2014-09-10 09:12:07

trša

antioksidant RSS / 10.09.2014. u 10:12
мама јој дала име јелена или марија или наташа или тако некако али јој се обраћала са "трша".
 
2014-09-05 10:49:58

Egzistencijalna depresija kod nadarene dece

Jaril RSS / 05.09.2014. u 11:49
[Живети занос]

Аутор: др Џејмс Т. Веб (извор)

sub_image.png

Према мом искуству, надарене и талентоване особе чешће погађа одређени тип депресије који се често назива езгистенцијална депресија. Иако велики губитак или најава таквог губитка може код било кога узроковати епизоду егзистенцијалне депресије пошто истиче пролазну природу живота, особе са вишим интелектуалним способностима су више склоне да искусе егзистенцијалну депресију спонтано. Понекад је ова егзистенцијална депресија уграђена у искуство позитивне дезинтеграције како је објашњава Дабровски.

Егзистенцијална депресија је депресија која се јавља када се индивидуа суочи са основним питањима постојања. Јелом описује четири таква питања (или „ултимативне бриге": смрт, слободу, изолацију и бесмисао.

 
2014-07-23 17:46:35

POGREŠKE U VOSPITAVANJU ŽENSKE ČELJADI

razmisljam RSS / 23.07.2014. u 18:46

                                       ( A NA SVU PRILIKU I MUŠKE, ŠTO SE SVE IMA
                                        UREDNO ZAKLJUČITI IZ PRIČE KOJA SLEDI )


          Ćera: - Super je ispalo testo! Imali smo goste, pa nikako da se javim. Hvala za recopis. :) Treba samo da kupim oklagiju, morala sam da zajmim. :)


          Majka: - Ko nema oklagiju ima običnu litarsku staklenu flašu. To tek da znaš. A za testo mi je baš drago. Inače, i mi smo imali goste...

 
2014-06-25 13:12:22

Šime, Gavrilo, Sloba, Gazimestan... i 3 na karte

krkar RSS / 25.06.2014. u 14:12

vucic-seselj-toma.jpg

Hteo sam baš ovih dana da pišem nepolitički blog, majke mi! Ali vidim niko da napiše nešto u čast velikog srpskog praznika Vidovdana, 15/28 junija kad se Srbima dešavaju samo lepe stvari:

- 1389: izgube rat i to posle dovijeka slave

- 1914: ubiju svog najvećeg saveznika u Beču i trudnu mu ženu

- 1989: objave svetu (govornik mlad sa suncem u kosi) da će da zarate sa svima jerbo "ako ne umemo da radimo - umemo da se bijemo"

 
2014-06-24 23:25:41

Haklberi Fri

freehand RSS / 25.06.2014. u 00:25

Prođeš pored stare trafike i livadice na kojoj bi se leti igralo na male goliće i u predvečerje sa konjskih kola prodavao bostan, pređeš put koji je vodio tamo u dubinu naselja i prema Koloniji, provučeš se iza leđa penzinerima i kibicerima oko klupe smeštene u hladu lipa i kestenova,na kojoj su se odvijale večne reprize dvoboja Karpova i Fišera.

Minuvši pored streljane u kojoj su svi klinci iz kraja bar po nekoliko meseci vežbali gađanje iz vazdušare.  Sad iza ćoška, pored vrata prodavnice, pored Kontuševe kuće, malo nizbrdo i – našao si se u drugom svetu. 

Rupa.

rupa.jpg 

 
2014-06-16 18:40:06

Sećarnik: Slavski kolač i pita od trešanja

Dr M RSS / 16.06.2014. u 19:40

Kolač lomili, Boga molili, rekao je sedi sveštenik svečanim glasom a prisutni su, redom, bližili usne unakrst isečenom i vinom polivenom kolaču, krsteći se i mrmljajući jest i budet. Bane je upalio sveću pa se blagi miris istopljenog voska pomešao sa opojnom aromom plemenite smole koja se dimila iz kadionice. Bio je pravi trenutak da prota-Dušan pokaže na spisak svečara za čije se zdravlje, mašući kadionicom, malopre molio i da, gledajući Radu sa očinskom toplinom, uputi još jednu molbu da da Gospod da se ovaj spisak produži.

