B92 Blog

  " Obraćajući se novinarima, Obradović je rekao da "ono što nam se sada događa je samo dobra procena Slobodana Miloševića i potvrda njegovog iskrenog puta".

"SPS će nastaviti da afirmiše politiku socijalne pravde i jednakosti, borbu protiv kriminala i korupcije, zalagati se za bolji život građana i bolje razumevanje državne politike u svetu. Taj put jeste težak, ali je i jedino ispravan, a SPS neće od njega odustajati", rekao je Obradović.

"Mi imamo moralnu, partijsku i ljudsku obavezu da posetimo njegov grob. Za nas je obilazak ovog mesta prilika da se podsetimo svih onih vrednosti koje je predsednik Milošević za života promovisao. To mi socijalisti moramo stalno da naglašavamo, pošto očigledno postoji pokušaj revizije istorije", rekao je Obradović. " B92

Poshto su se pojachali pritisci na razdragane komentetore od strane Njegakaotakovog, koji uznemiravaju i plashe plahovitu blogersku zajednicu, pojavila se potreba za praznjenjem nastalih frustracija, kako posledice ne bi bile opcenito dramatichnije.

Ovo je prostor za ispoljavanje nezadovoljstva, te svoje prituzbe, koje cemo zajednichki razmatrati,  slobodno ubacite u kutiju zalibi.

One koje budu predate u stihu, jer se pokazalo da isti automatski izaziva opushtanje stresnih chvorova, bice ozbiljno razmatrane, sve ostale ce biti tretirane po uobichajenim metodama uvazavanja zalbi, koje egzistiraju na nashim krajevima.

Hit ovog bloga-

http://www.youtube.com/watch?v=VeR5gGuuSMw&feature=related

http://uk.youtube.com:80/watch?v=V94shlqPlSI

ps- 'ajd sad manijaci, kojima i sama pripadam-'oladite malo od mobilnog!

DANI: Ti ljudi žele da čuju da nisu poraženi, iako znaju da je to laž?

POPOVIĆ: Naravno! Mislim da je isti slučaj sa zločinima : da nisu bili tako masovni, tako strašni, možda bismo nešto i priznali. Ali, bili su suviše gadni, suviše odvratni da bi neko mogao da kaže - evo, jeste, radili smo te grozne stvari, stidimo se...

DANI: Ne mislite da je i za to potrebno vrijeme? Njemcima je trebalo...

POPOVIĆ: Tačno, slažem se. Slučajno pamtim statistiku: u Bavarskoj je 1963. g. bilo 35% državnih funkcionera bivših članova nacističke stranke... Znate, Milošević je imao plebiscitarnu podršku. Ovde je malo nevinih, malo čistih biografija. I onda, kada se kaže lustracija - ko će koga da lustrira?! Nekada zaboravimo dubinu devastacije koju je Milošević izazvao u Srbiji. Osim privrede, kulture, mislim da je najveću štetu pretrpeo ljudski potencijal..

  U opshtoj tenziji oko formiranja nove vlade, mene neshto ophrvala ganutost. Narochito posle oslobadjajuce presude najsposobnijem nosachu gajbica na ovim prostorima, a verovatno i na planeti. Kakav Nole, Ana,... oni su zasijali sada, a i pre njih su bili neki najbolji, kao shto ce biti i posle, dok je markov jedinstven sluchaj potpuno neponovljiv i kaotakav unf.......!

Pa sad ne znam, je l nam se to majchica vraca, je l i to deo paketa koji treba da progutamo, kako bi imali proevropsku vladu, je l to-TO?

Mislim

  http://www.youtube.com/watch?v=AHFiJfJS3pw

Cim ova dnevna zvezda postigne voljenu temperaturu, meni je u glavi samo omiljeni priodni prikaz- gore plavo, dole plavo, guza u pesku, koktel zdravlja za udisanje, pomeshan od smole, algi, minerala i shhhhhhhhhhhhhhh,...ljulja more penu po pesku.

A Rovinj, mali hrvatski grad na zapadnoj obali Istre, lociran na samom kraju njenog kljuna, neshto iznad Pule, posle chijeg vrha samo zavrne u rjechki zaliv, je bio jedna od mojih najdrazih varijanti za provodjenje leta i tamo sam ostavila jednu skoro celu malu istoriju, za koju se nadam da cu je zaokruziti- vishe bih volela, da kada za to dodje vreme, umesto heklanja s Erzikom na klupici u nekoj banji, ispijam espreso bez zurbe, jer sada vishe ne moram nishta, u kaficu na rivi.

