Rodio sam se nesretnim slučajem.
U detinjstvu bio beba s greškom pa je otac hteo da me likvidira
(danas ponekad zažali što je odoleo).
Kao mali voleo sam da kradem stvari iz kuće i bacam ih u reku.
Ustvari, uzbuđivalo me da gledam kako voda nosi sve.
Posle sam zavoleo da podmećem sitne požare i da nerviram okolinu.
Od malena shvatio da sam drugačiji od ostale dece.
Danas se stalno suočavam s pitanjem: "Šta ti misliš, da si pametniji od ostalih?".
Sve u svemu – svi su jedva su čekali da odrastem i uozbiljim se.
Kad se to desilo ne umem da procenim (btw. žena tvrdi da se to još nije dogodilo).

Školovao sam se mimo vlastite volje.
Od desete godine hteo sam da napustim školu i budem disident.
Titovu smrt dočekao spreman: bilo mi lepo da gledam ljude kako plaču.
Danas me raduje dok gledam kako kisnu.
Sve u svemu, vrlo sam vezan za "vodene pojave".

U srednjoj školi opet delovalo da sam pametniji od drugih.
Diplomirao Istoriju umetnosti: ako znam kako i zašto ─ znate i vi !
Objavio šest knjiga tzv.lepe literature.
Uredio i priredio mnogo više.
Danas "pravim" retrospektive i pišem monografije: "Ich bin Künstler Slavko Matković", 2005; "szombathy art", 2005 (Nagrada Društva istoričara umetnosti Srbije za najbolju autorsku izložbu u SCG) i "vladimir kopicl. ništa još nije ovde ali neki oblik već može da mu odgovara...", 2007). Uža specijalnost avangardna i konceptualna umetnost.

Odnedavno, opsesivno se bavim fenomenom direktnog izliva vlasti u mozak.
Knjiga "Zvezda i njena senka – Ikonografske predstave zvezde petokrake u umetnosti socijalističkog i postsocijalističkog društva" (2006), zapravo je uvod u obimnu studiju "ISTORIJA INTELEKTUALNOG BEŠČAŠĆA (Pregled nasilja nad duhom 1945 – 2005)" u kojoj istražujem među/odnose na relaciji: ideologija → politika → kultura (umetnost) kako kod nas tako na širem području Istočne Evrope.
Urednik sam Časopisa za kritiku, istoriju i teoriju umetnosti Anomalija (izdanje: MSUV, Novi Sad).

Radno mesto: Muzej savremene umetnosti Vojvodine.
Tu ostvario detinji disidentski san → februara 2005. nakon montiranog postupka otpušten sa posla da bi na isti bio vraćen aprila iste godine, nakon brojnih reakcija i protesta (stručne) javnosti (http://www.danas.co.yu/20050309/terazije1.html).

Pravu ljubav našao u Suzani ─ na opštu radost malobrojne rodbine.

Politički korektan → samo kad moram.
Trenutno pokušavam da napišem svoj prvi roman.

Od oktobra 2006. aktivan na ovom blogu.
Sklon i ostalim porocima...
Živi u Novom Sadu.