Rodio sam 1971, u istom gradu kao i Branko Miljković, Želimir Žilnik i(li) Zoran (Magični) Ćirić.
Kao mali voleo sam da kradem stvari iz kuće i bacam ih u reku.
Ustvari, uzbuđivalo me da gledam kako voda nosi sve.
Posle, spontano zavoleo da nerviram okolinu i na druge načine...
Od malena shvatio da sam drugačiji od ostale dece.
Do danas stalno se suočavam s pitanjem: "Šta ti misliš, da si pametniji od ostalih?".
Sve u svemu – svi su jedva su čekali da odrastem i uozbiljim se.
Kad se to desilo ne umem da procenim - btw. žena tvrdi da se to još nije dogodilo.

Školovao sam se mimo vlastite volje, pošto sam, pod uticajem literature,
hteo sam da napustim (srednju) školu i da lepo budem disident.
Titovu smrt dočekao spreman: bilo mi lepo da gledam ljude kako plaču.
Danas me raduje dok gledam kako kisnu.
Sve u svemu, vrlo sam vezan za te "vodene pojave".

Diplomirao Istoriju umetnosti: ako znam kako i zašto ─ znate i vi !
Objavio šest knjiga tzv.lepe literature.
Uredio i priredio mnogo više.

Danas "pravim" retrospektive i pišem monografije: "Ich bin Künstler Slavko Matković", 2005;
"szombathy art", 2005 i "vladimir kopicl. ništa još nije ovde ali neki oblik već može da mu odgovara...", 2007).


Uža specijalnost avangardna i konceptualna umetnost.
Za monografiju i izložbu "Szombathy art" dobitnik sam Nagrade Društva istoričara umetnosti Srbije za najbolju autorsku izložbu u SCG za 2006.godinu.


Odnedavno, opsesivno se bavim fenomenom direktnog izliva vlasti u mozak.

[IMG]http://www.msuv.org/publications/images/2006_zvezda.jpg[IMG]
Knjiga "Zvezda i njena senka – Ikonografske predstave zvezde petokrake u umetnosti socijalističkog i postsocijalističkog društva (Ideologije, utopije simulakrumi slobode 1945-2005)", (2006), zapravo je uvod u obimnu studiju u pripremi "ISTORIJA INTELEKTUALNOG BEŠČAŠĆA 1945 – 2005" u kojoj istražujem među/odnose na relaciji: ideologija → politika → kultura (umetnost) kako kod nas tako na širem području Istočne Evrope.

Urednik sam Časopisa za kritiku, istoriju i teoriju umetnosti Anomalija
(izdanje: MSUV, Novi Sad).
[IMG]http://www.artmagazin.info/images/stories/arhiva/2007_4/anomalija2.jpg[IMG]

Radno mesto: Muzej savremene umetnosti Vojvodine.
Tu ostvario detinji disidentski san → pošto sam februara 2005. nakon montiranog postupka otpušten sa posla, da bi na isti bio vraćen aprila iste godine nakon brojnih reakcija i protesta (stručne) javnosti (http://www.danas.co.yu/20050309/terazije1.html).

Pravu ljubav našao u Suzani ─ na opštu radost malobrojne rodbine.

Član političkog saveta Liberalno demokratske partije.
Ispred LDP-a na izborima 2008.godine bio sam kandidovan za gradonačelnika Novog Sada.
Od februara 2009. predsednik sam UO TRIBINE - Instituta za normalnost i kulturu promene
(Novi Sad).

Trenutno pokušavam da napišem svoj prvi roman.

Od oktobra 2006. aktivan na ovom blogu.
Sklon i ostalim porocima...
Živim u Novom Sadu.