2018-01-20 03:09:40
Društvo| Roditeljstvo| Zdravlje

Morbilli ante portas

a_jovicic RSS / 20.01.2018. u 04:09

 ... tj. nisu više ni pred vratima ... već su došle!

Džabe su lekari "krečili" mesecima i upozoravali kako je obuhvat vakcinacije protiv malih boginja opasno nizak (čak i u sredinama koje sebe smatraju "urbanim" ), naš narod je izgleda više voleo da sluša razne Jece i Cece te nas je zadesila epidemija do koje nije moralo doći. Ovde je već mesecima ... još od oktobra ... i već smo imali dva smrtna slučaja zbog komplikacija ("prvi put u novijoj istoriji", tj. posle 20 godina). Medjutim izgleda da upravo ulazimo u "galopirajuću fazu" pošto broj novoobolelih u Beogradu i Nišu poprima odlike eksponencijalnog trenda.

svi_gradovi.png

Broj obolelih po gradovima
 
2018-01-18 18:31:34
Društvo| In memoriam| Istorija

Čovek, grad, put

Boris Drenca RSS / 18.01.2018. u 19:31

ČOVEK

Kosovska-Mitrovica.jpg 

Ubijenog čoveka nisam poznavao. Upoznali smo se nekoliko puta. Nekoliko puta smo razgovarali, više puta govorili i slušali u istoj prostoriji (nije obavezno da je bila prostorija) sa još nekim ljudima. Generalno znao sam ga koliko i većina novinara koji su se 'bavili' Kosovom. Ali ga nisam poznavao. Neke kolege i dragi prijatelji su ga poznavali prilčno dobro.

Mene je podsećao na jednog drugog čovekaiz javnog života. Po

 
2018-01-18 14:53:36
Planeta| Umetnost

Zimska idila

Spiridon RSS / 18.01.2018. u 15:53

cbcc4d43bf2e5a5baf4931b635f35253--stone-chimney-living-place.jpg

Cao, ja se zovem Anita. Student sam trece godine glume (tacan naziv: ECOLE D'ACTEUR ET PRODUCTEUR DE CINEMA) u Lionu gde mi, buduci glumci, radimo po programu Konstantina Stanislavskog. Unapred se izvinjavam sto moj srpski jezik nije bas najbolji obzirom da sam rodjena i porasla u Parizu. Lion sam izabrala zato sto je mnogo pitomiji i manje stresan od ludila sa kojim sam se svakodnevo susretala u mom rodnom gradu.
Eto, toliko o meni =)

 
2018-01-18 19:05:30
Sport

NFL – Conference finals 2018

docsumann RSS / 18.01.2018. u 20:05

 conference.0.png

 

Ove Nedelje na programu su finala konferencija, iliti velika polufinala NFL-a.

 

Čelzi Mening
Čelzi Mening
Najzad dobra vest: Čelzi Mening kreće u izbornu trku za američki Senat.

Former U.S. Army whistleblower Chelsea Manning is running for U.S. Senate in Maryland. This is a clip of her new campaign ad, which features images of the deadly white supremacist rally in Charlottesville, Virginia, last year.

LINK: https://www.youtube.com/watch?v=IkDzoAN7FsE

Glavna

 

100% Left Wing!

 

 

Želeo sam jedne teme da se dotaknem, te naimenično da je nemoguće smatrati sebe pripadnikom levice ili građanske desnice a negovati mržnju u sebi. Pošto ste se žalili da vas mala fuksa zatrpava glupostima, stavljam samo ovaj vredni intervju Rajka Grlića.

 

Tina 1

Tina je dolazila na demo časove sa svojim bratom Liom. Visoka i mršava, izgledala je starije od svojih dvanaest godina. Tom utisku dodatno je doprinosio i način na koji se ophodila sa desetogodišnjim Liom: zaštitniči, pokroviteljski, sa beskrajnom strpljivošću i ljubavi. Šaputala bi mu ako nešto ne bi znao, bodrila ga u igrama koje su sastavni deo nastavne metode u našem trening centru, spremno mu opraštala kada bi pogrešio, dopuštajući sebi samo da se nakratko ljutne zbog toga.

Što se tiče nje i njenog znanja, Tina je bila najbolja. Od desetoro učenika,

 
2018-01-22 16:50:51
Društvo

Važno je zvati se urednik

kosta.babic RSS / 22.01.2018. u 17:50

40 godina sam radio u informativnoj kući koja se nekad zvala televizija Beograd  a  ponekad RTS.

I do danas nisam shvatio ima li fakulteta koji školuje UREDNIKE.

Šta je potrebno da bi se postao urednik?

Najpotrebnije je da zanate kome da budete podguzne muve  a na kome da se istresete. Vaša urednička pamet dolazi odozgo,ali ne od Boga ili vaše pameti nego od aktuelnih političara.

Problem je što tako vaspitavate i mlade novinare.Umesto pravog, slobodnog novinarstva  servirate im Staljinističko propagandni stil. Sva slobodnomisleća deca su proterana

 

I 

            Biće ovo drugi a možda i treći put da sve počinje od jedne fotografije. Na prvoj je devetnaest crnorizaca na stepeništu Belog dvora, sa dva pripadnika UDBE, koji ih drže na okupu, takoreći uokviruju, stojeći na marginama skupa, dok u dubokoj pozadini jalove dvodimenzionalnosti fotografskog papira samoproklamovani partizanski maršal, u belom odelu, briše znoj sa čela, jelenskom kožicom. Leto je, sunce je jako i svi se znoje, škilje i izgledaju zadovoljni. Druga fotografija (pitanje da li je i postojala) bila je na kaminu hacijende u Maglajskoj 18, dakle takođe na svetom Dedinju, i prikazivala je mene sa psom u šetnji po rezidencijalnom komšiluku. I tada sam spomenuo tamo, a i sada ću ponoviti ovde, da većina pasa sa kojima sam viđen uopšte nisu bili moji psi, pa je pitanje i da li sam to stvarno bio ja ili je to bila fotomontaža. Kako bilo, to me nije omelo da pomenutu šetnju sa fotografije završim u jalovoj dvodimenzionalnosti ravnice i neba imaginarne opštine Dunavski venac. I nikada se ne okrenem ostavivši sve(t) iza sebe.

 
 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana