Прошлог викенда се на стадиону фудбалског клуба Рад "Краљ Петар Први" на Бањици догодио још један у низу сличних инцидената на фудбалским стадионима широм света.

Наиме, играли су Рад и Партизан и за Партизан је наступио Бразилац Луиз Евертон, момак од 28 година, дефанзивни везни играч који је у Партизан приспео јануара 2016.  из Сен Галена.

 

 

 

 
2017-02-24 10:10:42

Fudbal : Ukinuti

Boris Drenca RSS / 24.02.2017. u 11:10


... ili neko možda ima neku bolju ideju

images?q=tbn:ANd9GcTQwPrMq-jaP4K25cMs-OjEDe775DH-3_VucUUjLcrbxGvPn1Ia 

Gledao sam neke utakmice domaćeg prvenstva. Davno nisam video lošije trčanje za loptom. Smeće od fudbala koje se igra za nekolicinu predsednika klubova i nekolicinu 'vođa navijača' za koje nemam pojma čime se bave ali su nešto važni. Žali Bože onih desetak klinaca koji se kao lože.A i to na šta se

 
2017-02-22 15:51:10

Teorije katastrofa

princi RSS / 22.02.2017. u 16:51

Naleteh jutros na interesantan članak na temu stvari koje mogu rešiti narastajući probem income i wealth inequalityja- nejednakosti raspodele prihoda i bogatstva. Mislim, ono što je, po meni, trenutno goreći problem i što je osnovni i glavni uzrok bujanja ovih svih ludaka poput Trumpa, Faragea, Putina, Clintona, Le Pen je baš to: ogromno raslojavanje društva, sve veće bogatstvo koje je u rukama sve manjeg i manjeg broja ljudi.

Bogati, naravno, misle da im svo to bogatstvo po ovoj ili onoj osnovi pripada i riguju politički sistem da na vrh dovedu ljude koji nam pune glavama

 
2017-01-11 10:02:55

Božja deca

Jelica Greganović RSS / 11.01.2017. u 11:02

15894729_1413910788621321_5744125893856653778_n.jpg?oh=309d6a946160185f541b4708e35b6b59&oe=58E0C334 

U ove dane studene kojima noći od mraza pucaju, reč „bog“ se pominje češće no inače, uz prateće želje za mir i dobrotu. Naravno, uz pridev „božji“. A, kad smo već kod „božji“, u slovenačkom jeziku su nekada davno živeli pojmovi „božje dete“ i „dete božje“. Iako naizgled isti, sa samo obrnutim redom reči, značili su sasvim različite stvari. O njima, ali i o čudnoj naravi sreće, je priču napisao Ciril Kosmač. Divnu i strašnu priču. Kosmač podseća zaborav da je „Dete božje“, u narodu, bilo ono dete, koje se rodilo nejasne pameti i koje je, živeći krotko, celog svog života ostalo dete. Za razliku od deteta božjeg, „božje dete“ je bilo vanbračno dete, ono kome se otac nije znao, ono koje je – „dao bog“. Doduše, ponekad se dešavalo da dete božje bude i božje dete, ali to je bilo mnogo ređe od pojavljivanja božje dece koja su celog života nosila pečat ničijih. Čak i onda kada su bili već odrasli ljudi, bez obzira na imovinsko stanje, ostajala im je ta mrlja. Nisu pomagali ni dani kao ovi, kada se poziva na najbolje što je bog u čoveku napravio.

 
2016-12-30 09:13:30

Mali vranci i dalje opstaju u Beogradu

albicilla RSS / 30.12.2016. u 10:13

2008_11_05_02__c__maciej_szymanski_581608_zpsjloieogy.jpg

WWF Srbija, 28.12.2016.   |   Ornitolozi Lige za ornitološku akciju, u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, organizovali su i ove godine prebrojavanje malih vranaca i potvrdili da uz obalu reke Save u Beogradu sada zimuje 3.700 jedinki, što predstavlja 5,3 odsto evropske, odnosno oko dva odsto ukupne svetske populacije. Brojnost malih vranaca je skoro ista kao i prošle godine  kada je izbrojano 3.800 jedinki. Relativno stabilna brojnosti i stalno  prisustvo ovih ptica i dalje pokazuje veliku vrednost i značaj rečnih staništa u užoj gradskoj zoni. 

Mali vranac u Čukaričkom rukavcu, foto Maciej Syzmanski 

“Meni je sada već okruglo 20 godina kako pratim male vrance na zimovanju na Savi, počeo sam još 1996. Vranaca je tada bilo dvostruko više nego što se znalo, bilo ih je već 1000 u gradu, a to je nakon odsustva od pola veka već bilo uspeh samo po sebi. Tako je počelo. I evo nas sada, 20 godina kasnije kako pratimo  ovu vrstu na zimovanju u Beogradu. Svaka populacija koja prelazi 1 procenat regionalne se smatra međunarodno značajnom i nameće obavezu da pospešimo njen opstanak, a mi i ove zime imamo 5% evropske populacije malih vranaca usred glavnog grada. To nije samo obaveza da ih zaštitimo, već i potencijal za razvoj eko-turističkog proizvoda Beograda jer se ova vrsta sreće samo od Jadrana do Kaspijskog jezera, i njeno odsustvo u Zapadnoj Evropi je čini jako atraktivnom za tamošnje posmatrače ptica. Ono što su za Kikindu sove, za Beograd je mali vranac“, izjavio je Dragan Simić iz Lige za ornitološku akciju. 

 

(Или: "Дечко, седи се на месту, не седи се код говорнице! Срам те било!" )

 

Прекјуче, у петак увече, на Филозофском факултету је одржана трибина - промоција књиге "Историја Републике Српске" са дискусијом присутних.

 

Promocija knjige "Istorija Republike Srpske": I Srbi "preko Drine" imaju pravo na svoju istoriju (ЛИНК)

 

На том скупу дошло је до инцидента који је преко медија доспео до јавности јуче поподне око два сата.

 

 

 

 

 

Dobro veče dobri svete, 

Ovaj blog bi bio namenjen kučkarima i ostalim ljubiteljima kerova kao i svim dobronamernim trolovima pa i za par bolesnika sa bloga, tj. praktičo svima. Zvanična tema je razgovor o kerovima, dobrim forama odgajanja, dresure, receptima, mestima za igru, igrama, itd. Možemo i napraviti mali foto album ljubimaca, bilo bi zanimljivo uz priču i videti ko šta ima. 


Sve je krenulo od Tasinog bloga sa pitanjem kako obezbediti svežu vodu tokom zime, ako nikog nema kod kuće veći deo dana. Posle je priča skrenula i na recepte, pa sam u saradnji

 
2016-12-09 03:43:42

Biciklom oko sveta -- (Ne) boj se

Snezana Radojicic RSS / 09.12.2016. u 04:43

 

Seiya sam upoznala veče nakon mog osvajanja Sata Misaki, u parku u kome sam kampovala. Tu sam se prebacila iz zvaničnog kamping prostora Odomari, nekoliko sati pre njegovog dolaska. Jedini razlog mog premeštanja na svega četiri kilometara udaljeno mesto bile su utičnice u toaletu parka. One su značile da ću moći bez žurbe da radim na mom notbuku pišući novi tekst i sređujući fotografije za blog. Do mraka sam sve završila, ali je postavljanje na internet moralo da sačeka – park se nalazio izvan dometa operatera čije usluge koristim. To je
 
Никада нисам заборавио то септембарско јутро давне 1984. када сам се коначно вратио из војске у мој Београд.
 
Стигао сам возом из Ријеке рано ујутро. Маторци нису били у Београду, врата куће ми је отворила сестра, изљубила ме и вратила се у кревет да настави да спава. А ја сам себи скувао јутарњу кафу, сео на под своје собе, узео један блокчић и направио хронолошки списак свих дела Достојевског који сам током каснијих година помно пратио ишчитавајући све редом.
 
Још увек, и дан-данас чувам то блокче са тим списком дела тог епилептичара, шизофреника, неуспелог револуционара, робијаша, коцкара и вечитог дужника, извесног краткоталасног ФМ писца...
 
 
 
 
 
Ми смо, каже један несумњиво врсни познавалац књижевности, одрасли на америчкој култури, те „ако нешто читамо - читамо америчко". Он, додуше, уочава да се у последње време „помиње и (тај) Достојевски као писац".
 
 
 
 
 
 

нит' су ради Турци изјелице...

 

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana