Jedna ZEN pričica koju ste verovatno nekad čuli ili pročitali. Da bismo učvrstili gradivo, ponoviću je.

Sede učenici prekrštenih nogu ispred Zen učitelja i postavljaju mu pitanja. Jedno pitanje glasi: Šta je najskuplje na svetu? Učitelj odgovori: Crknuta mačka. Učenici začuđeni izbuljiše oči! Jedan se usudi: A zašto? Zato što joj niko ne može odrediti cenu, odgovori Učitelj.

Ima jedna zemlja u kojoj sve i svi imaju svoju cenu, mada bi po meni bilo bolje da crknu pa makar bili najskuplji na svetu.

Gost autor: Pokojni književni kritičar D.J., Predsednik saveta Izdavačke kuće KLJ.

D.J.: Podignutih gustih obrva, rendasto naboranog čela, pogleda usmerenog u unutrašnjost sopstvenih mentalija, kuckajući olovkom po stolu, ćuteći, praveći dramsku pauzu koja se otegla, pred unezverenim očima ostalih članova saveta, najzad progovori: Pažljivo sam slušao vaša izlaganja u vezi izdavanja, štampanja

Gde će, odnosno kome će, umreti pokojni vojvoda Šešelj dr Vojislav? (Od čega će izgleda da se zna).

Da su u ovih 11 godina i 8 meseci otkako je VŠV (samo)sklonjen iz Srbije bilo Međunarodni krivični sud za bivšu jugoslaviju (ICTY-TPIY-MKSJ-TPNJ), bilo Srbija (kao nevoljko samostalna država odnosno ostatak ondašnje takozvane SRJ) imali mozga, muda, znanja, intelektualnog poštenja... odgovor na ovo pitanje bio

Nisam znao kako izgleda niti me je zanimalo, jer je u petoj rečenici na ICQ četu napisala da je upravo odgledala ‘’Šaputanje na jastuku’’. To sam tražio. Devojku sa kojom mogu da razgovaram. Devojku kojoj neću tražiti footografiju nakon 20 rečenica. Koja mi neće reći da sam prenizak za nju i prekinuti dalji razgovor. Maja je bila normalna devojka po svim mojim kriterijumima.

Brzo se ispostavilo da oboje volimo komedije sa Rok Hadsonom i Doris Dej, oboje Sinatru i Din Martina...

Nastavili smo redovno dopisivanje, sve dok nije postalo polumuvanje – zaista mi

Ili: Muk u Mraku

Da je Dobrica Ćosić poživeo verujem da bi ovo vreme opisao u romanu koji bi naslovio sa „Vreme laži". U tekstu objavljenom u „Vremenu" Đorđe Vukadinović (VREME 1241, "Strpljenje do novih obećanja") pobrojao je nedavno samo one najglomaznije i najopskurnije Vučićeve šarene laže; od sto milijardi evra koje čekaju na granici da svane sunce sa Nikolićem, preko fabrike čipova od 3-4 milijarde dolara do Mercedesa iz Rakovice. I ne zna se, prosto, da li je više lagao kad obećava da nešto neće ili da nešto hoće.

I sve je sjajno dok hipnoza traje i dok se i pučina, i vlastela, a bogami i učenjaci i filozofi dive njegovom bajnom nevidljivom ruhu što ga je sam skrojio pa tako gologuz i sa svojom taštinom u stalnoj erekciji šeće kroz od divljenja obnevideli špalir.

Bilo je bajno letnje veče, ležali smo na još toplim kamenim pločama, ja na leđima a Branka na boku podbočivši glavu levom rukom. Desetak metara ispod nas, more je meko udarajući o stene pevalo svoju pesmu od iskona. Do pre nekoliko minuta kamene ploče su bile prepune naših drugarica i drugova a onda su se kao po dogovoru naglo izgubili i ostavili me s Brankom. Kasnije sam saznao da je dogovor zaista postojao. Vera, moja komšinica, koju su svi, ne znam zašto, ni onda ni sada mi nije jasno, sledili i slušali, smislila je da nas spoji, Branku i mene. A ja sam bio zaljubljen u Snežanu

Ako mene pitate, tako bi trebalo da se zove ono što gospodin/drug ministar Vulin naziva socijalnom pomoći.

Nego, da vidimo, kolika je ta "ogromna" cifra koju oni najuporniji (koje je glad naterala da sakupe dvadesetak traženih dokiumenata) mogu da primaju devet meseci godišnje. (Bog zna kako preživljavaju i tih devet, o ona tri ne smem ni da mislim)

Pustio sam pornić i odvrnuo zvučnike i probao da

od toga napravim pesmu

od koje ce mi se dići

Stigao sam do dela gde sam te zamislio

Ti mala kurvo

Ali nije bilo ničega oko mene

Ni gaća bivših ni gaća sadašnjih

Sem u mojim gaćama

Nikakvog opipljivog dokaza

Ničega

Nikakvog impulsa sem vrištanja moje drage belladonne,

Najlepše kurve koje je moje oko videlo

Od svih tih diskova i vhs kaseta

Od svih

Možda

Eventualno

Mogu da pomenem

Ali bih mnogo volela da mi neko razjasni kako gradska vlast može da donese propis kojim direktno ugrožava život i opstanak pojedinca i da to bude OK?

 Naime, od danas je nemanje karte u GSP-u prekršaj.

Što samo po sebi ne bi bilo problem da nema one začkoljice koja kaže da će oni koji budu uvedeni u registr prekršaja biti onemogućeni da vade lična dokumenta.

E, sad, koliko mene sećanje služi (a ne videh negde da je to promenjeno) svaki punoletan građanin ove nazovi države OBAVEZAN je da ima ličnu kartu.

Ali, ako ste u tom registru, vi ne možete da imate LK.