Ako pakovanje ne računate u putovanje (a uspeo sam da spakujem stativ u koferče dovoljno malo da može da prođe kao ručni prtljag!), ono praktično počinje sletanjem. Carinom. Nebom nad novim gradom. Svake godine sam u Grčkoj, pa ipak, ovo mi je prvi put u Atini.

*

Ne volim velike gradove. Odvikla sam se od života u gužvi i buci, od udisanja smoga i zamagljnog pogleda na uske komadiće neba. Ali nije samo to ono što me odbija od gradova. Najveći problem nastaje kada treba izaći iz nekog od njih, dokopati se čistog vazduha, širokih vidika i one tišine u kojoj su zamrli svi zvukovi napredne civilizacije. Problem je posebno velik kada taj grad iz kog treba pobeći u slobodu ima nekoliko puta više stanovnika nego cela Srbija, a prostire se na površini koja bi obuhvatila Beograd i Novi Sad u nekom ogromnom prstenu, prečnika preko sto kilometara.

Samo ovo, ime i prezime je dovoljno da bi se prepoznala vanserijska, nešablonska, samosvojna, osoba, persona, ličnost, da bi se znalo da se radi o hrabroj, u se i u svoje kljuse, ženi, ljudini, mentalnoj gromadi, odlučnoj da svoj život uzme u svoje ruke! A Snežana na biciklu! Da li je išta više potrebno reći?!

I kad si u domu svom, stanu, kući, iznajmljenoj sobi...imaš problema svakodnevno, da ne kažem, svakosatno. Glavobolja ti je osnovno zanimanje! Račun za računom stiže, sve utrkujući se, zapušio ti se lavabo, riknuo ti bojler, mašina za veš ne prima vodu, komšije ti ostavljaju kese s đubretom pred vrata, odeš na pijacu i shvatiš da ako kupiš krompir i blitvu, nedostaje ti novca za skušu i taka na tamo, pa gde je onda taj toliko izvikani život?!

Živim u jednom prilično velikom gradu, ne mogu da kažem u kom, mada mnogi moji internet prijatelji znaju njegovo ime. Naravno, u ovoj mojoj metropoli ima više mesta za svirku, a ja imam jedno omiljeno, plus još nekoliko rezervnih (ali koristim ih uglavnom u hladnijem delu godine).

Od 2012. pa naovamo, na 'domaćem terenu' sam svirao jedva desetak puta, a poslednji put tamo negde u oktobru prošle godine. A i tih deset puta je bilo na tim nekim rezervnim pozicijama. Znači na svom omiljenom mestu nisam svirao oko dve godine. Postoje i razlozi za tako dugačku pauzu, ali

Bojala sam se leta jer se nekoliko dana ranije srušio avion na liniji kojom sam najpre mislila da dođem u Kinu. Taj strah je bio iracionalan i, kako je vreme odmicalo a avion China Air uspešno preletao poslednje kilometre Himalaja skoro bez turbulencija, tako mu je mesto ustupala mnogo realnija briga oko presedanja u Šengduu. Tamo me je čekalo ponovno čekiranje prtljaga, sa internacionalnog na domaći let.

...za knjigu koju sam baš danas pročitao, dok sam čekao da mi operu kola. Tj, nije baš toliko tanka, nego sam je danas završio, a da sam isprva rekao da sam je danas završio, značilo bi da sam je to ja napisao – a nisam, al’ mi sve nekako žao što se nisam prvi setio...

„Još malo pa nestalo“ (naslov originala Last Chance to See) bavi se upravo time: vrstama koje su preživele u tako malom broju, da se u ma kom trenutku mogu bespovratno sunovratiti preko ivice sveta.

Гласали смо. Или прецизније, бирали смо, па смо неки изабрали и да не гласамо*. За цензус је требало око 180 000 гласова и летвица је остала недостижна за пар опција које су озбиљно покушавале да је прескоче. За убедљиву већину (она која друштво уводи у беду) СНС је затражио и добио 1,7 милиона гласова. Гласало је али остало испод цензуса скоро 900 000 и то представља другу највећу снагу изашлих (после 3,6 милиона који су имали друга посла, не постоје у реалности иако су на неком списку, нису успели да се препознају ни у једној опцији...).

Svakakvih cudnih automobila mozete videti na ovom turniru odnosno ovom gradu, i to ne samo veoma bogatih. Malih egzoticnih automobila ima svuda po ulicama, cesto zavaraju druge vozace da je parking mesto prazno a zapravo je tu sakriven manji auto. Neki automobili izgledaju kao da vecinu svog zivota ostaju skriveni u nekoj garazi, vidi se da su stari ali i veoma dobro ocuvani. To je uostalom tako i sa puno stanovnika ovog grada, stari su i veoma dobro ocuvani.

Jedan mali

Vremenska prognoza u ovom delu Kalifornije nije bas kao u Los Andjelesu, San Francisku ili drugim gradovima blizim obali. Okruzeni pustinjskim geoloskim elementima koji puno uticu na klimu, jasno je da ce tokom godine skoro svaki dan biti suncan i lep. Rec 'lep' u ovom kontekstu ima nesto sire znacenje, jer ono sto izgleda lepo na fotografiji moze biti sasvim neprijatno uzivo, zbog izrazito visokih temperatura. Zato mnogi bogati stanovnici ovog grada ovde provode samo pola godine, tokom zime. U toku leta su u nekim drugim krajevima Amerike. Ovaj sportski dogadjaj je fina prekretnica izmedju