Danas u XXI veku, građani Srbije ne mogu da žive od viskoke tehnologije, zar je to moguće? Da li je moguće da nas činjenica koju političari iznose, da se samo od poljoprivrede može dobro živeti, vraća u vreme Obrenovića i jedne druge Srbije koja izvozi suve šljive i svinje? Treba li poljoprivreda u vreme dominacije visoke tehnologije da bude primarna? Dovoljno je razviti poljoprivredu koja će prehraniti građane zdravom hranom, a višak da se izvozi kao proizvod, a ne kao polu-proizvod. Očiti je problem da mladi i pametni ljudi odlaze iz besperspektivne zemlje po završetku fakulteta.
U Srbiji ima dovoljno iole pametnih ljudi koji znaju da je ukupan broj stanovnika ove zemlje duplo manji od broja građana Londona, Njujorka ili Istanbula. Da li u Istanbulu, Londonu ili Njujorku polovina građana živi loše?
Zašto Evropska unija insistira da se njene članice podele po kategorijama? To je zato što jake ekonomske zemlje žele da uspostave monopol nad slabijim i nemoćnim zemljama, među koje spada i Srbija. Kroz nekoliko godina, kada Srbija konačno dođe na red da pristupi Uniji, ništa nam neće značiti jer ćemo pipadati petoj kategoriji, što nam gotovo potpuno umanjuje šanse za prosperitet.
Ja ima jasan predlog koji za cilj ima da Srbija dobije privilegovan status u Evropi i svetu, kao Švajcarska ili Monako. Mnogi će pomisliti da su ciljevi visoko postavljeni, gotovo nedostižni, a ja se slažem da su ciljevi visoko postavljeni, ali je i te kako moguće to ostvariti. Ukoliko uzmemo u obzir da Švajcarska, zemlja bez nafte i mora, ima najjaču valutu na svetu, pritom nikada nije bila kolonijalna sila, već je kao stabilna zemlja mirnim putem donela većinu svetskog kapitala u svoju zemlju, možemo konstatovati da je upravo to privilegovan status.
Da li je moguće da Srbija takođe ostvari privilegovan status? Možda to nekome iz vlasti ne odgovara, ali sam siguran da bi građanima to svakako odgovaralo. Ja sam stekao takav utisak dok sam neuspešno slao dopise ministarstvima, Vladi, kao i liderima vodećih vladajućih i opzicionih stranaka. Niko od njih me nije udostojio nikakvog odgovora.
U dopisima sam jasno stavljao do znanja da imam projekat koji sam sam napravio, a tiče se poboljšanja ekonomske situacije celokupne države. To je preokret! Moj projekat omogućuje dovođenje svetskih kompanija u Srbiju, koje bi proizvele neke od mojih inovativnih i do sada neviđenih proizvoda: pametna patika, slatko sećanje, uslužni automobil, kao i specijalan program koji bi Srbiju postavio na slavan pijedastal, koje odavno zaslužuje.
Čekajući neka bolja vremena, opet uporan da pomognem svima nama, ponudio sam gornavedenim ljudima iz vlasti i opozicije projekat „Zapošljavanje i samozapošljavanje“ koji bi, tvrdim, kroz nekoliko godina sveo nezaposlenost u Srbiji na minimum. Projekat je osmišljen tako da u prvom krugu zapošljava preko 1500 mladih visoko obrazovanih kadrova, da bi se za vrlo kratko vreme svaki građanin mogao pohvaliti dobro plaćenim poslom, osiguranjem i sve što zaslužuje svaki čovek na svetu. Ako je svakome ko je na vlasti stalo da reši glavno pitanje odnosno problem, zašto mi niko nikada nije odgovorio? Sami procenite o čemu se konkretno radi.
Ja sam samo želeo da ovaj tekst neko pročita i objavi, ali niko od medija to nije našao za shodno.
Radmilo Gašić