B92 Blog

Povremeno kad nemam vremena ili ideja za pisanje ja se šunjam po tuđim blogovima. Na jednom od njih našao sam interesantnu temu. Kako Google dovršava (auto complete) zpočeta pitanja na srpskom jeziku. Hvala Istoku Pavloviću što je izvršio istraživanje za nas i došao do zaključka da "u ovoj zemlji živi jako puno interesantnih i zanimljivih ljudi. Neke od tih ljudi bi baš voleo da upoznam i popričam sa njima, a neke bih rado izbegavao."

Ukucajte u Google "da li je" i google će da vam pomogne ovako

Bašta porodične kuće u Beogradu. Majka, otac i sin - čovek u svojim ranim četrdesetim u višednevnoj poseti roditeljima. Neobično toplo prepodne. Sede u trščanim stolicama, u senci, kao u ruskom romanu. Čitaju novine, svak svoje.

Sin: Čudno ovo vreme. Tek jedanaest sati, a omorina. Sve mi se manta.

Mama: Ti si na mene. Imaš nizak pritisak, Oćeš opet da ti izmerim?

Sin: Nema potrebe. Samo mi dolij još malo kafe, molim te.

Otac kao glava porodice ima prvenstvo nad Politikom. Pošto je proverio sportsku stanu, gleda umrlice.

Tata: Umro Dule. (Sam za sebe konstatuje činjenicu, više s razočaranjem nego s tugom ili tragedijom u glasu. Vidi se da mu to nije prvi prijatelj koga nalazi u čitulji.)

Mama: Koji Dule?

Tata: Dušan Ristić. Dule. Znaš ga, studirao je sa mnom.

Mama: Daj da vidim. (sad ona gleda čitulje) Dule!

Kad sam dobila mail s pozivom, prvo što mi je palo na pamet je da zvuči toliko blesavo da bi se lako moglo dogoditi.

Navikla sam na let od oko 8 sati, što će reći večera, 2 filma, malo spavanja i – vežite se, slijećemo. Krenula sam svojom uobičajenom rutinom: večera, 2 filma…a onda je na onom velikom strašnom ekranu pisalo da mi je ostalo još 10 sati u zraku . Nije mi preostalo ništa drugo nego da još jednom večeram, pogledam dodatna 3 filma i malo odspavam.

Welcome to Hong Kong.
Pisalo je da je 8:30 navečer, u glavi mi je bilo 7: 30 ujutro, na licu jedno sto upitnika. Aerodrom je izgledao impresivno. Umjesto kineskog lica, dočekala me Filipinka Lidija. Odvela me kući, donijela vodu, pitala da li sam gladna i da li još nešto trebam. Nisam ništa trebala. Vidimo se ujutro.  

U celokupnoj situaciji koja se odvijala oko smrti i sahrane Patrijarha Pavla u javnosti smo više puta imali prilike da čujemo komentare da se posredi događa svojevrsna klerikalizacija društva, te da Crkva ima mnogo veći uticaj na društveno politička događanja u zemlji nego što bi to  trebalo da bude slučaj, a što bitno narušava sekularni karakter naše zemlje.

        Povodom dana žalosti, već je izrečeno nebrojeno mnogo komentara, koji odslikavaju neuredjenost nase države, pa na izvestan način i kvare, utiču na celokupni utisak povodom smrti Patrijarha srpskog Pavla. I ne bih otvarao tu priču, zbog poštovanja koje kao ateista imam prema pok. Patrijarhu kao iskrenom verniku, koga su još za života mnogi zloupotrebljavali, pa se to nastavilo i nastavlja u danima proglašene  žalost, ali..!

Ipak..?

Republika Srbija je proglasila trodnevnu žalost, koja je manje više ispoštovana, više od samog gradjanstva nego  od pojedinih institucija, ali to je već problem države i onih kojima je posao da se time bave.

Ipak...?

Dvor je dvor, kakav god!

Pored toga što je Srbija proglasila dane žalosti i grad Beograd je proglasio, dan sahrane Patrijarha Pavla, za jednodnevnu žalost u Beogradu!  Pitam se da li je Beograd u Srbiji? Ako je trodnevna ž

Nekim čudom privučena, pronađoh jutros bilježnicu s tatinim bilješkama, započetu 18.11.1991. Dan kada su on i mama napustili Osijek i stigli u sigurnost svog prvog zagrebačkog utočišta.

(Tata svakodnevno piše dnevnik, najčešće redak ili dva, od svog 15. rođendana 6.aprila 1941., pa do dana današnjega.)

- A kako se vi zovete?

- Samo trenutak, na vrh jezika mi je.

(Umberto Eko: Tajanstveni plamen kraljice Loane)

Ah, ta literatura.

Već sam ranije govorio da u knjigama možete naći sve (dobro, skoro sve) što vas zanima, samo ako malo ozbiljnije potražite, kao i da se literaturom može sve objasniti.  

Ponovo krkar

Italijani kažu Morto un papa se ne fa un altro, što se može prevesti kao Umro papa - će si napravimo novog. Sasvim jednostavan princip da život ide dalje važi i za rimokatolčku crkvu i za SPC: kad se prethodnik sahrani potrebno je nakon nekog vremena, ne predugog, izabrati naslednika.

Izbor novog prvosveštenika po mnogo čemu je vrlo osetljivo pitanje. Najvažnija pitanja su ko ga bira, kako se bira i šta su odlučujući faktori. (Sasvim slučajno, prošle nedelje je marco de manccini izvrsnim primerom pokazao važnost načina izbora: čitati - nikako NE preskočiti - prvi komentar „nastavak primera (može se preskočiti)").

Prošlo je 110 dana od kako su uhapšeni naši drugari Tadej Kurepa, Ratibor Trivunac, Sanja Đokić, Ivan Vulović i Nikola Mitrović. Istraga po idiotskoj optužbi za međunarodni terorizam je okončana, a naši prijatelji su i dalje u zatvoru!

Zahtevamo da se uhapšeni oslobode!

Razno-razni fašistički degenerici se otvoreno tolerišu, dok se levičari i antifašisti ad hoc drakonski kažnjavaju! Bez suđenja, unapred, oni su osuđeni za nešto što nisu uradili! Preko svega ovoga javnost prelazi ćutke! Ni jednog jedinog glasa koji bi se usprotivio odluci zlikovačke državne vrhuške! I pozicija i opozicija, i liberali i konzervativci, i salonski fašisti i vajni borci za ljudska prava jednako oduševljeno su prihvatili ovu toliko očiglednu zloupotrebu zakona!

Srbijo, sramota!

Ali, totalitarizam države Srbije neće se završiti na ovome! Danas su na redu anarhisti, sutra će biti neko drugi! A onda se nemojte buniti, kukati i plakati, praveći se da niste znali! Znali ste, ali ste ćutali! Time ste postal

Aranđelovdan prošle godine je, bez dileme, najsrećniji dan u mom životu. Ne zato što sam se tada registrovao na blog b92, naravno :-). O razlogu sreće nekom drugom prilikom. Dugačka je priča, ali obećavam da ću je ispričati.

Na blog sam se registrovao isključivo da bih podržao Krugolinu i njenu borbu za bolje uslove u porodilištima. A kad sam se već registrovao... počeo sam da komentarišem, čak i da pišem. A pisao nisam 15 godina. Oko mesec dana pre registracije na blog uspeo sam da se rešim zavisnosti od cigara, pa sam ostavio prostora za novu zavisnost - blogovanje. I ovu novu zavisnost sam uspešno pobedio, pa me nema na blogu kao ranije :-)

Sreo sam ovde zaista sjajne ljude. Ni u privatnom životu ljude ne delim po političkim stavovima, pa sam isto tako postupao i ovde. Od neistomišljenika moram izdvojiti Draga, Angie, Stošića (car je Stošić, iako piše na sajtu onog kolumniste "Skandala") i naravno Milićku.

Stvarno, toliko sjajnih ljudi na jednom mestu da čovek bez problema za

The passing of Patriarch Pavle, for whom all the respect paid to his memory was and is well deserved, allowed for some rather questionable decisions on the side of the government and media in Serbia.

Ovih dana se u SAD zahuktava polemika oko novih pravila za mamografiju lansirana u javnost od strane vladine radne grupe “U.S. Preventive Services Task Force“.  Sastavljena od lekara i naučnika, ova grupa proučila je brojne studije i zaključila da mamografija ne donosi korist ženama mlađim od 50 godina, i da žene sa navršenih 50 godina ovaj pregled treba da obavljaju jednom u 2 godine umesto jedanput godišnje što je bila norma do sada.  Ova vest potresla je američku javnost, a pogotovo je revoltiran ženski deo populacije.  Po savetu svojih lekara, žene u Americi već decenijama obavljaju prvu mamografiju sa navršenih 40 godina.