Rodio sam se 1971.godine u istom gradu kao i Branko Miljković, Želimir Žilnik i Zoran (Magični) Ćirić. Još kao mali voleo sam da kradem stvari iz kuće i bacam ih u reku. Ustvari, uzbuđivalo me da gledam kako voda nosi sve. Kasnije, sasvim spontano, zavoleo da nerviram okolinu i na druge kud-i-kamo sofisticiranije načine...

Sve u svemu - još od malena shvatio sam da sam drugačiji od ostale dece, i sve do danas permanentno se suočavam s pitanjem: "Šta ti misliš, da si pametniji od ostalih?".

Školovao sam se mimo vlastite volje, pošto sam, pod uticajem literature, vrlo rano poželeo da napustim (srednju) školu i da lepo odmah budem disident. U tom kontekstu, Titovu smrt dočekao sam spreman: bilo mi je lepo da gledam ljude kako plaču (kao što danas podjednako volim da gledam kako kisnu,)sve u svemu prilično sam vezan za različite "vodene pojave". Zbog svega navedenog – svi su jedva čekali trenutak "kada ću da odrastem i uozbiljim se". Kada se to zaista i desilo ne umem da procenim - moja žena tvrdi da se to još uvek nije dogodilo.

Diplomirao sam na Filozofskom fakultetu u Beogradu na katedri za Istoriju umetnosti: ako znam zašto ─ znate i vi !

Objavio šest knjiga tzv.lepe literature (uglavnom poezije) koje u mojoj biografiji još uvek nisu našle svoje adekvatno mesto. Uredio i priredio kud-i-kamo više.

Tzv. profesionalnu karijeru započeo sam u Kulturnom centru Laza Kostić u Somboru pri kojem sam vodio Gradsku galeriju (poznatiju kao bivša Likovna jesen). Od 2001.godine zaposlen sam u novosadskom Muzeju savremene umetnosti Vojvodine sa stručnim (muzejskim) zvanjem višeg kustosa: uža specijalnost (neo)avangardna i konceptualna umetnost. Takođe, bavim se i istraživanjima u oblasti preplitanja i prožimanja umetnosti/kulture sa politikom i ideologijom. Odnedavno, opsesivno se bavim i fenomenom direktnog izliva vlasti u mozak.

U stručnim krugovima prepoznat sam kao neko ko "pravi" retrospektive i piše monografije, te sam u tom kontekstu i objavio sledeće istorijsko-umetničke (monografske) studije: "Ich bin Künstler Slavko Matković", 2005; "szombathy art", 2005; "vladimir kopicl. ništa još nije ovde ali neki oblik već može da mu odgovara...", 2007) i "Vujica Rešin Tucić: Tradicija avangarde", 2011.



Studijsko istraživanje i izložba "Zvezda i njena senka – Ikonografske predstave zvezde petokrake u umetnosti socijalističkog i postsocijalističkog društva (Ideologije, utopije simulakrumi slobode 1945-2005)", (2006), zapravo je uvod u obimnu studiju u pripremi "ISTORIJA srpskog INTELEKTUALNOG BEŠČAŠĆA 1945 – 2005" u kojoj nameravam da podrobnije istražujem istoriju disidentskih pokreta kao i među/odnose na relaciji: ideologija → politika → kultura (umetnost) kako kod nas tako na širem području Istočne Evrope.

Za svoj književno/pesnički rad dobio sam brojne nagrade (od kojih neke i međunarodnog značaja). Od stručnih priznanja s ponosom ističem to da sam za izložbu i monografiju "Szombathy art" dobio Nagradu Društva istoričara umetnosti Srbije za najbolju autorsku izložbu u SCG za 2006.godinu.


Urednik sam Časopisa za kritiku, istoriju i teoriju umetnosti Anomalija
(izdanje: MSUV, Novi Sad).


E, da, zaboravih da spomenem da sam na svom sadašnjem radnom mestu februara 2005.godine konačno ostvario i svoj detinji disidentski san → pošto sam nakon montiranog postupka najpre bio otpušten sa posla, da bih na isti bio vraćen aprila iste godine nakon brojnih i višemesečnih reakcija i protesta (stručne) javnosti (http://www.danas.co.yu/20050309/terazije1.html).

Što se moje tzv. političke karijere tiče (a znam da vas to, nažalost, najviše zanima) ne krijem da sam na lokalnim izborima 2008.godine ispred Liberalno demokratske partije bio kandidovan za gradonačelnika Novog Sada. Pisao sam političke programe, takođe, bio sam i član Predsedništva i Političkog saveta iste partije. Iz LDP članstva istupio sam aprila 2011: http://www.pescanik.net/content/view/6705/61/

Februara 2009.godine izabran sam (s egzaltacijom, naravno) za predsednika UO TRIBINE - Instituta za normalnost i kulturu promene (Novi Sad).

Još od studentskih dana pišem za različite novine, listove i časopise te sam do danas na temu književnosti, umetnosti, društva, kulture i politike objavio nekoliko stotina tekstova/priloga. Između ostalih pisao sam/pišem za: Republiku, Danas, Vreme, Politiku, Pobjedu, Borbu, Dnevnik, Vojvodinu, Bulevar, The Daily Yomiuri, YellowCab, Književne novine, Književnost, Letopis Matice srpske, Gradinu, i mnoge druge...

Kao veoma bitan detalj ističem to da trenutno (sa sporadičnim uspehom) pišem svoj prvi roman čije segmente zasad (obavezno!!!) možete čitati upravo ovde:
http://blog.b92.net/text/15306/Kako-sam-obuzet-nistavilom--ili-prica-o-Nicem/
http://blog.b92.net/text/15381/Jedna-suboticka-lepotica/

Na B92 blogu aktivan/aktiviran sam od oktobra 2006.godine - takođe, sklon sam i ostalim porocima...

E, da, zaboravih da spomenem i to kako "živim i radim" u Novom Sadu gde su za ulepšavanje stvarnosti zadužene moje slatke devojčice: supruga Suzana i ćerka Nikolina :)



+ bonus za ljubitelje Youtube snimaka:
http://www.youtube.com/watch?v=ehjR3z4Seiw
http://www.youtube.com/user/TheNebojsaMilenkovic