Već dva dana kuća mi se kupa u bejbi blu, i bejbi roza  tonovima pesme "It's only a paper moon", mirisa puderastog, i niza drugih, večitih muzičkih standarda  sa liste  Great American Songbook-a, koje  mi je ovog puta priuštio Paul McCartney na  ganc novom albumu "Kisses on the bottom".

Ne, ne... nije Paul zločest,  ne namiguje u fazonu anatomije, i naslov nema veze sa bilo kakvom derrière.  Oduvek je bio jako pristojan momak, što ipak  nije bio dovoljan razlog da ga volim više od Lenona. Album je nazvao po stihovima  pesme,  prve po redu  na ovom vrlo smooth albumu, "I'm Gonna Sit Right Down and Write Myself a Letter". Evo ostalih pesama na albumu, plus dva njegova originala "My Valentine" i "Only Our hearts".

Imam goste na blogu i to kakve! Dagi prijatelji, Piratska  partija ima reč!

U ovom tekstu pojasnićemo ko i na koji način uništava kulturnu baštinu u Srbiji. Kako je zapravo "PINK kartel" razorio kvalitetno tlo za omladinu Srbije i šta da preduzmete u vezi sa tim. Velikim uloženim naporom članova Piratske partije došli smo do bitnih podataka koji stavljaju veliki znak pitanja na legitimnost i legalnost ovih organizacija, a nadamo se da će vas oni podstaći da se i vi priključite velikoj građanskoj inicijativi za rešavanje ovih spornih problema.

Problem je kompleksan i obuhvata ne samo loše funkcionisanje pojedinih organizacija poput SOKOJ, OFPS, i PI nego zalazi i dublje u zastarelost pojedinih zakona, kriminalne radnje i mnogostruki negativni uticaj na kulturu i njeno unazađivanje.

 Slobodan Tišma, Bernardijeva  soba, Kulturni centar Novog  Sada, 
 Novi Sad, 2011.

Čovek je skromno biće, sklono preživljavanju.
Slobodan Tišma, Bernardijeva soba

U suton u srcu, čuješ neku nepoznatu muziku
U suton, u suton, tajne su deo nas dok klizimo uz obalu
Okean pun je reči, pun je mačeva
Okean je tih i tužan iza sutona...
Slobodan Tišma - La strada, Okean

Pišta Petrović je autsajder, marginalac, u svakom pogledu suvišan čovek iz čije vizure Slobodan Tišma (1946), ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade, sigurno, zrelo, promišljeno, malkice melanholično, pokadšto nostalgično progovara o sudbini umetnosti u svetu kojim gospodare: licemerje, zavist, politika...

Sopstveno starenje najbolje primjećujem kroz svoj odnos prema ljetu.
Nekada su mi ti vreli dani predstavljali centar vasione, smisao življenja. A zadnjih godina, zabijem se kući pod klimu i jedva čekam da prođe sva ta histerija, vreva, gužva u gradu, haos u saobraćaju ... i tek se s vremena na vrijeme prisjetim nekih od sjajnih dana sopstvene mladosti.
Da, da, vjerujem da pogađate, upravo onih vezanih za ljeto ...

Velika zahvalnost dobrim ljudima:

Srpski world music magazin „Etnoumlje"

( preporučujem! trener)

"Ko je izmislio mambo?Koliko Kubanaca staje u conjuto? Jeli rumba isto što I rhumba? Koliko leta ima najstarija pop grupa na svetu? Šta se sluša na Kubi? Šta u dijaspori?"

Kada se kaže Kuba, neko prvo pomisli:
cigare - tompus (kažu da su se nekad cigare "rolale "na nedrima kubanskih devica, tako kažu ), neko pomisli šećerna trska, neko Hemingvej, neko Če i Kastro, neko boks, neko na lepe žene i muziku.

Cini mi se da ima nešto duboko nepravedno u načinu na koji funkcioniše naplata tzv. muzičkog dinara u Srbiji danas.

Zamislimo npr. da se ne radi o muzici nego da, recimo, postoji neka firma koja proizvodi usisivače. Usisivače u firmi ne kupuje dovoljno ljudi, pa se onda ona doseti da građanima svoje usisivače šalje poštom. Ne onima koji su naručili, ne onima koji ih traže, ne onima kojima treba, nego svima, ali onako baš svima koji imaju poštansko sanduče i adresu na koju se usisivač može poslati. I onda ako se vi prevarite, pa uzmete taj usisivač koji vam je stigao (iako ga naručili niste) i krenete njime da usisavate, oni se pojave i traže vam da platite što ste usisavali njime i da plaćate svaki put kad usisavate njime.

gost autor: ludvig92