Svetski mediji ovih dana bruje o dva uljeza, dva tipa ugrožavanja sigurnosti i privatnosti koji su odavno poznati, ali su, nažalost, počeli vrlo uspešno da se materijalizuju i ostvaruju u vrlo neugodnom obliku. Prvi je uljez u Web čitač ili „Man in the Browser" koji je napravljen sa zlom namerom da se umetne u sesiju korisnika sa bankom ili Internet prodavnicom i preuzme podatke klijenta, a onda mu najčešće isprazni bankovni račun. Drugi je posledica greške u softveru za kamere za video nadzor i mogućnost da se pristupi hiljadama takvih kamera i pogledaju ili preuzmu njihovi snimci, što je vrlo ozbiljan udar na privatnost.

U ovom tekstu ću ukratko opisati pomenute uljeze i dati neke preporuke kako ih se čuvati.

Danas sam na Twitteru video vest da je u toku javna rasprava povodom Nacrta zakona o informacionoj bezbednosti. Pretpostavljam da je vest ranije objavljena i u domaćim medijima, ali sam bio na putu pa nisam redovno pratio i otuda malo zakašnjenje.

U vesti na sajtu Digitalne agende se kaže: „Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva pokreće javnu raspravu radi pribavljanja mišljenja stručne i šire javnosti o Nacrtu zakona o informacionoj bezbednosti."

Prema tekstu na sajtu, javna rasprava će trajati od 25. januara do 6. februara 2012. godine (tj. već traje). Nacrt zakona se nalazi ovde. Na sajtu Digitalne agende se nalaze kontakt podaci na koje možete poslati komentare i sugestije.

Da li poznajete nekoga ko ne koristi mobilni telefon? Verovatno ne ili veoma mali broj njih. Ali zato sigurno poznajete mnoge koji sobom nose i po dva (jedan privatni, drugi službeni), pa čak i tri telefona. Sprava koja se masovno pojavila u našim životima pre 10, 15 ili najviše 20 godina, postala je toliko neizostavna, da se ponekad zapitamo: Kako smo mogli da živimo bez mobilnog telefona?

Mogu se videti različite, često zanimljive situacije, a anegdote su brojne. Da izdvojim jednu staru: neki kažu da je jedno vreme Crna Gora važila za zemlju sa najvećom penetracijom mobilnih telefona na tržištu (skoro duplo više mobilnih telefona nego stanovnika). Stvar ponosa i statusa je bila imati barem jedan mobilni telefon. Ali i konfiguracija terena je doprinela tome da mobilni telefon postane vrlo popularan.

Naučni časopis Computer Science and Information Systems (ComSIS) je uvršten na SCI listu (Journal Citation Reports by Thomson Reuters) za 2010. godinu sa dvogodišnjim impakt faktorom od 0.324. Ovo više i nije baš tako nova vest, ali je svakako veoma važna za našu nauku, a nisam siguran da je medijski adekvatno propraćena (ako je uopšte neko o tome i pisao). 

Šta je impakt faktor?

Svake godine izračunavaju se faktori uticaja (engl. impact factor) za sve časopise koji se referišu u citiranim bazama (Science Citation Index Expanded i Social Science Citation Index) i za sve časopise koji su bili citirani u njima. Na osnovu dobijenih rezultata biraju se novi časopisi ili isključuju već postojeći. Faktor uticaja časopisa je danas veoma raširen kriterijum za izbor časopisa u bibliotekama, kao i za izbor u kom časopisu objaviti rad. Detaljnije o tome kako se računa impakt faktor pogledajte ovde.

Iranci su početkom decembra objavili da su uspeli da prizemlje ovu "nevidljivu" bespilotnu letelicu, nakon što je ušla u njihovu teritoriju nekih 140 milja od avganistanske granice. U svetskim medijima se, povodom tog i daljih događaja, postavljaju brojna pitanja kao što su:

• Šta se tačno desilo i kako su Iranci uspeli da prizemlje ovu letelicu?
• Da li će i u kojoj meri uspeti da urade reverzni inženjering i otkriju tehničke detalje izgradnje i rada tehnološki vrlo naprednih sistema?
• Koliko će u ovaj proces biti uključeni Kina, Rusija i možda još neke druge zemlje?
• Kako će događaj uticati na međunarodne odnose?
• Koji potezi će biti povučeni, na raznim stranama, kao posledica ovih događaja?

Trenutno je aktuelan slučaj ugrožavanja velikog broja kreditnih kartica, njihovog blokiranja i prilične konfuzije u vezi sa neposrednim uzrocima. Prema vestima u medijima, pretpostavlja se da su bezbednosne mere preduzete zbog upada hakera u sisteme pojedinih banaka kao preventivna mera, ali ta informacija još nije zvanično potvrđena. Sumnja se da je prevara izvršena u više zemalja istočne Evrope. Takođe se kaže da je evropska centrala kompanije Viza obavestila je da su podaci iz tih kartica ugroženi i da bi moglo da dođe do zloupotrebe. Pominju se i neki veliki trgovinski lanci i mogućnost da su podaci „iscurili ili provaljeni" u njihovim sistemima. Nadam se da ćemo uskoro saznati prave razloge i detalje događaja. Javnost treba da bude obaveštena o detaljima događaja i ima pravo da to traži, pogotovu što je u pitanju blokiranje velikog broja kartica. Ovaj tekst je o onome o čemu se nešto manje govori, a trebalo bi.

Ponekad praksa i događaji idu brže od planova i obećanja i pojave se neke naizgled neverovatne stvari, koje mogu da zapanje mnoge od nas. Tako je i sa vešću koja se pojavila na Internetu juče ili prekjuče - Carrier IQ može da prati svako dugme koje Vi pritisnete na svom mobilnom telefonu i da ga pošalje IQ serverima!

Pa da krenem redom.

Vidim da se spremaju izbori i da se na sve strane priča i piše o tome, pa i ovde na blogu. Ja o izborima ne umem i neću, pa ću probati da napišem nešto o teškoćama preduzetništva i startup-ovima, nadajući se da i ova tema nekoga u Srbiji trenutno zanima.

Govoriću o visokotehnološkim startup firmama.
Kako napraviti uspešan startup u Srbiji ili generalno nekoj od zemalja ovog regiona ili trećeg sveta? Najkraći odgovor je: Vrlo teško. A zašto je to tako? Postoje brojni razlozi od kojih ću neke ovde nabrojati.

Nedavno se desila interesantna „tehnička greška". Rejting agencija Standard & Poor's (skraćeno: S&P) je poslala pogrešnu poruku odnosno upozorenje velikom broju svojih pretplatnika širom sveta sa informacijom da je kreditni rejting Francuske sa trostruko-A (triple-A) snižen na sledeći nivo.

Često se dešavaju različite tehničke greške koje mogu imati visoku cenu. One mogu biti posledica nepažnje, nemara, nepostojanja ili neadekvatnih procedura rada ili provera. Neke greške u prošlosti su mogle da dovedu do ogromnih šteta i drugih dramatičnih posledica. Ovo je otvorilo i pitanje: kako se proverava softver, koliko se detaljno brine o njegovoj tačnosti i preciznosti rada, kao i o sigurnosnom aspektu, kao i odgovornosti.

Gost autor: Dejan Vesić.

Uz  dogovor sa kolegom Dejanom Vesićem, prenosim tekst sa njegovog bloga, jer verujem da će biti vrlo interesantan i za čitaoce bloga B92. Dejan objašnjava kako da se, na pravni način, izborite sa onima koji vas zasipaju neželjenom elektronskom i drugom poštom i porukama, uz citiranje konkretnih članova različitih zakona koji ovu materiju regulišu.

Sledi Dejanov tekst u celini:

----------

Od kada je i kod nas krenulo sa (kakvom / takvom) internet prodajom i (što je još gore) marketingom, neretko nađem 5 - 10 mailova dnevno gde se svašta nešto reklamira, prodaju Dell Boy proizvodi ili neverovatni načini za jednostavnu zaradu.