“It's very difficult to deal with a person who thinks he's the centre of the universe one minute and the next minute everybody's out to get him.”
________________
profil ?
Alava : "Čak ni Čak ne zna ko je Anfak! " , za uvod, recimo ; )
ili Drago Kovačević : ".Redovno deluješ prilično napuvano, bez nekog osobitog razloga. "
Ok, profil - pa....to su neki moji donji limiti, šta da kažem, sticani dugotrajnim radom i treningom...ne bih toliko o sebi ali - ako mi dopustite, ukratko :
shvatio sam da mi je 24 časa dnevno premalo pa ležem oko pet ujutro a ustajem oko jedan iza ponoći istog dana, razumljivo
Na taj način sam produžio trajanje dana za par sati neophodnih za sve aktivnosti koje namenjujem sebikaotakvom.
Posle ustajanja, razgledam se u ogledalu ne manje od 45 minuta uz zvuke navijača sa fudbalskih stadiona. Skromno, ali talično.
Zatim se tuširam naizmenično vulkanskom lavom i glečerima, radi održavanja poželjnog mišićnog & moralnog tonusa. Dok to radim, recitujem Ilijadu unatraške, ali na španskom - malo mentalnog zagrevanja, pogađate....
Nakon toga - i asketskog obroka od 2kg mesa blago zažarenog sa pola kile brokolija i nešto tuceta jaja (nojevih) relaksiram se u bazenu sa par aligatora, ne dužih od 5 metara, jednostavno – ne volim preterivanja bilo kakve vrste.
Posle sledi obavezno sparingovanje sa dva grizlija. Ruke vezane na leđima, kao i uvek (loša stara navika - loša : za Njih)
Nakon toga sledi omilljeno ronjenje s Velikom Belom - ne kraće od pola sata. Na dah, naravno. Hrvanje included.
Oko podneva, posle nekoliko napisanih eseja, kraćih priča i doktorskih disertacija te kratkog boravka na berzi i izvršenih ne više od pet do deset mikrohirurgija na mozgu, u obližnjem Urgentnom, volim da se opustim skačući padobranom iz lovca u brišućem letu. U krater vulkana, naravno - jer sve ostalo je dosadno. I sporo.
Popodne je rezervisano za mnogobrojne ali diskretne prijateljice, prijatelje i ljubavnice. Zbog nedostatka vremena sa prijateljima komuniciram konferencijskom vezom dok se malo zabavljam sa tih nekoliko pari devojaka - nikad ih nije više od 5-6, ja sam skroman čovek, rekoh, a i lep je to trening samodiscipline kojim sam uspeo milijun puta zavarati poligraf u kritičnim trenucima kada su me brojne Službe.....(dalje je cenzurisano) ...ne zato što im se posrećilo, sve je to deo treninga - odmah da se razumemo, ali - i da ne mašemo detaljima.
Kasno veče koristim za još malo boravka na svežem vazduhu,koji - svi to znamo - najbolje razbistri uzburkane misli. Posle popijenih nekoliko galona viskija, piva i votke sa svojim prijateljima, malo planinarenja, bez opreme i boca s kiseonikom po Mont Everestu, odlično dođe kao relaksacija pred kratak, ali okrepljujuć san (u kojem, da napomenem, rešavam neke srednje komplikovane matematičke probleme – bez digitrona)
________________________________
"Kicking up a storm,
From the day that I was born,
Sing a song to me,
One from Let It Be,
Open up your eyes get a grip on yourself inside
So... wash your face in the morning sun,
Flash your pen at the song that I'm singing,
Touchdown base living on the run,
Make no sweat of the hole that you're digging."
_____________________________
"I thought that I heard someone say now
There's no time for running away now
Hey now! Hey now!"
_____________________________
If I don't go crazy, I'll lose my mind
I saw a life before me but now I'm blind
I wanna go to heaven, never been there before
I wanna go to heaven, so you kill me some more
______________________________
Come along nice, come along dead
Scorpio rising, and paint it red.