Zagrljaj i poljupci.

Jebote, nismo se videli od prošlog milenijuma...

Zar je prošlo četrnaest godina?

 Ma više, skoro dvadeset...

Ne zajebavaj...

Izgledaš bre k’o momak, dobro, posedela ti kosa, posedela brada ali nigde bore i vitak si burazeru...

Ne preteruj, šta tebi fali...

Šta mi fali, vidi mi stomačinu, širi sam nego duži...

Jebi ga, uvek si bio bucmast, voliš brate da klopaš… još ako i guneš koju…

Vojska nije institucija koja gradi vodovode. Nije to radila u Rimskom carstvu pa nije morala ni lani u Užicu. Jel tako braćo naprednjaci!

 Doduše, za vreme Užičke Republike grad je imao vojnu upravu i nije imao problema sa vodom. Ali tih sto dana tamo je vladao Tito.

U Užicu traje vanredno stanje zbog vode pune algi.

 Naprednjaci teše Užičane da će doterati još nekoliko vojnih ciserni. Kad je cisterna vojna onda u kanister zapremine dvadeset litara stane dvadesetpet litara vode.

Vladajuća stranka je puna ljudi sa akademskim titulama. No, nemaju

Nisam ga pročitao, ne nameravam, neću, čemu? Čuh tu i tamo ponešto a dovoljno imam godina, znam gde živim te mi nije teško shvatiti da sam/smo najebali. I radnici i mi penzioneri i svi ostali zaposleni koji nisu rod ili pomozbog nekome iz vlasti.

Jebote, pa gde to ima na ovom dunjaluku da se budžet jedne države, puni novcem koji se oduzima zaposlenima i penzionerima?! Sad se setih mog kolege, a bejasmo mlađani i besmo otišli da podignemo lovu za likovnu koloniju, kad pred poštom red penzionera od jedno 300 000 ljudi! Ovaj blesav kako ga bog dao, razdra se iz sveg glasa:

Премијер нам се обратио. Неформално, како, јел, премијеру једне озбиљне државе и приличи, путем таблоида како то већ иде у тако озбиљним државама. Добро је то. Иако имамо безброј снимака на којима смо имали прилике да се упознамо са господином премијером, они су незгодни јел увек постоји контекст. Кад напишеш ауторски текст, нема контекста, то су аутентично твоје мисли, које откривају твоју аутентичну позицију по питању неке конкретне ствари. Да видимо шта можемо да разумемо из премијеровог текста који иначе можете наћи ОВДЕ>>>>ЛИНК  или ОВДЕ>>>>ЛИНК (Новости)

Премијер је текстом доказао неколико ствари које смо вероватно већ знали о њему, али нисмо имали из прве руке.

Живот у покрету

Покрет је једно од најстаријих животних искустава човека. Бебама је покрет најраније средство да искажу своја унутрашња стања и пориве и покрети бебе, нарочито они први, увек су пропраћени интензивним емотивним одговором мајке. Тако човек, још у стомаку, научи да је покрет јак начин да изрази себе, да изрази своје унутрашње пориве.

Покрет је снажан део невербалне комуникације и често се чује да је и најјачи. По покретима очију, мишића лица и руку може се, поред свега осталог, открити и да ли особа лаже или говори истину. Мишићи човека могу да нам открију његово емотивно стање често до детаља које је говорни језик немоћан да пропрати.

Покрет може и да нам открије како живот функционише.

Hteo sam baš ovih dana da pišem nepolitički blog, majke mi! Ali vidim niko da napiše nešto u čast velikog srpskog praznika Vidovdana, 15/28 junija kad se Srbima dešavaju samo lepe stvari:

- 1389: izgube rat i to posle dovijeka slave

- 1914: ubiju svog najvećeg saveznika u Beču i trudnu mu ženu

- 1989: objave svetu (govornik mlad sa suncem u kosi) da će da zarate sa svima jerbo "ako ne umemo da radimo - umemo da se bijemo"

 Драги племенити грађани и грађанке Републике Србије, поштована дијаспоро, драго расејање — сви ви по свету добри, горки, занесени  —

Ви који сте своју хуманост, племенитост и несебичност показивали увек кад је било најпотребније, ви који сте неуморно гласали и слали СМС-ове кад год је тешко (и кад чак ни Човић не помаже), ви које нико не сме  да бије и које нико не може да превари — ви живи, ви сутра убијени —

Имам за све вас велику молбу и верујем да ћете ми хитно помоћи:

Годинама већ у мени постоји латентна сумња која се последњих недеља драматично интензивира толико да ми више не да мира тако да због ње (и њој сличних) не могу да спавам (има ноћи не зна им се број)! Наиме, гледам ја тако себе и нешто се мислим: паметан сам дечко, написао сам толике књиге, многе сам чак и прочитао и просто ми не иде у главу како то да нисам већ негде докторирао?

Гледе тога, чини ми се да имам и доказе како гарант ипак можда јесам: