Dan pred sam ja sedela u svojoj sobi i bila lično tuga tugina.

Dan pred su Roditeljica i Moj Otac u dnevnoj sobi naše stambene, novobeogradske jedinice, vodili razgovor koji bi svakog prisluškivača izbacio iz takta špijunskom sadržinom, koja se mahom sastojala od zamenica i glagola:

-      Gde je njen spisak?

-      Meni ga nije dala ali sam pola od pre zapamtio.

-      I sad pola ima, a pola nema.

-      Ima više od pola, dovoljno joj je za početak.

-      Jesi išao tamo sa njom?

-      Išao sam bez nje, ali sutra idemo zajedno.

-      Zašto opet?

-      Zato što je kod Petla gužva do parka.

-      Šta si čekao do sad?

-      Da mi ga da.

-      I?

-      Ne zna gde je.

-      Zovi je!

-      Jeliceeeeeee!

Gotovo. Prodati ostaci ostataka B92 (pošteno rečeno samo licenca, ostalo nije odavno vredelo ni pišljiva boba). Grk prodao, Čeh kupio. Ide nova koncepcija:

program biti više usmeren ka muškarcima, što znači - više sportskog programa, ali i emisija i serija koje su više po meri i ukusu muškaraca i urbanije publike

Zbogom, prijatelji,

Pre osam godina pisala sam ovaj blog, tada su igrali u polufinalu, a danas u finalu - Mi i Naši. S tim što i medju Našima ima puno naših, uključujući i trenera. Zato će u našoj bilingvalno-bipatriotskoj kući biti napeto. Dobra vest je da će svakako pobediti - naši. Pitanje je samo pod kojom zastavom.

-       Ko vodi?

-        Mi, sa deset.

-        Ko smo mi?

-        Naši.

-        Naši?

-        Naši.

Grob Branislava Nušića u Beogradu

Jednom davno sam, kometarišući na nečijem blogu, pomenuo ovu zanimljivu naučnu činjenicu, ali verujem da taj komantar mnogi novi blogeri nisu pročitali ili obratili pažnju na njega.  Budući da se ovih dana po raznim vestima žustro govori o urinaciji, po grobovima a i šire, – čak je i Predsednik posvetio pažnju toj fiziološkoj

Na sajt B92 sam počeo da dolazim devedesetih . Bio još jedan sajt ali se ne sećam imena koji sam pratio ali taj je imao samo vesti.

B92 je bio iz Doma omladine, gde sam kao student provodio mnogo vremena a da ne govorimo o kulturnim sedištima oko njega, Mornar, Bohinj , Bled.

Tako da mi je dok sam se logovao po aerodromima i hotelima ove nase lepe planete sve više bio prvi izbor da odem na B92.

E sad kako sam prvi put zalutao na Blog B92 ne sećam se , ali sam počeo da čitam i tekstove i komentare. I onda 2007. godine dok sam ziveo u UK u gradiću Gerrads

Pre tačno 16 godina, otprilike u ovo vreme po beogradskom vremenu, sam se istuširao, spakovao uobičajene stvari u ranac i pošao u svoju kancelariju.  Seo u auto, uključio lokalnu radio stanicu.

Umesto muzike koju je ta stanica neprekidno emitovala, čuo sam reči koje su me potpuno zbunile. “Avion se zakucao u severnu kulu bliznakinju, pa onda drugi u južnu…napad iz vazduha, opšta zbunjenost…još dva aviona

Beogradski Prajd zakazan je za 17. septembar, prvi nakon što su njegovi glavni organizatori Boban Stojanović i Adam Puškar dobili azil u Kanadi. Beogradski Prajd je ranijih godina bio kritikovan da nije dovoljno inkluzivan i da ne osluškuje potrebe LGBT+ zajednice, zbog čega se u junu i organizuje Parada ponosa Srbije, te se sa odlaskom Bobana i Adama rodila nada da će se nešto promeniti. Promene ima, ali na gore!

Ovogodišnji Beogradski Prajd organizuje švedska organizacija Civil Rights Defenders, zajedno sa organizacijama „Da se zna!", „Gayten-LGBT", „Izađi" iz Novog Sada, „Heartefact", „Inicijativa mladih za ljudska prava" i „SRH Serbia", kojima je Civil Rights Defenders bio ili je još uvek donator ili ih je osnovao ili im je u upravnom odboru Goran Miletić, direktor za Evropu Civil Rights Defendersa.

