2016-11-18 16:34:50

evropsko prvenstvo II put

AlexDunja RSS / 18.11.2016. u 17:34

894ded61-a23c-4156-ae6a-10fa60bbf7c3_zpsthfjka2c.jpg

ovako izgleda novi kostim, sija na sve strane, kako irske vile zapovedaju,
dakle, spreman je.

 
2016-11-16 22:11:58

Još uvek bez dobrog naslova

selica_nena RSS / 16.11.2016. u 23:11


Mića i momci sve stvari raspakovali, namestili kako su znali, da može kol'ko tol'ko da se živi, a ja ... Da nije bilo tableta za smirenje, sigurno bih završila u ludnici, a s njima sam ti bila k'o u nekom bunilu. Vučem se k'o prebijena, ne znam zašta sam pošla, ne razumem šta mi govore... Onda se zavučem u neku od onih neokrečenih soba i tako, gledam u zidove i ćutim. Mića psuje, Mirko ga smiruje, Bole hoće da se vrati u varoš, Mirko ga smiruje, ja plačem, Mirko me smiruje... Nikad nam to dete nije bilo tako privrženo, nego tad kad sam ja bila na ivici. Aj, mislim se, bar

 
2016-11-15 11:01:15

Nemam više vremena

Nebojsa Krstic RSS / 15.11.2016. u 12:01

kad je Desanka napisala svoju

pesmu

znala je sve i nije znala ništa

osećala je sve i nije osećala ništa

vidite

sve i ništa se nekada dodiruju i teško razlikuju

nekada se ne poništavaju

nekada se nadovezuju, prepliću i čine jedinstvo

tajanstvene celine

ništa je nekada veće od svega

ništa je nekada dublje od svega

ništa je nekada bolje od svega

u jednom trenutku Desanka je osetila umor

od svega, od gnjavatora, od objašnjenja, od zahteva

od dokazivanja,

 
2016-11-02 10:23:01

O jagodama i nostalgiji

nurudin RSS / 02.11.2016. u 11:23

gost-autor: nowhereman 

 

„Zovem se Branislav Živković, a zovu me Bane... Bumbar. A to je zato što sam uvek bio tako, malo, bucmastog lica. Tako sam se rodio. Šta mogu.”

To su reči kojima nam se obratio glumac Branko Cvejić, te 1976. godine. 

Tako je počela čarolija, koja se zove Grlom u jagode.

9tmxok.jpg

Kakva serija! Topla, dirljiva, ispunjena humorom. Serija o jednoj mladosti. O odrastanju i prvim ljubavima. O Beogradu, ali

 

и сањај Адмирала Кузњецова.

 

 

 

 

 

 

Реч коју изговарим -- њу чини треперење мојих гласних жица, вибрације што се преносе на околни медијум, ваздух, који онда преноси то треперење даље, на ваше ушне мембране. Ово је једноставни, механички део процеса, а прави ватромет тек почиње.

Електрични импулси севају од једног неурона преко другог, преко трећег, реч моја шири се, следећи неурон, следећа синапса, слапови електричних импулса, порука налази пут, пале се сићушне лампице, беше реч и би светло, фосфорилација, молекули фосфата гнезде се у ваше протеинске структуре, стварају траг, стварају знак, шибице у ноћи -- то реч моја гори, то реч моја мења вас. Али ово новостворено, фосфатно сазвежђе саздано је од падалица, траг је његов непостојан, памћење студента који хвата белешке, до следеће изговорене фразе, памћење рибе бачене натраг, до пљуска у воду, нестрпљивог путника који погледава на сат, до намицања рукава преко зглоба руке, памћење саговорника који не може да понови своје питање. Механизам брзог заборава ослања се на ензиме који уклањају новоуграђене фосфатне молекуле и тако враћају све у пређашње стање -- о чему смо оно говорили? Овај узани прозор памћења, свици који се зачас појаве и зачас нестану, бави се искључиво процесирањем и разумевањем садашњег тренутка.

 
2016-10-19 13:21:06

The Second Waltz

Vojislav Stojković RSS / 19.10.2016. u 14:21

Kažu da je na pitanje, koje nikako ne treba postavljati, najčešći odgovor lepšeg pola diljem naše Planete: “Ti si mi drugi“. Ne postoje jasni dokazi, bez obzira na tolike napore puritanske literature, zašto je lepše biti prvi, a ne drugi. O prvom pljupcu ispevano je toliko pesama, da bi odštampane čak i najsitnijim slogom zauzele čitavu Borhesovu „Vavilonsku biblioteku“. Istovremeno, drugi poljubac retko ko i spominje. Zbilja, u čemu je magija tog prvog puta, bez obzira da li je reč o prvom poljupcu ili prvom seksu?

 
2016-10-18 08:38:09

Evolucija

krkar RSS / 18.10.2016. u 09:38



rap.jpg

Prepoznajete li ovog mladića?

Sumnjam. Možda bi samo dobro izvežbano oko nekog policajca ili plastičnog hirurga u liku ovog razbarušenog, da ne kažem raščupanog, momčića tek nagaravljene usnice koji u ruci ležerno drži crni Davidoff i ispred kojeg je čaša crnog vina, prepoznalo nekadašnjeg herflikovski urednog i zalizanog secular humanist, fruitarian, democratic socialist, asexual & antifascist...

Dame i gospodo, pred vama

 
2016-10-13 14:12:53

Kada ostaviš onu koju voliš

FINAL ROUND ART RSS / 13.10.2016. u 15:12

Misliš – jako si racionalan

Misliš – tako je najpametnije

 

Osim što ideš po kući ceo dan

lomiš stvari jer ih ne vidiš

Nije ti ni krivo

I sam si u parčićima koje niko neće moći ni da pokupi

A tek da spoji

 

Ceo dan samo misliš i plačeš

Plačeš i misliš

I misliš: šta sad plačeš!

 

pretražuješ internet: kako preboleti onu koju voliš

Izgleda – nije teško, u samo deset koraka

 
 
2016-10-13 12:03:36

E neka je dobio !

G.Cross RSS / 13.10.2016. u 13:03

308787.jpg

 

Siguran sam da ce neko da napravi post o Dilanovoj Nobelovoj nagradi mnogo bolje od mene.

Ovo je samo mala lična beleška o čoveku koji mi je obeležio ne samo mladost, nego ceo život.


11.06.1991 sam bio prvi i jedini put na koncertu Bob Dilana, čoveka koga sam u mladosti idelizovao više nego bilo koga drugog.

Stadion Galenike nije bilo mesto na kojem sam očekivao da prvi put sretnem Boba. Ali daj sta daš.
Mislim

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana