2019-01-15 13:54:21
Društvo| Gost autor| Gradjanske inicijative

Ibarski mars

angie01 RSS / 15.01.2019. u 14:54

Gost autor: Marka Zvaka, Lokalni front

 

 

 

Vidimo se u sredu!

 
2019-01-10 22:04:21
Filozofija| Ljudska prava

PRAVDA ZA SLOBODNU VOLJU

docsumann RSS / 10.01.2019. u 23:04

220px-Sam_Harris_2016_%28cropped%29.jpgSkoro svako od nas slobodu pretpostavlja za najveću životnu vrijednost. Pa čak i kad nam je naša mala svakodnevna sloboda  okrnjena (politički)  ili sputana (ekonomski), uvijek nam ostaje utjeha da smo i dalje slobodni da mislimo svojom glavom, da činimo šta nam je volja, pa makar samo između naša posljednja 4 zida. Ako nas već i tamo ne promatraju?

Čini što te volja – kako je već pisalo na zidovima Teleme - ultimativna je definicija slobode, koja je iz kojekakvih praktičnih razloga, u pravničkoj praksi,  iskorigovana  „amandmanima“  tipa – ne čini drugom ono što ne bi želio da drugi čine tebi.

(Interesantno bi bilo vidjeti kakav bi efekat izazavao „amandman“ – čini drugima ono što bi volio da drugi čine tebi ;))

Čitav naš pravni i etički sistem uspostavljeni su  na ideji slobodne volje i našoj mogućnosti da prosuđujemo i odlučujemo, odnosno  da smo odgovorni za ono što činimo.

 

 

 

facepalm-250x141.19656.jpg

Od bezbojne redukcije rashlađenog i zamućenog egzistencijalnog mehura oko nas, deranjem, takoreći, tupim alatima realizma, svaki drugi put nas vodi u antirealizam podivljale budućnosti.

Gde vode oni putevi između neka ostane za tiho plakanje svakom od nas u samoći.

I na početku svakog tog drugog puta, svako malo, svako od nas poželi da napravi prvi korak, ali samo na kratko, antirealizam skladne prošlosti nudi sigurnost, i mi smo postali plašljivi da bi se od nje odlučno odvojili.

Evropa - pre neki dan se u blogo-prolazu dotakosmo blogo-drugar i ja Evrope, ali više kao noumenona, ideje kojoj u stvarnosti ne odgovara ništa, ili odgovara previše nekih drugih nejasnih entiteta, preletesmo preko kontekst-principa u prazničnoj žurbi.

I ja navijam za Evropu, šta god ona bila, ili za zapad, šta god on bio, pre nego što svim srcem počnem da navijam za svet.

 
2019-01-12 21:30:06
Planeta| Sport| Zdravlje

Zimske čarolije

NNN RSS / 12.01.2019. u 22:30

Standardno u ovo doba godine počinje Australian Open.

australian-open-2019-010918-getty-ftrjpg_1pp019vgjwr0f1qrm0aypqxtoe.jpg?t=854287672&w=960&quality=70 

Mi ćemo imati čak 7 predstavnika u muškoj konkurenciji! Novak Đoković je prvi nosilac i napad na rekordni 7. trofej će početi 2. dana protiv kvalifikanta. Turnir praktično otvara (tj. igra u 1. terminu) tinejdžer Miomir Kecmanović koji je dominantno prošao kroz kvalifikacije i svoj prvi GS nastup će imati protiv (pre)iskusnog Verdaska koji je ovde pre tačno 10 gidina igrao maratonsko polufinale protiv kasnijeg osvajača Nadala.
Već u sledećem terminu će igrati Dušan Lajović protiv Kuevasa i povratnik Janko Tipsarević protiv Dimitrova (koji je ovde pre dve godine izgubio tesno u polufinalu od Nadala). Termin kasnije će igrati i Troicki protiv nekog Španca, a 2. dana na teren izlaze i Laslo Đere protiv Donskoja i Filip Krajinović protiv Čekinata. U ženskoj konkurenciji će od naših teniserki učestvovati samo Aleksandra Krunić (igra u 1. terminu 2. gana protiv neke Kazahstnake). Dvostruki branilac Federer je u 2. polovini žreba, a u istoj četvrtini je i petostruki finalista Endi Mari koji je na vrlo emotivnoj konferenciji za štampu najavio da bi ovo mogao da mu bude poslednji AO!

