B92 Blog

Sa http://www.amika.rs  prenosim tekst Milana Balinde, dugogodišnjeg urednika Heralda, Majami, SAD.

Milan Balinda

Narod ima pravo da zna, novinari imaju pravo da kažu

Novinare tuku, ubijaju, zatvaraju i nazivaju «Gebelsovom decom»

Interesantno je da na Kubi, društvu s jednopartijskim sistemom i bez opozicione štampe, već neko vreme oko 25 blogera redovno ažurira svoje internet stranice

U subotu 3. oktobra desetine hiljada protestanata okupilo se na čuvenom rimskom skveru Pjaca del popolo u nameri da odbrane slobodu štampe koja se nalazi svakim danom sve više pod pritiskom italijanske vlade. Organizatori su tvrdili da se na trgu okupilo 300.000 ljudi, dok je policija procenila da ih je bilo oko 60.000.

Врста романа, наведена у наслову, може да постоји само условно и сваки списак дела био би другачији. Међутим, у сваком би се нашао «Доказ» Војислава Стојковића ("Народна књига", Београд, 2009).

Роман разматра најкомплекснија питања (сам «врх врхова») књижевности, теологије, филозофије и науке. То су теме о којима морате имати предзнање или широк дијапазон интересовања и интелектуалне радозналости да би овај роман, маскиран као убедљиви кримић, ишчитали негде до средине. А тада се текст «отвара», тешка артиљерија Џојса, Аквинског, Канта, Гедела, Њутна и правог језика самог Свевишњег прелива се у неколико животних прича које вас узимају под своје и воде уверљиво и убедљиво, са повременим изненађењима, до онога где мислите да је крај.

Ту изненађења тек долазе - «Доказ» има узбудљив крај са чак троструком поентом, преокрети се надовезују један на други да би све прекр

 Mnogo je bilo opominjućih tekstova o posledicama uranijuma i njegovom zračenju.

Veći deo neeksplodirane municije je pokupljen, ali šta sa onom - daleko brojnijom - koja je eksplodirala i ostala u zemlji?

Na trovanje zemlje, vode i vazduha - na mikronske čestice koje raznose vetrovi po bližoj i daljoj okolini - obično se zaboravlja jer posledice nisu trenutne.

Kako ublažiti posledice uranijumskog bluza

Nikad nije kasno da se posledice bar ublaže.
Međutim za to treba imati
- najmoderniju opremu, koja je vrlo skupa i verovatno deo neke vojne tajne Zapada,
- velika sredstva - a u tome smo baš "bogati"
- obučeno i stručno osoblje...

Zapad bi u tome mogao da pomogne, ali se bojim da bi njihova pomoć više bila usmerena na sakrivanje pravih razmera zagadjenja. Na preventivu, ali od nekih mogućih osuda u budućnosti.

Onda, prošlo je deset godina i zagađenj

Много је било опомињућих текстова, толико да су се подигли и контра-гласови - претерујете, уранијумска муниција НАТО-а је опасна ако метак носите у џепу, а зрачење је минимално, зауставља да лист папира...

На тровање земље, воде и ваздуха - на микронске честице које разносе ветрови по ближој и даљој околини - обично се заборавља јер последице нису тренутне.

За то време, уранијум је одиграо свој плес у спором ритму танга и, ево, чују се све јачи тактови УРАНИЈУМОВСКОГ БЛУЗА.

Цитати којима није потребан коментар, застрашујући у својој непорецивости.

ТРИ ВЕСТИ које СВЕ  говоре

Nedelja, 30. maj 1999. godine
- Istog dana, Kosovom žure dva putnička
automobila puna novinara. Nigde vojske, policije,
kasarni, tenkova, položaja...

Те, 1999. године, већ сам био «домаћи» на Интернету, откривао чари и мане интерактивности у електронс

       Ова слика је метафора онога што сам очекивао да ћу наћи на чешће помињаном БлоГу Б-92.

Чак сам налазио и оцене књига и догађаја са насловом "Шта о томе каже свезнајући блогерски суд?"

 Прво што ме је изненадило, то је велики број празних "профила" и пријављених који немају ни један текст.

Убрзо сам разумео и зашто - избрисали људи када су видели шта их чека и где су зашли.

Систем поделе на ткз. ВИП и остале, од којих ови други статирају као резерве које се надају дебију ствара лажну слику заинтересованих, активних, укључених у општу и сваку другу проблематику.

Коментари "тек да се нешто каже", систем препорука који обавезује на узвратну препоруку, додвор

Od drugara još iz studentskih dana, Vlade S, doskorašnjeg novinara Politike, dobio sam karusel spakovanih spotova o zimi u Poljskoj. "Shiver", kaže naslov. Ali kakvo "cvkotanje!" To kao da su snimci sa neke druge planete:

Otkopavanje automobila iz snega dubokog preko dva metra liči na arheološko traženje sakofaga u dubinama predistorije. Nadrealni snimci morske obale gde su ledeni visuljci svako drvo pretvorili u tužnu vrbu, sa granama do zemlje. Veliki blještavi pravougaonici na ulicama kao art-objekti neke izložbe - tek po nekom detalju prepoznaš da je u sredini ledene mase automobil. Stanovi u koje se sneg probio ispod vrata, oko prozora, kroz špijunku...

     Svet kakav nismo navikli da vidimo. A taman smo pobedili prirodu... Upregli sm

Недавно сам у разговору тврдио да било који књижевни критичар не може да буде поуздан процењивач дела за просечног читаоца из сасвим једноставног разлога:

он по природи интересовања и струке прочита много више, па оно што је за њега већ виђено, често коришћено, па и банално, за читаоца то често није јер се много ређе сусрео са тим.

Онда сам покушао да то израчунам:

Просечан читалац:

од 15-18 године, годишње 10 књига лектире + 10 других + 5 на распусту = 25

За 4 године = 100

Потом, до 40 године по једну књигу месечно = 264 + оних 100 = 364

Књижевни критичар:

До 18 године, такође 100 + 50 јер има афинитет за књигу

На студијама и потом, до 40 године, по једну књигу недељно + годишње бар још 20 књига теорије, упоредних текстова, сродних књига...

То,