Predrasude u dobroj meri utiču na naše odluke. Sad, sreća je u svemu što su one neretko ograničene na neko naše bliže okruženje. Problem izgleda nastaje, posebno u vremenima masovnih medija, kada i predubeđenja postaju masovna.

Draft resolution on the genocide in Srebrenica

1. Decides to designate 11 July as the International Day of Reflection and Remembrance of the 1995 Genocide in Srebrenica to be observed annually.
2. Unreservedly condemns any denial of the Srebrenica genocide and calls on member states to preserve the established facts, including through their education systems, by developing appropriate programs, also in remembrance, towards preventing revisionism and the appearance of genocides in it FUTURE.
3. It also unreservedly condemns actions that glorify those convicted

Umetnost je održala čovečanstvo.


Izdvajam nekoliko bitnih elemenata koji utiču izuzetno prijatno na mene i samim tim prave me srećnu: MoMA (muzeji), MET Opera i lista najomiljenijih pesama (eklektičan izbor).

*****

Ne znam šta bih radila da nemam pristup muzejima gde bih mogla da lutam satima. Čak i ne moram da stanem i gledam u ništa specijalno. Sama činjenica da se nalazim tu i svuda oko mene umetnost sa svih krajeva sveta, iz svih mogućih perioda, deluje kao magija na mene.

MoMA me je spasila. I još uvek me spašava. Tu je nedaleko

За оне коју су пропустили ова два-три бисера:

1.  линк1; коме није јасно, може да кликне на линк2 с титлом

2. један текст

3. други текст

Зашто је то тако и зашто ће све више бити тако, може бити разумљиво

Pajke, hvala na inspiraciji...

   -         Kume, aj pravimo poso, imaš nekog u Kini?

-       Ne znam, moram da se raspitam, šta si namislio?

-       Vidiš, silno se gradi za taj Expo, sve tamo pobeglo. Evo, od sestre komšija, inženjer, neki dan dao otkaz i otišo da za njih radi. I još neki iz njegove firme. Miran je koju godinu a posle će da vidi.

-       Dobro, kume, a šta bi mi tu?

-       Mislio sam da vidimo za te leteće taksije. To bre ima čudo da bude i ko prvi

Priču stare gospođe čuo sam u jednoj od onih dugih i izgubljenih noći krajem dvadesetog veka, dok su rakete krstarile nad Beogradom tražeći svoje ciljeve, a mi sedeli u memljivom skloništu.

Govorila je tiho, a prekidala je samo kad bi maramicom brisala suze. Svi smo je pažljivo slušali, čak su i deca prestala da plaču.