Takođe u ovo doba godine počinje i plej-of u NFL-u,

 
Nego, 
stvarno, 
ko je zapravo bio Čiča-Miča 
 (ako se ovo drugo "m" uopšte piše kao veliko) ? 

Opako naočit lik iz detinjstva. Tajnoviti apostrof, ili znak navoda na pupku svake priče.
 

Osvrt na 2018.

 
Iza mene je fenomenalna godina, možda i najbolja otkad sam na Putu.
 
Počela je u Kini, gde sam predavala engleski od septembra 2017, teško podnoseći sve ono što mi tamo smeta, zbog čega nikada neću moći da se naviknem na tu zemlju

 
U februaru sam pravila turu na Tajvanu, prvu nakon povrede kičme prošlog leta. Pitala sam se da li ću moći da vozim duže relacije,
 

Albanija-kafana.jpg

Bez obzira, koliko god, crvenocrni ili žutocrveni botovi pokušavali da tr(ol)uju ove stranice, naš weblog i dalje ima težinu.

Stigao mi je jutros zanimljiv dopis, vezano za jedan unos koji sam napisao o mojoj privatnoj porodičnoj istoriji, konkretno o pradedi poslaniku Jugoslovenskog jevrejskog kongresa, Rudiju Fuksu, i dedi oficiru VKJ i srpskog Pokreta otpora, docnije partizana, ing. Bori R. Pomenuo sam u tom unosu da smo dospeli u Slavonski Brod, 1936. godine, zahvaljujući gospodinu Miru Arsenijeviću, crnogorskom šefu kadrovskog odeljenja  Ministarstva industrije Kraljevine Jugoslavije. Zahvaljujući podršci ovog visoko rangiranog državnog službenika, ustaše su, docnije, u aprilu i maju 1941. godine, mislili da su moji Bora i Lea Crnogorci, prevideli ih u prvim antisrpskim odmazdama, te smo, indirektno zahvaljujući Arsenijevićima, preživeli kao obitelj te evo donosimo stostruki i neizmerni rod.

 

ПОБУЊЕНИ ЖИРИ ИЛИ СЛИЧНО СЕ СЛИЧНОМ РАДУЈЕ

 Романи "Прекасно" Бранке Криловић, "Одустајање" Јелене Ленголд, "Ухвати зеца" Лане Басташић, "Десети живот" Саше Савановић, "Заблуда Светог Себастијана" Владимира Табашевића и "Београдски трио" Горана Марковића такмиче се за 65. награду недељника НИН за књижевност, саопштио

 

Prvi put posle više od dva meseca, oglasio se Sekretarijat za investicije, sa jasnim i konkretnim odgovorima.
Pored onog što sam navela u prethodnom postu, prethodne nedelje sam i Gradskoj upravi elektronski poslala pitanja u vezi sa grejanjem u Šekspirovoj 8 (doduše, ni njima ovo nije prvi put s moje strane, al eto).
Danas me iznenadio odgovor koji glasi:

 

 
2019-01-11 07:46:06
Gost autor

PROFESIONALNA DEFORMACIJA

tasadebeli RSS / 11.01.2019. u 08:46

 

Gost autor: Bojan Ljubomir Jugović

U trenutku kada je, od siline prvog udara, veći deo Aćima proleteo kroz šofer šajbnu, sećam se da sam pomislio:

"Ovo mora da je ružan san."

 

gošće autorke: Pobunjene čitateljke*

 

tekst u celosti prenesen sa portala bookvica

 

Uvodna reč

Januar na domaćoj kulturnoj sceni iz godine u godinu obeleži događaj koji nekima donese, za praznično razdoblje karakteristične, razloge za slavlje, a većini momenat otrežnjenja. Radi se o dodeli NIN-ove nagrade, nakon koje slave dobitnici i zasad manji broj dobitnica, dok mnogi dobijaju malo jasniju sliku o tome kakvo je stanje na našoj književnoj sceni. Ova godina mogla bi da bude izuzetak, u tom smislu što je svaki od preseka donosio poneko iznenađenje, a u najužem izboru je ostalo šest romana, od kojih su četiri napisale žene, što je presedan vredan pohvale. Naime, žene čine, ako ne i veći deo, onda svakako polovinu čitalačke publike. Žene su sve aktivnije i kao autorke književnih dela, te bi ova vrsta presedana, i za neke iznenađujuća zastupljenost književnica u najužem izboru, trebalo da bude stalna praksa.