 Rovinj, panorama grada

A kako je to bilo.

Carducci 1 u centru, prekoputa autobu

 Sinoc  je u, do zadnjeg prostora za stajanje popunjenoj, velelpnoj dvorani Kodak Theatre u Los Andjelesu, spushtena josh jednom zavesa svetlucavih konfeta, posle krunisanja pobednika sezone i tako zaustavljena velika mashinerija zvana American Idol, barem shto se takmicharskog dela tiche.

  Kodak Theatre

Ceo program je bio fantastichno odradjen i uz ciku, vrisku, stajace ovacije i burnim apauzom odobravanja iz publike, otpraceno je svo deshavanje na sceni.

A  autori ovog, najgledanijeg show-a u Americi, a i shire, nishta nisu prepustili sluchaju.

Scenografija, svetlosni efekti, fenomenalni muzichari, koreografija, prateci vokali za 10+, uvezbanost,...bukvalno sve je samo teklo u svojoj perfekciji.

Gosti vecheri-Seal, Donna Summer, Bryan Adams, ZZ Top, Graham Nash, The Jonas Brothers, One Republic i kao shlag- George Michael, koji je nadahnuto otpevao nov

 (Malo smo se prepirali oko toga ko vishe zna o Arsenu, pa je moj oponent seo i skocako prichu, te vam, na osobito zadovoljstvo, iako mi je ukrao temu, predstavljam KRALJA MAJMUNA.)

Davnih šezdesetih godina moja starija sestra počela je da mi pominje pevača čiji se neobičan glas čuo sa našeg radio aparata marke KOSMAJ. Arsen Dedić - mladi pevač koji je pevušio ili skoro pričao. Glas koji je moj otac posprdno nazivao „onaj što kobojagi peva". Zavoleo sam taj glas, te note i stihove. U početku samo zbog poverenja u sestrin ukus, a vrlo brzo i zbog sopstvenog uverenja. KOSMAJ mi je bio omiljena igračka i kada bih čuo nešto što mi se dopadalo (pesmu, Davnih šezdesetih godina moja starija sestra počela je da mi pominje pevača čiji se neobičan glas radio dramu, poeziju, muziku) moj doživljaj je bio tako intenzivan da kasnije to nije mogla da dostigne nikakva TV ili filmska slika. Tako pamtim i Arsenove pesme. „Kuća pored mora" i „Moderato kantabile" su mi izazivali uzbudljive slike, intenziv

   Moju prvu bebu sam nosila u stomaku  josh dok sam bila student. Dodushe, vec sam jednom diplomirala, pa me je u tom smislu cela familija maltretirala, kako ne moram sad u tom dramatichnom perijodu da dokazujem svoju naklonost uchenju, ambiciju, da izvodim besne gliste i takonekiceopaket "podrshke".

Nisam se ja loshe drzala, vishe shto nisam imala previshe pojma o stanju u kojem sam, a i pored onolike prochitane literature, obaveznih saveta sa svih strana, mladost je svojom ludoshcu u tretiranju situacija i mene uvela u neki lakocemo fazon.

Pa sam ja tako unosila moja ogromna platna za slikanje sa svim potrebnim materijalom u torbi u tramvaj 10, koji me je posle propisno shejkovao u oba pravca.

Jedino shto sam negde u sedmom mesecu zvala celu klasu na kafu, kako bi im rekla da sam trudna, jer se nishta narochito n

Ringe,

Raja,

Paja,

Jaja,

Muc,

Chuch!

(ps-moze i okolosalata)

napomena-posle ovih igara, obichno sledi shetalo/metalo.

 Proshle godine su me ovde pozvali, da uchestvujem u nekom vladinom projektu promena i dopuna u raznim sferama potreba stanovnishtva, kao visoko obrazovanog naseljenika, jer je to struktura, koja je ovde targetirana kao potrebni uzorak.

  To ne znachi da nemaju slichne projekte za razne druge strukture stanovnishtva- na protiv, veoma se vodi rachuna da svi imaju svoj prostor realizacije onoga shto ih se kao specifichne grupe tiche.

 Svesni da su se okolnosti promenile i da su potrebe sasvim drugachije od pre 20-30 godina, drzavna uprava zeli da promeni sve ono shto bi doprinelo shto boljem ukljuchivanju onih koji zele da dodju, u ovdashnje uslove zivota- tako shto ce da ih prilagode novonastaloj situaciji.