 
 
2014-04-30 21:48:28

Prinčevsko beščašće srpskog pravosuđa

Srđan Fuchs RSS / 30.04.2014. u 22:48

Сасвим случајно сам наишао на ову праисторијску вест и схватио да поимање правде у Србији почива у ретко сусретљивој димензији апсолутног моралног дна:

 

"Dečacima koje je zlostavljao Pahomije isplaćeno po milion dinara"

 
2014-04-16 18:23:38

Lepe misli iz susedne Hrvatske

Srđan Fuchs RSS / 16.04.2014. u 19:23

pre svega, izvinjavam se što štancam toliko tema jednu za drugom, ali naišao sam na ove prelepe misli od lepih ljudi, pa je mislim okej da budu ovekovečene, a i za ljude iz Rasejanja koji možda nemaju toliko vremena da prate našu štampu (i ono što mogu je, pretežno, odlika bede u kojoj naš nesrećni prostor prebiva - beda, no možda vodeća u zaslugama što na našim prostorima obitavaju i postoje ovakvi brilijanti duha).

 

Nisam Jugosloven. Srbinče sum, što bi rekli moji drugari Makosi, iz zezanja. Rođen sam u Srbiji, žena mi je Srpkinja i deca su mi Srpčad. Vaspitavan sam sa svešću o pripadnosti državi Srbiji i srpskom nacionalnom korpusu (ovo je išlo do te mere daleko da sam se pokačio sa rođenim dedom, kada sam odlazio u Izrael, oko toga što idem da služim pod drugom zastavom, u tuđoj zemlji). Poštovao sam Jugu kao neku uopštenu državu svih naroda, ali nije mi bila sada ne znam koliko prevashodno bitna. Bitnije mi je bilo to što sam svoj identitet shvatao kao srpski. Mi smo bili generacija koja je, nekako, bila najmlađa svesna u momentu kada se na Jugu sručila olovna zavesa. Nedavno sam pričao jednoj mladoj prijateljici iz Rijeke, Hrvatici, kako smo, tog dana kada je došlo do sukoba u Pakračkoj dolini - beše li avgust 1991.?; mi sedeli, celo društvo iz gimnazije, u stanu s pogledom na hercegnovsku uvalu. S mora je dolazilo, doslovce, crnilo i oluja se nadvila nad taj dan, nad vesti s crnogorskog državnog radija, nad Gdanjsk 80-e i Azru na gramofonu u pozadini, nad našu zemlju i na naše živote. Osećali smo da je taj mrak koji je s jugom došao tog dana - nalik na crna nevremena koje Riječani i Kvarner poznaju; na neodređen način došao da zauvek ostane u našim životima.

 
2014-04-12 14:32:08

Podržimo porodice sa teško bolesnom decom!

bocvena RSS / 12.04.2014. u 15:32

 

 ...u četiri ruke, za klavirom, kleinemutter i bocvena...

Od trenutka kada roditelji posumnjaju da nešto nije u redu sa zdravljem njihovog deteta do dijagnoze i lečenja je dug (i neizvestan) put. O ishodima ne vredi ni razmišljati. U sistemu koji je trom i prepušten savesti pojedinca, a pravilno ispunjen papir bitniji od osećanja i dostojanstva pacijenta i njegovih najbližih, pravi je uspeh da išta funkcioniše.

Na tom putu od saznanja, dijagnoze, mirenja sa okolnostima i hvatanja u koštac sa samom bolešću i zdravstvenim sistemom koji vas sapliće na svakom koraku (ne nestručnošću nego upravo organizacijom posla) roditelji su manje više prepušteni sami sebi, svojim mentalnim, obrazovnim i materijalnim mogućnostima. Pa ko koliko može i ume.

I to je nedopustivo.