Grupa Anonymous iz Srbije je sinoć preuzela web sajt ozloglašenog SOKOJ-a i na naslovnoj strani postavila tekst koji se završava sa parafrazom poruka koje ostavlja istoimena grupa, a zvuči ovako:

 Kopiranje je akt pokazivanja ljubavi. Molimo vas da kopirate i delite materijal sa ovog sajta. Mi spremamo hranu. Mi raznosimo đubre. Mi radimo u fabrici. Mi čuvamo miran san. Mi smo legija! Mi ne opraštamo! Mi ne zaboravljamo! Mi smo Anonimusi"

Po kanalima informisanja na internetu vest se raširila rano jutros, a na mail listama  je cirkulisao mejl pod imenom "tango down>>>. Ovo je predviđam samo prva od akcija, a nastavak će biti itekako zabavan.

Danas sam na Twitteru video vest da je u toku javna rasprava povodom Nacrta zakona o informacionoj bezbednosti. Pretpostavljam da je vest ranije objavljena i u domaćim medijima, ali sam bio na putu pa nisam redovno pratio i otuda malo zakašnjenje.

U vesti na sajtu Digitalne agende se kaže: „Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva pokreće javnu raspravu radi pribavljanja mišljenja stručne i šire javnosti o Nacrtu zakona o informacionoj bezbednosti."

Prema tekstu na sajtu, javna rasprava će trajati od 25. januara do 6. februara 2012. godine (tj. već traje). Nacrt zakona se nalazi ovde. Na sajtu Digitalne agende se nalaze kontakt podaci na koje možete poslati komentare i sugestije.

 Iz razloga koje, nadam se, razumete, ovaj blog je zatvoren za komentare. 

Više detalja ovde: Web goes on strike!

 

Kolega sa susednog portala Linux za sve, kolega Branko je moj gost na blogu. A tema je itekako inspirativna, pa ima reč:

Microsoft zabranjuje isključivanje Secure Boota na hardveru s ARM procesorima

Dobro, mi Linuxaši smo naivna bagra! Nekako nam je u naravi vjerovati da su svi u osnovi dobri i da za svakoga ima nade. Valjda nam je to u krvi. Ipak koristimo neki tamo Open softver, preziremo piratske programe, valjda jedini kupimo original u trgovini, sponzoriramo Wikipediju i plačemo nad sudbinom čovječanstva.

Tako

 gost autor: ludipingvin

Album o kome ću danas pričati odiše lepotom.

Natali Merčant je posvetila 6 godina svog života istraživanju američkih i engleskih pesnika sa kraja XIX i početka XX veka. Tražila je dečije pesme. Na primer:

Da li poznajete nekoga ko ne koristi mobilni telefon? Verovatno ne ili veoma mali broj njih. Ali zato sigurno poznajete mnoge koji sobom nose i po dva (jedan privatni, drugi službeni), pa čak i tri telefona. Sprava koja se masovno pojavila u našim životima pre 10, 15 ili najviše 20 godina, postala je toliko neizostavna, da se ponekad zapitamo: Kako smo mogli da živimo bez mobilnog telefona?

Mogu se videti različite, često zanimljive situacije, a anegdote su brojne. Da izdvojim jednu staru: neki kažu da je jedno vreme Crna Gora važila za zemlju sa najvećom penetracijom mobilnih telefona na tržištu (skoro duplo više mobilnih telefona nego stanovnika). Stvar ponosa i statusa je bila imati barem jedan mobilni telefon. Ali i konfiguracija terena je doprinela tome da mobilni telefon postane vrlo popularan.

Na šta bi mogli ličiti svet i život u vreme kad naša deca i njihovi vršnjaci budu imali unuke?

Zatim, dok njihovo "ja", tj "ja" tih praunuka, bude razmišljalo o sličnim pitanjima šta li će "ostali" u njihovim glavama raditi? U kojoj će njihovoj pop-istorijskoj fijoci stajati brendirani praroditelji? Kako će, emotivno, biti vezani za prošlost?

„Art washes away from the soul the dust of everyday life" - Pablo Picasso

Dok jednog dana i ta prašina ne postane umetnička!?

Naučni časopis Computer Science and Information Systems (ComSIS) je uvršten na SCI listu (Journal Citation Reports by Thomson Reuters) za 2010. godinu sa dvogodišnjim impakt faktorom od 0.324. Ovo više i nije baš tako nova vest, ali je svakako veoma važna za našu nauku, a nisam siguran da je medijski adekvatno propraćena (ako je uopšte neko o tome i pisao). 

Šta je impakt faktor?

Svake godine izračunavaju se faktori uticaja (engl. impact factor) za sve časopise koji se referišu u citiranim bazama (Science Citation Index Expanded i Social Science Citation Index) i za sve časopise koji su bili citirani u njima. Na osnovu dobijenih rezultata biraju se novi časopisi ili isključuju već postojeći. Faktor uticaja časopisa je danas veoma raširen kriterijum za izbor časopisa u bibliotekama, kao i za izbor u kom časopisu objaviti rad. Detaljnije o tome kako se računa impakt faktor pogledajte ovde.

Kad čovek pogleda RM Stallmana ispadne jedan zaključak: lik kao da je ispao iz nekog filma koji barata sa predrasudama, a Stallmanu zapala uloga geek mesije. Sav je takav - smešan i retorika, i izgled, i mesijanska brada i odeća pa i nedostatak obuće, paranoidni fanatizam, sve je tu da prikaže arhi-mesiju, geek gurua.

kad nešto izgleda tako, obično jeste baš to Stalman je ono kako izgleda. RMS, usput poseduje računar pod imenom Yeeloong Notebook jer je sve na njemu free softver, od najmanje sitnice, firmware, BIOS-a, preko OS-a (poznati GNU), sve, ama baš sve je FLOSS. RMS usput nema mobilni, po njegovim standardima ni jedan telefon nije dovoljno free, a i ta đavolska naprava je ionako plod potrebe da se čoveka što lakše uprati i oduzme mu slobodu...