*

Ljudi kao najbitniji deo putovanja. Upoznati ljude u svakoj sredini u koju se dođe. Saznati kako žive. Pitati ih o čemu sanjaju. Otkriti kako razmišljaju. Čuti šta vole ili ne vole. Razumeti njihove strahove, izbore, probleme. Putovanja bez upoznavanja lokalnog stanovništva su nepotpuna. Ostaju površna, bez pravog uvida u stvarni život tog naroda.

No kako pričati sa ljudima koji ne govore jezike koje vi znate? Koji ne razumeju ni vaše gestove i mimiku, jer imaju potpuno drugačiji govor tela. Koji se, uz sve to, stide poput dece pred strancima, budući da ste vi

U proteklih par meseci je, u različitim medijima, "buknula" diskusija oko uloge veštačke inteligencije u budućnosti. Nekoliko poznatih ljudi iz sveta nauke, biznisa, politike i drugih branši se uključilo u raspravu.

Sa jedne strane, veštačka inteligencija i mašinsko učenje nude brojne pogodnosti i unapređenja. Već danas postoje oblasti u kojima se proizvodi i usluge bazirani, u određenoj meri, na veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju, vrlo uspešno primenjuju.

Sa druge strane postoji bojazan da bi mogla preuzeti poslove i neke ljude ostaviti bez prihoda, biti primenjena u destruktivne svrhe, a čak da bi se mogla i oteti kontroli i početi da upravlja ljudima. 

U sklopu istraživanja u kome pokušavam da proverim kako ljudi vide veštačku inteligenciju i budućnost sa njom, postavio sam anketu na Tviteru.

Kliknite ovde da biste videli anketu na Tviteru!

Avgust 1888. godine. Bilo je sveže pred zoru te nedelje u Manhajmu. Berta se iskrala iz bračne postelje, pokupila sinove Eugena (15) i Riharda (13) i uz njihovu pomoć, tiho izgurala vozilo iz garaže. Nije ga uključila sve dok se nije našla izvan zvučnog dometa sopstvene kuće.

U kratkoj poruci koju je ostavila za sobom, objasnila je da je krenula kod majke koja živi u Forchajmu, udaljenomm 118 kilometara.

Znala je da će, kada pročita

Nastavak EP sledi

„То лице што није лице, ти дани што нису дани,
Ти дани рањених лица, та лица као табани;
Трње им не може ништа и ништа - удари...
А свако од туге за дан као век читав остари"

Током оних бурних деведесетих почео сам да одлазим у једно шумадијско село у близини Смедеревске Паланке, на путу ка Тополи. И данас одлазим тамо. На први поглед сам се заљубио у тај крај Србије. Предивни предели, са благо заталасаним брдима на којима су виногради и воћњаци, са њивама у подножју тих брда на којима се на благом ветру таласају жито, кукуруз или сунцокрет. Са две реке, Кубршницом и Јасеницом, богат је лековитим изворима воде.

Кажу да је у доба деспота Стефана Лазаревића ту био смештен лазарет за лечење болесника, а постоје и записи и трагови о некадашој средњовековној тврђави Некудим о чијем постојању и данас имамо један од доказа у називу једног од села у том крају које се зове Придворице.

Захвалан сам неизмерно онима који су ме тамо одвели први пут и баш сам много заволео тај крај и те људе који тамо живе.

Kujen Slotmakers iz Ujedinjenog Kraljevstva u svojoj analizi Beogradskog Prajda „Lakmus test Prajda" kaže da „transformacija LGBT prava u 'standard civilizovanosti' nije bila bez posledica." On postavlja pitanje kako je Beogradski Prajd kao simbol evropejstva u procesu pridruživanju Evropskoj uniji transformisao LGBT politiku u Srbiji i analizira kako je taj proces oblikovao politiku Beogradskog Prajda. On smatra da korišćenje Prajda kao međunarodno prepoznatog simbola nije ni malo naivna praksa jer je isključio lokalnu politiku: „Dok je Beograd Prajd postojao politizovani lakmus test za pristupanje Evropskoj uniji, on se na lokalu pretvorio u apolitični ritualni događaj bez LGBT politike".

... i kad tebe nema - teško mi je!!!