2020-11-28 15:26:30
Istorija| Život

Jugoslavija

Milan Novković RSS / 28.11.2020. u 16:26

Ja jako malo znam o Jugoslaviji mimo:

• Ličnog iskustva od 1958. kad sam se rodio, pa do 1986. kad sam otišao u UK, prvo da bazam i po još nekim stranim srpskim teritorijama osim jednodnevnih Trst bazanja za vreme fakulteta, a drugo da napišem i po neku liniju softverskog koda i na „alternativnim" okruženjima u mašinama, alatima i aplikacijama. Ispostavilo se da je na ovo drugo trebalo malo čekati, pošto je Energoprojekt tih godina baš rokao na ove teme.

• Toga da je u Jugoslaviji stvarno bilo mnogo bolje od ovog siromaštva većine u Srbiji sada, iako sam naučio da je mene olakše zavarati pošto sam u Jugoslaviji 75% vremena živeo u mehuru koji su naduvali roditelji i rodbina da bi mene štitio od štetnog zračenja spolja. Ovih poslednjih 25% vremena je stvarno bilo cool, al ne umem da ih objasnim, što ne znači da ne grešim, silovito, možda je ljudima sad dobro bar onoliko kao što je i nama onomad bilo.

• Pa toga da je Zapad doneo odluku o Jugoslaviji, ne jugoslovensko stanovništvo - mehanizmi hibridnog ratovanja su već uveliko bili dokumentovani i Jugoslavija je bila prvi poligon gde su ti mehanizmi isprobani u praksi, na putu cepkanja sveta u krajevima koji bi, na neke druge načine, bili teži za pljačkanje i kontrolu

 

Почнимо од старијег: Бранило, Јован, Станиша, Репош, Константин... ко фали у овом низу? Фали Ђурађ Кастриоти, познатији као Скендербег, највећи хришћански Албански јунак и борац против Турака, коме су прва двојица деда и отац а последња тројица рођена браћа. Ђурађов отац Јован и брат Репош умрли су у Хиландару, у Арбанашком пиргу

 
        нису опстали ни највећи, ни најјачи, већ они који су умели да се мењају
       (прочитах негде)
 

ушушкан у окриљу библиотечке бержере са удобним пантофлама на стопалима, јер малко је зазимило одоле ,ја, скрибоман стрпљивог нерва и отворене лирске емоције оперважених слика у времену и невремену урбаног миљеа пољуљаних нам живота, те изгубљених ослонаца у зазиву суштаства и тајне рекоказа самих , покушавам се ,ево, .......самоспознати.

 
12. novembar

Dobra je pustinja.

Zaustavi te, koliko god brzo da juriš. Nije je briga za to što je do pre dva kilometra sve oko tebe bilo zeleno, reke se prelivale plaveći livade i zemlja plodno rađala. Kako uđeš u pustinju, važe druga pravila i sve počinje da se meri drugačijim aršinima. Voda postaje dragocena, zaklon od vetra dar bogova, a sugurna noć pod zvezdama kao ispunjena molitva. Pustinja te uči da budeš zahvalan.

Nije lako preći pustnju, ali toliko lepote i surovosti istovremeno budi onu iskonsku životnu snagu sadržanu u želji da se preživi

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana