Grupa privatnih lica ušla je u Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu tvrdeći da ta zgrada pripadanja njima.

Na pocetku bloga moram po ko zna koji put da se pozovem na moj prethodni tekst "Deca vojnih lica" i da naglasim da je ovo sto iznosim danas zaista proizvod dugogodisnjeg zapazanja. Jednostavno pre neki dan mi je pala na pamet jedna teza za koju nisam uspeo da pronadjem nikakav kontraargument.

Evo kako glasi ta teza:

ZENE U SRBIJI IMAJU MNOGO VECA MUDA OD MUSKARACA.

Kao sto je neko zbog Tereze Orlovski poceo da drka tako sam i ja poceo da sviram gitaru zbog ove stvari koju sam dole zakacio.

Jel postoje neke stvari koje ste vi poceli da radite zbog necega (ili nekoga)?

Blog namenjen iskljucivo dobrim poznavaocima muzike. 

Zove me ortak juce koji je pre godinu dana otisao u Bazel.

U cije ime skandiras idiote?

Nikada nisam bio u Nišu ali ovih dana intenzivno razmisljam da to uskoro ucinim. Zakljucio sam nedavno da je dobro reagovati pisanjem na stvari koje ti se u zivotu simptomaticno ponavljaju. Rezultat toga je bio blog koji sam nedavno napisao i koji je bio posvecen fenomenu uspesnosti dece vojnih lica. 

Ovoga puta blog posvecujem gradu Nišu i ljudima koji tamo zive. Šarajuci po sajber prostorima cesto sam nailazio na nišlije koji su pricali o muzici, politici i ostalim meni interesantnim stvarima i nekako sam uvek zastajao na tim mestima. Imalo je šta da se cuje. Bez pretencioznosti i veoma konkretno ovi ljudi nekako uvek "pogadjaju metu" i to cine bez imalo straha.

Zove me pre neki dan drugar Dzo, Amer. Klinci nam idu u skolu i lepo se pajtaju.