2016-09-30 17:07:13

5777

Srđan Fuchs RSS / 30.09.2016. u 18:07

Svim drugarima koji slave želim uspešnu, srećnu, mirnu i blagoslovenu 5777. godinu, a poseban pozdrav upućujem, naravno sa terasice, svom dugogodišnjem drugu, imenjaku, savezniku i draganu, Srletu Pajiću, koji će i ove godine teško raditi da bi platio porez koji će država investirati u mene, a ja ga pak vrnuti u našu Vošu jedinu. :wub:

3288508069.jpg 

 
2016-09-23 10:20:33

50 BITEF 16

jasnaz RSS / 23.09.2016. u 11:20

belgradian-830x300.jpg

 

 

 

 

 

 

 
2016-09-20 12:11:34

Beogradski rituali za dusu

jednarecfonmoi RSS / 20.09.2016. u 13:11

 

 

 

 

jato1.jpg

 

Jedna sam od onih koji kad se vracaju za Beograd, raduju se punim srcem. Obozavam trenutak kad avion polako silazi sa oblaka te pocinjem da prepoznajem obrise svog grada. Isto mi je i kad se priblizavam putem, prugom, camcem..Kao da me ceka neko od najblize familije i siri ruke u zagrljaj.
Nije da bas izgleda kad mu se priblizavas kao svetsko cudo od grada, al ja znam sta se sve krije iza kulisa, ono lepo nesto, toplo,

 

220px-The_Clash_-_Straight_to_Hell.jpg

Niko od nas ko je iole živeo u Srbiji a poistovećivao se sa antiratnom porukom tokom 90-ih nije bio u zabludi sa dolaskom vučićevaca na vlast da će se nešto promeniti nabolje na tom unutrašnjem nivou uređenja kulturnog i otvorenog društva. No, kako odmiče vreme, već smo u petoj godini vladavine vučićevaca, sve se više profiliše njihov režim koji nastavlja sa autodestruktivnom idejom vođenja zemlje, nešto što je bilo oličenje i prethodeće klike, samo na jednom višem i kulturnijem, u smislu manje bahatom nivou - tadićevci su odbojnost prema narodu rešavali arogantnošću, dok za vučićevce možemo slobodno reći da su jedan mag sitnih i perfidnih lagarija.

O čemu se radi, naime?

Negde početkom juna naprednjačka centrala, ovde u Novom Sadu, donela je odluku da ukine mališanima subvencije za pohađanje licenciranih privatnih vrtića ovde u gradu. Na to je odmah oštro reagovala grupa roditelja okupljena oko portala bebac.com.

 
2016-09-13 12:05:41

Ukidanje pruga i Prostorni plan R. Srbije

little_radojica RSS / 13.09.2016. u 13:05

Вест је да ће нешто мање од 800 километара пруга највероватније бити избачено из саобраћаја. Рез је заиста импозантан, бројка пара уши и очи, амигдала варничи и наређује да се сва крв слије у део мозга задужен за тражење кривца, али одатле стижу само опречне информације. Није то чудно, јер кривца заиста и нема, остао је сакривен негде између суштине и форме, као и много пута досад.

 
2016-09-12 18:45:46

Fića

kosta.babic RSS / 12.09.2016. u 19:45

 

    Fića u podosta ruiniranom stanju. Bušan ko švajcarski sir.  Ništa ne radi.                                          

    Polazimo sa parkinga u Takovskoj, ispred Televizije Beograd.

   

 
2016-09-04 13:16:42

Ljubilarni HSF

docsumann RSS / 04.09.2016. u 14:16

 

 tikulin-poster.jpg

podloga za (jedan od) plakata 10. HSF,  autor - Tihomir Tikulin Tico

 

Život je nekom majka, nekom ba(j)ka, nekom vic, a nekom strip... Ja bih strip, ako mogu da biram.

Dobro sad, život može biti i svašta nešto treće, ali bih tim dodatnim pobrojavanjem rasplinuo poetsku nit kojom sam namjeravao da ovaj blog usmjerim i povežem sa  X, jubilarnim,

 
2016-09-01 14:06:19

Poreklo heroina u Srbiji

Srđan Fuchs RSS / 01.09.2016. u 15:06

banner-aktteatar.jpgPovede me juče jedan drugar na radno popodne sa sobom, i tako, svašta nešto sam čuo, uglavnom o mizernim uslovima u kojima ti rehabilitacioni centri rade, uglavnom zasnovani na velikom entuzijazmu personala uposlenog tamo, verovatno sa mizernim ili nikakvim primanjima, sa jadnim ili nikakvim budžetima. To nije ništa neobično za Srbiju, koja je jedna pogođena i poharana ekonomija, što spoljašnjim što ličnim zaslugama.

Nakon tih razgovora sa ljudima koji su mozgovi i ruke egzekucija rehab-programa, ovde kod nas u Vojvodini, otišli smo i do jednog od tih rehab-centara, gde sam bio u mogućnosti da se sretnem sa momcima koji prolaze kroz program izlečenja od zavisnosti - program koji nimalo nije naivan niti lagan.

Tu sam čuo priče od momaka koji su odlučili da dođu u centar, neki od njih novopridošlice, koji su koliko pre par dana ubrizgali sebi doze od više grama heroina. Međutim, nisu samo zavisnici od heroina pohađaoci rehab-programa. Tu su i ovisnici o kokainu, kocki, internetu, alkoholu... Najpotresnija mi je bila priča jednog mladog momka, izbeglog iz Hrvatske, preko Srbije u Australiju, i odraslog u metropoli Sidneju. Momak je lep kao slika, čak i sada, kada su ga kristal met i koka odveli u stanje deluzija, mlad, zgodan. Jako me je rastužila njegova otvorena ispovest, i čak i u ovom momentu dok pišem, osećam duboku žal nad destrukcijom koja se nadvila nad mnogobrojnim mladim životima naših ljudi, lepih i kvalitetnih devojaka i momaka, nekada, pre devastacije.

 
2016-08-23 14:26:46

Kapije vremena

amika RSS / 23.08.2016. u 15:26

                        КАПИЈЕ ВРЕМЕНА

            Претурајући по старим текстовима нашао сам запис који је отворио капије времена. Оних која су прохујала много пре мене. А и она која су била на дохват сећања и личног искуства нестајала су као тренутни одблесци неког другог, безмало туђег живота.

            Ево тог записа:

            „Имао је 20 година и одједном схватио да су сви ови људи око њега – и старица на углу, и продавачица у бакалници, и комшија кога је срео – отац његовог друга, и непознати који се осмехивао са посмртне листе на дрвету – сви су они, једном, имали 20 година. Осетио је да тај тренутак мора сачувати у себи, да не сме дозволити да једноставно и равнодушно прође; да је неопходно, апсолутно потребно да заустави време.

            Стао је и загледао се у познату улицу, да би увек могао да је репродукује у себи: људе, ограде, два аутомобила, бљесак сунца на окнима, треперење пролећа на младим листовима у ограђеним баштама. Зграде су биле сиво-крупнозрансте и обнажене, са тамним ранама опалог малтера и тамним грбавим крововима, све много старије од њега. Постојале су пре свих његових времена, и пре времена људи које види; уместо неких других кућа и уџерица, као део града, старијег од свих споменика и спомена о њему.

            А људи, њихова сећања и спомен на њих? Где су, шта је остало од одјека њихових гласова, повика, плача, смеха? Нешто мало у записима урезаним у камен и преписаним на ретке пергаменте, највише у хуку ледене кошаве и шапатима млаких ноћи зрелог лета.

            Осећао је немир у грудима, жељу да се увери у делић историје у овој улици. Знао је да се иза уличне зграде пред њим налазе рушевине куће страдале у бомбардовању 1944. године. Зашао је иза и изненадио се: видео је велико двориште, рашчићено и изравнато, само се по црвеним мрљама раздробљене цигле наслућивало да су ту некад били зидови иза којих се живело. Велика празнина и мук, провалија историје у коју су потонули сви ти безбројни гласови који вековима хује Београдом.“

 
2016-08-12 00:32:22

Jebo ti nas u 3 slike

natasavb RSS / 12.08.2016. u 01:32

Pisanije moje, naslov jednog baksuza,
umesto obećanog nekrologa.
 
 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana