2017-12-05 12:25:35
Društvo

Među njima se odvijao sledeći razgovor

pape92 RSS / 05.12.2017. u 13:25

920x920-2.jpg

Među njima se odvijao sledeći razgovor.

- Sve smo ih zarobili, komandante

- Pobijte ih.

Ovaj se razgovor odvijao između nikad identifikovanog nemačkog oficira i njegovog podređenog, negde u okolini Han Pijeska aprila 1941. Među zarobljenima je bio i moj deda. Moja majka je ostala siroče, i verujem da se i dan-danas takvim oseća. Na jedinoj sačuvanoj zajedničkoj fotografiji je vidim ispred našeg vinograda u

 
"Loši filmovi su me ohrabrivali više nego oni dobri zato što sam mogao da kažem: 'Ne znam mnogo toga o pravljenju filma, ali siguran sam da bih mogao da napravim bolji od ovog.'"

"Iako podsjeća na pokušaj da roman Rat i mir napišete spuštajući se niz tobogan u zabavnom parku, svako ko je ikada imao tu privilegiju da režira film zna da u životu nema mnogo zadovoljstva koja se mogu porediti sa tim osjećanjem."

Stenli Kjubrik

Na planeti Zemlji vjerovatno ne postoji niti jedan ozbiljan reditelj ili istinski ljubitelj filmske umjetnosti koji nije pogledao bar jedan film, po mnogima ako ne najboljeg, onda najinovativnijeg i jednog od najkontroverznijih reditelja u istoriji filma, Stenlija Kjubrika [Stanley Kubrick (1928-1999)]. Pojedinačne detaljne analize većine njegovih filmova zaista bi zasluživale i zahtijevale znatno veći prostor od jednog bloga a ja sam se trudio, pripremajući ovaj opširniji tekst o Kjubriku čitanjem knjiga, tekstova i intervjua te gledajući filmove i dokumentarce, da spomenem samo najvažnije i meni najzanimljivije stvari vezane za njegov život i rad.

   Stenli Kjubrik je rođen 26. jula 1928. godine u Bronksu, Njujork u porodici američkih jevreja, austrougarskog porijekla. Njegov otac Žak je bio ljekar tako da je Stenli odrastao u udobnom okruženju srednje klase u Bronksu gdje se i školovao. Kao tinejdžer, polaznik srednje škole Taft, izuzev fizike, nije pokazivao veliko interesovanje za učenje (često je prepisivao tuđu domaću zadaću te je čak pao iz engleskog jezika) i sa veoma lošim prosjekom ocjena po završetku mature nije mogao da konkuriše niti na jedan ozbiljniji koledž da bi nastavio školovanje. Umjesto da radi školske zadatke, nakon što mu je otac poklonio fotoaparat, Kjubrik se kao srednjoškolac samostalno obrazovao na polju fotografije i još je prije mature uspio da časopisu Luk (Look) proda svoje dvije foto-priče i vrlo brzo sa svojih sedamnaest godina dobije prvi posao u Luku kao fotograf u kojem provodi punih pet godina (1946-1951) tokom kojih, oslobođen školskih stega, počinje mnogo da čita po slobodnom izboru i potpisuje preko 300 fotografija od kojih se preko stotinu danas čuva u kolekciji Kongresne biblioteke u Vašingtonu (Library of Congress) a neke od njih, u kojima se prepoznaje izuzetan talenat za pričanje priča i osjećaj za trenutak, mogu da se vide ovdje.

 
2017-11-28 16:56:11
Kultura| Literatura| Život

Metakritika*

bocvena RSS / 28.11.2017. u 17:56
Vrlo retko analiziram prošlost. Previše toga sam potisla i isto toliko pretvorila u anegdote. O najboljim i najgroznijim događajima iz detinjstva i mladosti govorim nekim neprirodno mirnim glasom, kao da pričam o nepostojećoj osobi o kojoj sam čitala. Nanosi vremena toliko su distorzirali sliku, da zvuk sećanja podseća na kompjuterski generisan glas. To je neka izmaštana devojčica i devojka koja je bila mnogo iznad života koji joj se događao. Sebična, ironična, preglasna i ponekad gruba, poput ježa koji se sklupča kada oseti opasnost, a onda raširi ručice kada ga pomaziš po stomaku. Naizmenično sam bežala od drugih i predavala im se, čuvajući krhku celovitost osmehom ili režanjem.

