Зими, тисућ шест сто... (сад свеједно које),
Менчетић, поклисар, беше у Версаљу,
Да учини смерно подворење своје
Лују Четрнајстом, милостивом краљу.

У част посланика републике старе,
И светлога госта, држали су били
Тад у Трианону бриљантну соаре,
С трупом Молијера, музиком од Лили.

Сву ноћ напудране маркизице мале
На врх ципелица сатинских и финих
Играху менует; и мирис дуж сале
Вејаше кô ветар од лепеза њиних.

Док је гост, међутим, прешао у збору
С једним кардиналом, пун речите силе,
Цело стање цркве на Јадранском мору:
Све мислећ на једну ципелу од свиле

 (Дубровачки поклисар - Јован Дучић)

 
2016-08-25 23:14:45

Blog bez bloga

kosta.babic RSS / 26.08.2016. u 00:14

Moj blog je u stvari u odgovoru,komentaru zbog nemogućnosti da klip postavim na prvu stranu

Klip za ovaj blog radio sam namenski kao povod za ovaj tekst. 

 Pa ako vas ne mrzi vi pogledajte. 

 
2016-08-11 08:06:05

To live is to give

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron RSS / 11.08.2016. u 09:06

Please follow the link. Thank you for your donations that will go to less privileged ones. 

 https://www.facebook.com/ana.pokrajac.9/posts/1224738264213238

 
2016-08-03 20:22:55

O rođendanima

jednarecfonmoi RSS / 03.08.2016. u 21:22

rodja2.jpg

 

 

 Rođena sam početkom avgusta, odmah posle Ilije gromovnika, koji skoro svake godine zagrmi i saopšti da vlada oblacima. Radujem se rođendanu iako je, nažalost, baš na taj dan pala prva atomska bomba više decenija pre mog rođenja.
 
 Pamtim sve moguće rođendane i jedna sam od onih koja ponekad iznenadi komšije čestitanjem. Takođe, tajnim pozivima porodici saopštavam ko bi trebalo koga da zove. O ovome, molim vas, ćutite,

 

Autor: zilikaka

 ...

 
2016-07-29 06:54:55

Tribunj je nas?!

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron RSS / 29.07.2016. u 07:54

Ne citam vise cesto blog B92. U prethodna 2 dana sam malo nadoknadjivala propusteno. Uglavnom Krkarove tekstove. Nisam htela da uzurpiram prostor svojim pricama, zato cu ovde, u svojoj kuci (vikendici). 

Odrasla sam na moru. Uglavnom u Tribunju, svojevremeno majusnom selu koje se sastojalo od kamenog ostrva, kamenim mostom spojenog sa kopnom i zaledja. U zaledju su bili brdo/groblje Sovlje, Zamalin, gde je drzao kafic Miso Kovac, od kog su moji roditelji imali kljuc. Misova kuca je bila iznad kafica. Ispred parkiran Moto Guzzi koji je vozila njegova zena, cuvena lepotica, Splicanka,

 
2016-07-24 09:59:23

Novobeogradski decaci

jednarecfonmoi RSS / 24.07.2016. u 10:59
Ovde bi trebalo da stoji slika uz blog, ali nema je, neko je "marnuo" ( salim se, nesto ne ide postavljanje slika trenutno)
Prim.aut. Ovo sto cete citati nikako nije Prirucnik za lopove 

 Ne postanu svi dragi ljudi iz detinjstva doktori nauka, pesnici, slikari ili ambasadori. Za mene su potpuno isti i oni koji postadose poznati i uspesni i ovi koji nikad ne dostigose izvesne visine. Samo ako im je dusa ostala cista.
 Neki odu stranputicom, prelete onu crtu koja deli lose od dobrog. Razlika je izmedju mangupa i siledzije, velika. Mangup
 
2016-07-18 16:59:45

kako to rade stari majstori

Srđan Fuchs RSS / 18.07.2016. u 17:59

inače, stanica u blizine moje jerusalimske gajbe... moja (anticionistička - zapravo je anti-konzervativna, kao ogromna većina vas, ali nije svesna tih detalja, a ja je ne deindoktriniram pošto mi je drag lik te mi je smor da se iscimavamo oko toga, pa eto, živi žena u zabludi) žena je primetila iracionalnu pravilnost, da se po pravilu  sranja dešavaju u francuskoj, pa turskoj, pa izraelu (ne nužno tim redosledom, ali obavezno u nizu).
 
2379728283.jpg 
 

 

 YYMVk6Z.jpg?1

  Bila je to jedna od onih noci kada je bilo vrlo tiho, a saobracaj samo neznatan huk u daljini.

  Mogla sam da pustim svoje misli u pravcu u kom zelim jer me sama ta atmosfera ispunjavala mirom.

  Krenula sam da vracam oblake unazad dok nisam dosla do jednog davnog leta u Beogradu.

 
2016-07-06 09:51:51

Trip u Dalmaciji - de(kon)strukcija fašizma

Srđan Fuchs RSS / 06.07.2016. u 10:51

Prema Hrvatskoj nisam nimalo ravnodušan nikada bio: otac mi je Slavonac rodom, a mi smo, kao dica, odrastali na otoku Hvaru, budući da je tata radio za Minel Kotlogradnju, pa budući da su oni podigli strojeve u splitskoj toplani 1970-ih, on se tamo skompao s frendovima inženjerima koje smo svi, ovako jednoznačno i familijarno bezrezervno zavoleli, pa smo mi odlazili kod njih na more leti, a oni bi nam uzvraćali posete zimi, u velikoj Prestonici nekadašnje nam države. Sve to, nažalost, jedno višedecenijsko druženje, prekinuo je rat. Mi smo izgubili vezu s njima, oni sa nama, telefonske veze nisu radile, pisma nisu odlazila, i nesretna Juga se rastočila ka' Leut u olujnome moru...

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana