Ne znam ko je sada urednik bloga b92, posle preranog odlaska tajnovite, a sada već legendarne urednice, ali očito da je blog u krizi. Gde je izlaz? Kako ga osvežiti i učiniti čitanijim?

Ovog jutra nudim na uvid novi tekst, iz Voxa, o putevima radikalizacije mladih. Zašto se ljudi radikalizuju, zašto postaju deo ISISa ili KKK, svejedno? Naravno, kao što je dosta nas ovde pričalo svih ovih godina, radikalizacija klinaca nema ništa s religijom. Da nema Kurana, našli bi albume Judas Priest ili nekakve opskurne mudrace. Islam je potpuno efemeran u čitavom tom problemu. Ali radikalizacija itekako ima sa problemima ljudi, kako društvenim tako i ličnim. 

Društveni problemi se pre svega odnose na očekivanja ljudi. Primerice, kako se to u tekstu navodi, Ameri se

Moram da pomenem G.Crosa jer nam je bacio kosku i zaključao blog.

gost autor: Karlo Vukić

Subota je, spremam se za odlazak na Radio 057 vezano za najavu jedne sportske manifestacije, i dok čekam, kao i većina  ljudi, priključujem se na facebook. Čitam novosti i otvaram post Dejana Ilića. Čovjeka osobno ne poznajem, ali mi se sviđa njegovo razmišljanje i razina znanja koju posjeduje, te nesebično dijeljenje istoga, pa ga rado pratim. Za oko mi zapinje slučaj Ivane Španović, te komentar poveznice sa slučajem Phelps-Čavić.

Godina 2008. bila je definitivno najveća prekretnica u plivanju.

 Koliko često se ispostavi da je neko već napravio nešto što ste tajno zamislili/zamišljali? 

Uveden u lavirint kratke proze, najpre kroz ogledala Horhea Luisa Borhesa, s vremena na vreme sam na senovitim odmorištima tog lavirinta zamišljao kako bi bilo zanimljivo sakupljati kratke priče poznatih i manje poznatih autora širom sveta i od svih tih papira praviti novu Vavilonsku kulu, ili makar neki manji grad...

Jedne iste tako senovite zimske večeri Aleksandra me je pozvala, znajući za naum koji čuvam od mnogih ali ne i od nje, da joj se sutra pridružim na promociji jedne knjige, nije mi htela reći koje, u toj i toj dvorani NBS-e. Da li treba da vam opisujem zbun čuvara u Narodnoj Banci Srbije na Slaviji kada sam banuo mokar sa ulice i pitao gde je ta i ta sala i gde je promocija knjige? Na sreću, kako svugde stižem ranije, imao sam dovoljno vremena da se (g)lupim u glavu i potrčim u pravcu Narodne Biblioteke Srbije, na promociju, ispostaviće se, Biblije Ljubitelja Kratke Priče (knjige, koja se na sreću ne zove tako). Dakle, u pitanju je...

Kako bi zivot izgledao kada bi konstantno bio pracen muzikom u tvojoj glavi? 

I sad kao neko dobije posao u firmi koja radi monitoring ljudskih zivota preko nekih kamera integrisanih u klijenta i njegov zadatak je da mu pusta muziku prema situaciji u kojoj se ovaj nalazi. Kao u filmu ...

Piše Rodoljub Šabić

Pre nekoliko dana sam ovde na blogu (u postu It works!Radi!? ) podsetio na famozni "slučaj Infostan". Povod je bila presuda koju je u postupku pokrenutom po zahtevu Poverenika povodom slučaja u kome je JKP Infostan iskoristio zbirku ličnih podataka svojih korisnika da bi u račun za komunalne usluge koju je dostavio uvrstio i nedugovani iznos za osiguranje stana u korist Generali osiguranja, kojom je Prekršajni sud u Beogradu oglasio odgovornim i osudio na novčane kazne JKP Infostan (400.000 dinara) i direktora Markovića (10.000 dinara).
Ta presuda,

ГЛУМАЦ НА ПОЗОРНИЦИ

Професор nsarski (у тексту BIBLIJA LJUBITELJA KRATKE PRIČE код horheakimov -а, у коментару под насловом Dva kratka incidenta) подсетио ме је на причу коју сам писао на “задату тему”:

Нсарски пише:

Incident drugi: Ovo je pominjano kao briljantni početak jednog diplomskog rada na Yale school of drama (nju su posećivali, T. Williams, Salinger i ostali lumeni). Ovaj student je napisao početak drame koja nikad nije završena niti izvedena. Ali, kažu profesori škole, da je ideja odlična i nažalost nezavršena. U pitanju je drama, naravno.

Dakle, izvesni aspiring glumac dobije ulogu u nekoj predstavi. Predstava se odigra, pohvale uslede, i taj glumac, srećan zbog tog uspeha odluči da više ne silazi sa bine. Odluči da živi u tom pozorištu, na toj istoj bini, da mu tu donose hranu, da tu spava, da mu život tu bude...Kraj nikad nije napisan, ali su ga profesori sa Yale Univerziteta uvek isticali kao primer briljantne ideje koju niko ne ume istinski da dovrši.

Ту драму ја сам својевремено довршио као причу. Значи идемо, ево је:

3. Zanemeli i srećni

*
Noćni mraz, ali zato jutro sunčano i vedro. Još pre svitanja, Maks je zauzeo mesto iza svog stativa, čekajući izlazak Sunca. Strast fotografa.

Не, не, није ипак повећање просечне плате у Србији.

Нешто друго је у питању. 

 "Srbija se nalazi među 10 zemalja čiji su građani spremni da ratuju za svoju državu, dok su na začelju tabele završile zemlje zapadne i južne Evrope. Rezultate globalnog ispitivanja sproveo je 

Galup."

Sedim sinoć, ovde , u Prištini u restoranu, jedem odličnu hranu ( lepinja, salata ,Elbasan tava, Mantija , vrlo slično onom što smo u Mostaru zvali burerdžike ) i pijem dobro vino ( kosovski Stone Castle Chardonay ).
I pričam sa kosovskim Albancem.
Jako fini covek.

Ceo dan smo pričali samo o poslu i sada opušteno