Serendipity, lepu reč u engleskom jeziku, najlakše je objasniti kao onaj momenat radosti koji nastaje usled traženja jedne stvari, a pronalaženja neke sasvim druge. U nekim magazinima  to se može desiti dok ih listate, ili,  u knjižari kad slučajno naiđete na interesantnu knjigu na nekoj zabačenoj polici, kad već odustanete od traženja one prve, zbog koje ste došli. Mnogi  misle i kažu da na internetu nema ovakvih srećnih otkrića. Tvrdim da je ovo netačno, zbog puno sopstvenih lepih i pozitivnih iskustava po socijalnim mrežama. Serendipity momenti jednostavno (blažena bila ona opcija share) napajaju i osnažuju sve socijalne mreže. A youtube je jedan od odličnih primera. Tražeći  soundtrack iz filma koji sam nedavno gledala, a da bih došla do imena  izvođača jedne pesme iz njega pošto mi se memorija zablokirala, bila sam uhvaćena u čudesan splet i niz video klipova i linkova, od ovog, do onog, pa trećeg, četvrtog,  petog, i, gle čuda.... stigla sam do intervjua sa Suzanne Verdal, datog za BBC Radio u junu 1998.g.

Tu ustvari počinje moja današnja priča.

Tek mi je danas dopao na čitanje govor Vladimira Putina poslanicima Državne Dume, članovima Veća Federacije, čelnicima ruskih regija, predstavnicima civilnog društva od 18. marta. Mislim da delovima tog govora koji se tiču međunarodnih odnosa u svetu od pada Zida na ovamo - ne bih imao šta ni zameriti ni dodati. 

I rado bih taj govor, preuzet sa hrvatskog sajta advance.hr podelio sa vama, uz nekoliko citata za one koji nemaju strpljenja ili interesovanja za čitanje celog (inače podugačkog) govora, uz nekoliko mojih opaski o položaju Srbije u ovoj situaciji,a na dnu bloga:.

"Vladimir Putin, kompletan govor: "Neki na Zapadu su nam prijetili i većim problemima od sankcija - želio bih znati što su odlučili? Misle li aktivirati petu kolonu nacionalnih izdajnika?"

"Naši Zapadni partneri stvorili su presedan na Kosovu vlastitim rukama. Situacija je ista kao i danas na Krimu, tada su priznali odvajanje Kosova od Srbije kao legitiman potez", 

Kada budete izlazili iz svojih malih svetova, u koje ste prinudno terapeutski samozatvoreni, izaberite svoj model za setnje Beogradom na vodi,

EDIT: Preliminarno:

Vučić 157

Dačić 43

Đilas 20

Tadić 18

Ostalo manjine

I nema više. Ništa Koštunica, ništa Čeda, ništa Mlađa, ništa razni talibani pravoslavni
_____
Piše u tekstu za koga sam glasao (i zašto)... ali o tome malo kasnije.

Da vidimo prvo kako će se rešiti najveća neizvesnost: KO ĆE BITI VOĐINA PUDLICA

Nema sumnje da će SNS biti ubedljivo najjači a SPS drugi iako daleko slabiji, u odnosu 3-4:1

Osim SNS i SPS ulazak u Skupštinu siguran je samo još sekti DSS.

Ali sve je to manje bitno sve do zadnjeg prebrojanog glasa kada će se znati ko je prešao cenzus (frka je!) i koga je d'Hondt koliko pomilovao po glavi.

E, tu je ono pravo krljanje!

Da mi (zbog nečijeg glupog i neznalačkog tumačenja) ne bi obrisali pre-izborni blog, postaviću ga u nedelju u 20.01

(Ako ga napišem - nisam još.)

I, da znate, odlučio sam konačno za koga ću za glasam. Tačnije, bio sam odlučio još ranije da glasam kako nikad ne bih ... ali sam na kraju ipak promenio mišljenje.

Glasaću kako neću nikad više, časnareč! 

Bilo je već kasno avgustovsko popodne kad su  Rada i Nada izašle iz voza, u lakim sandalama sa štiklicama, tankim haljinama strogog kroja, mladja sestra u kremastoj a starija u crnoj sa belim tufnama, a odgovarajući šeširi  su dopunjavali sliku ozbiljnih mladih dama po modelu iz poslednje predratne godine. U Beogradu bi mogle da prodju sasvim neprimetno, u Kaoni su bile upadljive kao pingvini u Sahari. Odlučno su počele da nabadaju po šiljatom kamenju pored pruge, pazeći da ne polome štikle. Do trema male stanične zgrade trebalo je da predju i uski pojas suve

Гледам ономад у Финској, иде аутобус, на станици инвалид, стаје аутобус, излази возач, помаже инвалиду, и наставља даље. Следећа станица: наилази на бициклисту, стаје аутобус – излази возач, убацује бицикл, улази бициклиста – и замислите, нико се не нервира, сем мене, као да се ништа догодило није.