Ех, наслов ко наслов...

Никада није ни било рата, барем оног правог, а ни тог неправог у иоле оштријем облику (ваљда је таква генерација била (и остала)), између следбеника црног и белог блуза.  

 "Црни":   

  http://www.youtube.com/watch?v=cGs-b3sNBqA

"Бели":    

 http://www.youtube.com/watch?v=kUGEikZBHvo&list=PLHlE2fgsqRwYb2DcIsJvemr6_c_W65o4F&index=3

Osnovna delatnost svakog političara,

Gost: als

Nekada davno u jednom dalekom selu živela su dva obućara. Prvi obućar je pravio plave cipele a drugi crvene. Neki ljudi iz sela kupovali su plave cipele dok su drugi kupovali crvene cipele. Ljudi su voleli plave i crvene cipele. Obućari su živeli srećno i mogli su da priušte lep život svojim porodicama. 

na drugačije mišljenje

 Postavlja se pitanje - koliko je važno tačno, pravoremeno i objektivno informisanje građana o ovoj temi?

Nebojša Milenković, "Savršen antitalenat za sreću", Erotsko psihološki triler, Akademska knjiga, Novi Sad, 2021.

Чим сам га видео на улици, знао сам да са њим хоћу спори секс. Онај секс у коме све иде полако. У коме те пали љубљење и мажење уместо сирова сексуална страст. У коме је пенетрација пропраћења додирима, у коме је фокус на целом телу уместо само на рупи и гимнастици.

Још сам затварао врата кад ме је спопао. Фак. Мене затвори када ствари не иду онако како је мени потребно. Угаси ме. Он је хтео да га натегнем одмах са врата. Ја сам хтео једно сат касније. На тренутак је изгледало да успевам да преотмем игру, да је успорим, да је сензитизујем, али је он био и даље невербално упоран да ово треба да буде јебачина.  Поклекао сам и истрпао га као флеш лајт. Искористио његово тело за мастурбацију.

Његов такав став је аутоматски значио и други пут. Вероватно и трећи да ја тог дана нисам већ имао секс. Када смо се обојица испразнили, испружио се по кревету, а ја сам уграбио шансу да га искористим за оно што је мени потребно.

 [Помисли нешто потпуно другачије]

Novak je Crnogorac, Tesla je Hrvat, a ja sam Greta Garbo.

Unjkav glas spikera na železničkoj stanici u Beogradu objavio je da je voz iz Beograda za Bar postavljen na peronu četiri. Sudija Sreten Jović se ispravi, zagladi gustu sedu kosu i orlovskim pogledom prelete preko mase putnika. Sve se odvijalo po planu: automobil je natovaren na voz i on će istim vozom do  sutra ujutru biti u Baru. Za sada sve teče kako je predviđeno, jedino je u sebi molio Boga da u kupeu ne bude i  neko ko je pročitao njegovu knjigu o zločinima u prestonici,  i ko ima veliku želju da mu ispriča svoje rešenje zagonetke ko je ubica.

Izgleda da je Bog tada