O, kako sam bila nesigurna.
I tako jaka.
 

Autor: Omega

 Omega je banovan pa me je zamolio da objavim blog u njegovo ime. Biće sprečen da komentariše, ali to vas ne treba da sprečava. 

Не знам да ли знате тај осећај, кад уместо да живите пуним средовечним плућима, чекате да се тај дан некако сврши да се што пре дотетурате до следеће мизерне половине плате и да се напокон деси неки преокрет...?

 

 

.

Било ми је пет-шест година. Кад би баба рекла "донеси, синко, две-три дрва" ја бих прво упорно запиткивао "али, баба, реци ми, две или три?", а кад би ме коначно избацила на пртину ка стајској надстрешници, доносио бих одатле две цепанице у једној руци и три у другој, лактом бих отварао врата прегрејане собе и питао бабу поред пећи "ево, баба, одлучи сад, хоћеш две или три?", с намером да вратим назад цепанице које не задржи. Мене је збуњивала њена немоћ да изабере, јер је на крају увек узимала и две и три, свих пет, а шта је све њу збуњивало у тим нашим интеракцијама данас могу само да замислим.

931px-Peanocurve.svg.png

 
2017-11-16 15:43:33
Budućnost| Društvo| Filozofija

Manifest izgubljene etike

docsumann RSS / 16.11.2017. u 16:43

gost autor: stef

 

1075907_04-05.jpg

Erik Hobsbaum

 

„Samo Boga molim da mi oproste mrtvi.“

Tim rečima je Hose Antonio Sela završio svoju knjigu „Hristos protiv Arizone“, a ja sa njima započinjem. Istorija, uglavnom, traži grehe mrtvih ili oproštaj onih koji su grešili. Mi smo oni koji opraštaju ili presuđuju. Ni ovaj tekst nije ništa drugačiji. Mi smo sudije, sa određene vremenske distance, koje daju svoj konačni sud o vremenu mrtvih ili živih.. Kao i svaka druga  presuda ona je krajnje  subjektivna i to je pravilo koje moramo poštovati. Čovek mora imati pravo na sopstvenu misao, ona mora biti uklesana u njegovu “posebnost”. Molim vas, i nadam se, da ove stvari neće biti uzete za zlo ovome kratkom tekstu, koji iskazuje pravo na etičku granicu.

 

 

Uz minimum značenja, i još manje smisla, samoproglašavam prvu minimanističku pjesmu otvorenom... do pola, pošto su od silne kiše drvena vrata na ulazu toliko  nabrekla da zapinju od pod...

 

 U ulici Pizde Materine br.2

Jebo te ja

 


Zamislimo da, uprkos zakonima fizike, Sunce najednom nestane. O tom besmislenom događaju po Internetu kruži više članaka, a ovo je njihov grubi presek.

________________________________________

Leto je, podne, nebo vedro, Sunce upeklo. Životinje leže u hladu, drveće opustilo grane, ptice se zavukle u krošnje. Asfalt se topi. I onda odjednom Sunce nestane. Informacija o tom kolosalnom događaju do nas bi putovala brzinom svetla: 8,5 svetlosnih minuta koliko ima od Sunca do Zemlje. Prevedeno u kilometre to je 150 miliona.

sunce-detalj.jpg

 

 

24129774_10212333000418185_8234552726082431749_n.jpg

Foto: Anthony Madden

 

index.jpg

 Nekadašnji Hotel Boka u Herceg Novom

 

Nisam fan istorijskih priča, u Politikinom Zabavniku obično preskačem tekstove o istorijskim temama, al' ova je toliko skopčana sa geografskim lokalitetom s  kojim  identificiram svoje svakodnevno bivstvovanje da je okidanje bilo trenutno...

Miloš Janković, Srbin iz brodvlasničKe familije iz Boke, rođen u Trstu, ostavio je život komfora i proveo najturbilentnije godine ovog vijeka spasavajući mnoge srpske i jevrejske živote za vrijeme njemačke okupacije Crne Gore. Bio je guverner Boke, i svojim položajem uspio da ospori nacističkoj vlasti NDH da uđe u region. Time je spriječio genocid nad srpskim narodom Boke.

Otprilike tim riječima započinje, a praktično i završava,  kratki predgovor objavljenih sjećanja Miloša Jankovića (1992. u Čikagu, a gdje bi inače;)) čiju je kopiju moja porodica nedavno dobila u posjed.

 
2017-12-04 22:14:44
Gastronauti

Pasulj

Saša Zorkić RSS / 04.12.2017. u 23:14

Jednogodišnja biljka, mahunarka iz porodice bobova, Phaseolus vulgaris, poreklom je iz Južne Amerike. U Evropi se prvi put pominje 1542. godine, a na Balkan je stigla iz Italije u 17. veku. U našim krajevima zove se pasulj i grah.

pravilna_boja_pasulja2.jpg

Pravilna boja pasulja 

Postoje izvesne nedoumice oko gore navedenih podataka jer se u nekim izvorima tvrdi da je pasulj bio poznat još Pitagorejcima, a i da se pominje u Ilijadi. Inače za pasulj

 
2017-12-01 11:07:36
Ekonomija| Film| Literatura

Zlato iz Oza

jinks RSS / 01.12.2017. u 12:07

oz1.jpg

Malo je onih koji nikada nisu čuli za „Čarobnjaka iz Oza" ili bar delom nisu odgledali čuvenu holivudsku adaptaciju ove knjige. Setićete se, verovatno, i Kanzasa koji više nije u Kanzasu, uplašenog lava, dobrih i zlih veštica, kao i Mančkina koji veselo skakuću po putu popločanom zlatnim ciglama. Sad, na stranu i kuriozitet po kome „Čarobnjak iz Oza", u stvari, predstavlja i prvi holivudski spektakl snimljen u Tehnikoloru, poznat i po, za američke prilike možda donekle i neprimerenoj rečenici: „Ne postoji mesto na svetu kao što je dom" (mislim, ako se uzme u obzir činjenica da godišnje iz ostatka sveta uvoze na stotine hiljada radnika svih mogućih struka). Ipak, blog je o nečem sasvim drugom.

 
2017-12-05 20:00:18
Astronomija| Društvo| Život

Nebeske tkanine

alselone RSS / 05.12.2017. u 21:00

Danas sam naleteo na odličnu kratku SF priču Terry Bisson-a koju želim da podelim sa vama. Priča je iz 1990. i dobila je Nebula nagradu za kratku priču. Prevod je sa neta (astronomija.org.rs). Link ka originalnoj priči.

NAPRAVLJENI OD MESA

-Oni su od mesa.

-Mesa?

-Meso. Od mesa su.

-Meso?

 

Spomen ubijenoj deci u Sarajevu
Spomen ubijenoj deci u Sarajevu
Kraj sudjenja generalu Ratku Mladiću pred Medjunarodnim sudom za ratne zločine, kao i izrečena presuda - doživotna robija, logičan su i zasluženi epilog jedne sulude, neodgovorne i zločinačke politike oličene u režimu Slobodana Miloševića, od 1987. do 2000. godine.

Protokom vremena sve

 
2017-11-20 19:58:49
Društvo| Politika

Politika nije kriva

dali76 RSS / 20.11.2017. u 20:58

Na vest da cu imati priliku dva puta nedeljno predavati    jedan predmet na ovdašnjem koledžu, moj prijatelj i neistomišljenik mi je rekao:

/Sad ceš ti Dali, ko i vecina profesora, da nam "truješ" student liberalnim  bajkama.

/Da, ima da drastično povecam broj glasača Burnie Sandersa za deset duša , odgovorih.

/Ukoliko naravno uspem da u sopstvene ideje ubedim onu drugu, konzervativnu polovinu učione.

Istini za volju, Trump glasači u mojoj učioni mogli su se izbrojati na prste desne ruke. Sumnjam da je posle održanog semestra iko od njih promenio

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana