Jednog prerano vrelog junskog dana, pred pećinu je izašla žena u mudrim godinama. Sa mržnjom je pogledala nebo izbledelo od žege i obrisala curak znoja koji joj je kliznuo niz vrat ka ledjima. Podigla je rub krznene haljine, mučenički uzdahnula i njime prešla preko dlakavog dekoltea. U pozadini pejzaža koji je titrao jarom podrignuo je obližnji vulkan. Temperatura je u trenu porasla za bar pet stepeni. Žena je osetila kako počinje da se topi, zajedno sa pragom tolerancije.

Sirotinjske sreće su bile bele i crne. Prve su stizale u ovo, junsko doba, a crne odmah posle Petrovdana, kada dani prikuvaju od letnjih sparina. I jednima i drugima, bez obzira na kolorit, radovala su se deca i kokoške. Babe, majke, strine i ostale pripadnice ženskog korpusa su se užasavale vremena kad te sreće zru, predosećajući da ih čeka povećana potrošnja vode i vremena u cilju pranja dece od nje. Ako je uteha, bar kokoške nisu morale da se peru.

Vozila sam bicikl u zemlji Kim Džong Una. :-)

Sedam dana obilazila sam NDR Koreju u skoro privatnoj turi, budući da nas je bilo samo troje u grupi. Imali smo pratnju dva korejska vodiča, a prva četiri dana i organizatora iz agencije. Neumorno sam ih zapitkivala, a odgovore sam snimala na diktafon, zapisivala i pamtila. Napravila sam preko 2500 fotografija i oko dva sata video zapisa.

Mnogo toga je bolje od onoga što sam zamišljala, ali mnoge stvari su gore od onoga što sam mogla i da naslutim. Nemoguće je to jednostavno izneti u nekoliko rečenica, jer je sve u Koreji

Oliver Frljić

Boris Dežulović 

Vladika Grigorije 

Woody

Izvinjavam se zbog nabacivanja teksta bez nekog plana, ali nekako gre'ota da se na b92logu ne isprate prebogati sportski dani (u narednih mesec i po :))))...

Evo Jokan i Mitar (i Šahid Kan ako se tako zove) upravo uveli Fulam u Premijer ligu. Jokan je ponovio uspeh od pre neku godinu sa Votfordom, a pošto se danas sve gleda kroz pare, dostignuće je još vrednije kada se zna da je klubu obezbedio desetine miliona funti od prava TV prenosa PL. 

Uskoro počinje i finale Lige Šampiona između branioca titule Reala (za koji verovatno niko osim sitnih klinaca ne navija) i Liverpula za koga svi (iz ne baš najjasnijih razloga) navijaju. U onim opskurnim najavama gde se sve banalizuje i timovi svode na pojedince, ovaj duel bi bio najavljen kao duel između trenutno najboljeg fudbalera na svetu - Mohameda Salaha i marketing mašine - Kristijana Ronalda :) Finale sudi naš sudija Milorad Mažić sa svojim pomoćnicima.

Sutra u 15:10 je F1 trka za veliku nagradu Monaka

Sutra počinje i Rolan-Garos, Troicki i Dimitrov otvaraju progran na Šatrijeu u 11h.

Detaljnije u komentarima!

Sportski pozdrav

Iz Pekinga sam doletela u Inčeon u Južnoj Koreji. Mogla sam da stignem i ferijem, ali bih u tom slučaju morala da pedalam nekoliko dana do luke iz koje isplovljavaju. A meni se žuri da što pre započnem sa pisanjem knjige o Severnoj Koreji. To znači i da se ’čuvam’ od novih utisaka, kako ne bi potisnuli one o kojima želim da pišem.

Smeštaj sam ugovorila kod devojke po imenu Hoki Lee, preko Warmshowers liste, čak mesec dana unapred. Potpuno neuobičajeno za ciloputnike, a posebno za mene, koja ne planiram ni sutrašnji dan. Da ne žurim, verovatno bih spavala na aerodromu,

(Odlomak iz rukopisa putopisnog romana)

Prve slike Pjongjanga. Priljubila sam nos uz staklo minibusa niz koje se sliva kiša i pomno poput kakvog špijuna, kako se povremeno osećam, prikupljam prizore o kojima ću kasnije pisati.  

Prazan autoput, bez ijednog jedinog vozila. Slika koja je neprihvatljiva oku naviklom na prezagušene kineske puteve, pa ona, ta dva kratkovida oka, trepću u neverici, dok se glava izvija prema prednjem staklu i vozaču, u nestrpljivom očekivanju da se tamo u daljini najzad pojavi neki automobil. A stvarnost uvek iznenadi, pa

Što neko reče, sve srećne imperije slične su jedna drugoj, dok su sve nesrećne nesrećne na neki svoj način. Dobro, parafrazirao sam Tolstoja, koji je pre, u stvari, i mislio na porodice nego na imperije. Sad, kada su porodice u pitanju mnogi bi se možda sa rečenim i složili, dok bi kod imperija već po svoj prilici došlo i do popriličnog zatezanja. Jer, postoji više autora, koji se doduše i ne izjašnjavaju nešto preterano na temu sreće imperija, ali su sa druge strane manje-više jednoglasni kada je u pitanju njihova neumitna kob. Naime, po priči, sve poznate civilizacije i imperije dele u suštini sličnu sudbinu, prolazeći kroz šest karakterističnih faza, nastajući, trajući i nestajući na gotovo identičan način.

Dugo nisam pisala, pa nisam ni filtrirala internet titbitse. U poslednje vreme rečenice koje često primećujem prateći online medije i socijalne mreže su, danas internet gori…internet je danas buknuo od besa zbog  .........,  a tu gde su mi sada tačkice, obično se nađe senzacija dana. U ovom javljanju bih se osvrnula na strane, uglavnom na američke medije i društvene mreže, i ono što saznajem preko njih, jer mi je to sticajem okolnosti od jesenas nekako najfriškije.

Neki koncepti su izgleda dušu dali, i kao da su smišljeni za

Od prvog jula Beograd više nije .... ne znam šta nije...nije grad. Kada vas od prvog dana, sedmog meseca 2018. godine bude pitao gde je Železnička stanica šta će dobiti kao odgovor? Nema?

Ključna debata oko prirode evropskog identiteta vodi se oko pitanja da li je on kulturni ili politički, ili i jedan i drugi. Nepotibna činjenica je da je Evropljanima primarni identitet nacionalni i da ih to razlikuje od npr. dve najmogoljudnije zemlje, koje su, iako po mnogim kriterijumima populaciono diferenciranije, uspele da kreiraju primarni nacionalni narativ, daleko jači od većine regionalnih. Npr. u Indiji je stvoren jedinstven kulturni i politički identitet, koji je potpomognut svešću o dugom postajanju države, ali i neformalnim ali veoma snažnim religijskim narativom (Hinduizam).