 Pa normalno, s obzirom da su oni koji upravljaju drzavom, samo servis njenih gradjana, da u njihovo ime obavaljaju odredjene poslove i na taj nachin da ih chine zadodovoljnima-ako to dobro rade.

 Polazeci od ove chinjenice, hajde da vidimo, koje su nashe potrebe za promenama u Sr

Sa popularnom muzikom sam se susrela josh u pelenama.

Tada se vrteo vinil ispod igle, koja je krckala, pre nego pronadje s pochetka ploche, ulaz u narezani zljeb,a ja treptala u kolicima.

U nekim sluchejvima, se to krckanje chulo i na nepredvidjenim mestima, jer je od uoptrebe doalazilo i do sluchajnih oshtecenja preko nasnimljenih linija, narochito posle nekih proslava- secam se scene pranja plocha od kolacha- ali na to niko nije obracao paznju, jer posle nekog vremena, svi su vec navikli gde i kako ce se pojaviti dodatni  zvuk.

Ploche su bile zakon i pored gramofona svaka pristojna kuca je posedovala i rado Nikola Tesla, koji je bio bazichni aparat u tom smislu, ali njegovo slushanje je bilo bez specifichnog rituala koje je predhodilo pushtanju crnih, sjajnih plastichnih nosacha zvuka.

Prvo se odabere odredjena plocha sa specijalne police, proveri se na omotu zeljena pesma, na kojoj je strani i koja po redu, spusti se dragocena plocha znalachki na osovinu, povuche ruchica sa iglom

Pre nego izadjem, svako jutro pogledam kroz prozor, jer sa njega vidim celu ulicu na padini, da li je krenuo autobus, kako bih kroz ne probudjeni mozak provukla info, koliko mi treba da se sjurim do stanice.

Tu sad postoji faktor raspolozenja mog malog sina, koga prvo vodim u shkolu i zauzetosti lifta, koji sada svi stanari besomuchno dozivaju u istoj histeriji stizanja na vreme.

Pre ovog momenta, predhodi jutarnji ritual, koji je to davno prestao da bude i vishe je refleksno obavljanje radnji po zvukovima: pip, pip, pip,...visoko frekventni poziv digitalnog , mrskog sata na budjenje, shhhhhhhh, shum tusha za koji nema nikada dovoljno vremena, zvrnnn, m

  Radovan je nekada u Beogradau bio neprikosnoveni car!

Jer Onda je bilo neko drugo vreme i ljudi su medju sobom bili povezani onom finom, nevidljivom niti prepoznavanja pravih stvari i tako neprimetno nanizani izmeshali svoje energije, formirajuci talas bezrezrvnog odushevljenja.

Radovan je, neznajuci da je na tronu, vladao u svom malom, ali sasvim dovoljnom carstvu, uvak dupke punom pozorishtu Ateljeu 212, svojim privrzenim podanicima u publici, koji su ovacijama odobravali svaki njegov pokret i rech.

U toj, skoro opipljivoj igri dodira emocija sa scene i iz gledalishta, podjednako su uzivali i jedni i drugi. I taj isprepletani zagrljaj trajao je josh dugo posle rastanka. Tolika je to snaga bila, a da se stvarno nisu ni takli.

Isto beskrajno obozavanje i pripadnost se u svakoj izvedbi ovog legendarnog komada, pokazivala i od strane nosioca ostalih

Jeka čaja taje odlenej mangal,
oj si musuri, sangle anokori.
Sila kale bal, aj zelenajala,
me mangavla daje, gaj si mu šu ka.

Kaki devla daje, saro kantalo,
saro kantalo, me sem bahtalo.
Sila kale bal, aj šukarjata,
me mangavla daje, gola me gala.

Oj pućevma daje, dalga lav la me,
teli levla me, šori kamere.
Sila kale bal, aj sukarjata,
me mangavla daje gola me gala.

http://youtube.com/watch?v=9XhKTC5rytI

Prichu o kralju dushe i romskom bluzu sam morala da zapochnem omiljenom pesmom moga kuma Ivice.

Uz "Ima crnu kosu"-shto bi trebalo da je prevod, on je naradije provodio noci sa bronziranim muzicharima crnih ochiju na zeravici i opushcima u uglovima usana. Basista sa nakrvljenim sheshirom, chvornovatim prstima prebire, brm-brm-brum, brum-brum. Gudalo