 

No, pre nego što damo svoj osvrt na romane koji su svoje mesto našli u najužem izboru, zadržale bismo se kratko na brojkama i, zašto to ne reći, započele bismo taj proces trežnjenja i pre same dodele. Ovogodišnji spisak pristiglih romana brojao je dve stotine naslova. Za teritoriju naše zemlje to je izuzetno veliki broj, koji poziva na pitanje odnosa kvantiteta i kvaliteta. Prvi presek doneo je i prva iznenađenja, a ona nisu izostala ni u najužem izboru. Od šest naslova među kojima će se birati pobednik ili pobednica, najmanje tri su se u najužem izboru našla kao potpuni autsajderi, dok su očekivani favoriti trku završili u prvom preseku. To je s jedne strane dobro, jer se otvaramo ka mladim autorima i autorkama, i naizgled prestajemo da se držimo nekog ustaljenog načina razmišljanja kada je književnost u pitanju. S druge strane, napredak u poetičkom smislu jedva da je vidljiv, pa je tako došlo samo do smene imena, dok su teme i pristupi manje-više ostali isti. Tu je zatajila kritika. Odavno već ona u Srbiji ne funkcioniše onako kako bi trebalo. Profesori štite studente, urednici svoje pulene, marketing je agresivniji nego ikad, a publika okrenuta tradicionalnim medijima retko kada ima želju i volju da se okrene nečem novom.

 

Kao i ostali kojima je književnost bitna, i mi s nestrpljenjem očekujemo Dan D(odele). Iz naše perspektive gledano, romani koji dođu do najužeg izbora moraju ponuditi publici nešto novije i kvalitetnije u odnosu na prošlu godinu. Nama je stalo da vidimo sklad između forme i sadržaja koji uspeva da se održi do kraja romana. I najvažnije, s obzirom na dominantna ideološki konzervativna podvaljivanja, stalo nam je da romani koji se nađu u ovom najužem krugu posreduju jasne i za savremeni trenutak relevantne poruke.

Slavka Vlalukin

 

... dolazi vreme ušuškavanja u kutiju zaborava i prekid glumatanja u ovdašnjem naprednom vodvilju ... a pošto je izbegnuto, kao i uvek, da se odrecituje i odpevuši libreto za finalni čin ... da se vrate pare što građani dadoše za karte ...

 

 
2019-01-14 23:59:13
Životni stil

Nosorog

mikele9 RSS / 15.01.2019. u 00:59

Sutta nipata I.3

Khaggavisana sutta
Nosorog


Prevod sa pālija Čedomil Veljačić

Ispred svakog bića ukloni svoj štap
da ne povrediš nijedno od njih.
Ne poželi sina ni saputnika.
Osamljen se kreći kao nosorog.

U druželjubivom nastaje sklonost,
za sklonošću sledi sva ova patnja.
Predvidi opasnost u sklonostima.
Osamljen se kreći kao nosorog.

Saživljujući se sa drugom i svojtom
sputana misao napušta svoj cilj.
Predvidi bojazan privrženoga.

 
2019-01-13 16:19:47
Društvo

Preneto iz stranih medija

kosta.babic RSS / 13.01.2019. u 17:19

 

Nedavno je poznati japanski portal posvećen životinjama  preneo sledeću vest:

Uticajni IT stručnjak i ljubitelj mačaka je izmislio i patentirao sredstvo komunikacije sa vlasnicima kućnih ljubimaca prvenstveno mačaka.

Uređaj je veličine mobilnog telefona i predvođen je da stoji na podu kuće. Tastatura je prilagođena mačkama.Umesto dirki ima rupice u koje mačka zabode nokat i tako ostvaruje kontakt sa vlasnikom.

Poznato je da vlasnici kućnih ljubimaca a naročito mačaka intenzivno misle na svoje ljubimce dok su na poslu. Poslodavci su izračunali

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana