" i Dire straits

freehand RSS / 12.12.2014. u 23:38

Dere se neko... Neka budala se dere. Mora biti da je budala. U stvari - dve budale, najmanje. Pročkiljim na jedno oko i pogledam na sat na kaseti koja mi je pored glave: pola šest. 

PA POLA SEDAM IM MAJKI MAJČINIH DA IM MAJKI ...


O jebem ti život i svet u kome se budale svađaju nedeljom u pola šest kad će truba tek za pola sata?! Vidim da su još neki poustajali I gledaju kroz prozor scenu koja se odigrava ispred paviljona: dvojica se, otimajući se oko nečega što ne vidim onako podignut na lakat , psuju na stranom jeziku.  
„Šta je ovo, koji im je qrac?" - pitam.
„A ništa, treba drva da se cepaju." - sležući ramenima kaže mi nepoznati, plećati momak.
„Mmmm, znam." - kažem pokrivajući se po glavi. „Niko neće... Pa i ja bih nekom jebo mater da me sad na ciču istera."

Pogleda me sa smeškom. „Ma jok  Oni se otimaju za sekiru. Slovenci." - slegne ramenima. - "Ustaju u pet da bi se domogli sekire."
Tog dana sam saznao da su nas u goste primili pripadnici odeljenja alpskih izviđača. Ili čete, možda. Nisu baš svi bili Slovenci, a samo su šestorica bilo reprezentativci u  nordijskim disciplinama. Nisam ni zano da se Jugosalvija takmiči u nordijskim disciplinama?! Čak ni da je cepanje drva zorom po ciči jedna od njih. 

pecka_50_Copy.jpg

 ...

 
2014-12-05 14:17:13

S kutijom promeniću svet

antioksidant RSS / 05.12.2014. u 15:17

У неко мало старије време постојао је релативно ограничен простор за промовисање идеја и људи, за најављивање акција, припремање промена. Speakers' Corner у Хајд парку представља неки симбол таквих алтернативних места где су се могле чути неке опскурни ставови, где су се могли видети разни чудни ликови. Традиционално је ипак то место било оно где се ретко могао срести главни ток јавног мнења. Јавност је најчешће информисана добро познатим путевима, постојале су "хоклице" за оглашавање којим се веровало, до којих се тешко стизало мучним степеницама пуних селекције и провере а кад се једном поне на њих иза речи изговорених или написаних стајао је ауторитет места са којих се изговарају... У Србији је то од дневних новина "Политика" на пример. Па кад се на страницама најстаријег листа на Балкану појави упуство за васпитавање деце па га још напише неко ко је написао књигу у којој је поручено "да је васпитавање процес који има одређени циљ: да дете одрасте и буде способно за самостално решавање већине животних проблема и аутономно функционисање у друштву" онда се њему верује.