Jedan mali peder, dva mala pedera, tri mala pedera...

Uđe tip u kafanu, vidno nadrkan, stade za šank i više će za sebe, ali dovoljno glasno da ga i drugi mogu čuti: „Ma svi su novinari šupci!"
Na to će tip s drugog kraja šanka: „Momak, nije lijepo tako pričat', stvarno nema smisla da vrijeđaš."
„Što, frajeru?" ovaj će prvi: „da nisi i ti novinar?"
„Nisam, jarane, ja sam šupak."

Nasmija me Kožo, al' mi i san razbi. Sjednem za računar, taman da malo pogledam vijesti po portalima, da vidim šta se zbiva u zemlji i svijetu. Usred noći nekako nabasam na tekst u Dnevnom avazu i zastanem fasciniran jednim neobično inventivnim pristupom upotrebi matematike u polju seksualnosti.

Na osnovu uzorka od 248 ispitanih muškaraca zgroženi žurnalist A.Nuhanović obavještava nas da u Bosni i Hercegovini postoji između 15 i 150 hiljada homoseksualaca. Nastavim da čitam to štivo, pa se prenem - shvatim da sam upravo pročitao jednu od dragocjenijih gluposti u istoriji novinarstva. Da je A.Nuhanović uposlen u sportskoj redakciji, u izvještaju sa gradskog derbija u Sarajevu pročitali bi da je na Koševu bilo između 10 i 100 hiljada gledalaca. Na osnovu prodatih 248 karata.

Uzmem da malo prilježnije i pažljivije iščitam tekst od početka - instinktivno osjećam da će se tu zateći još dragulja za muzej žurnalističke gluposti. I zaista, već na početku pronađoh jedan tirkiz koji mi je sprva promakao. Kaže Nuhanović da je nedavna studija Zavoda za javno zdravstvo BiH pokazala da „u našoj državi ima sve više homoseksualaca." Međutim, nigdje ni naznake sa koliko smo to homoseksualaca ranije raspolagali. Još manje podatka o tome koliko nam ih objektivno treba na sadašnjem stepenu društvenog razvitka.

Malo dalje Nuhanović nam nudi smaragd žurnalističke gluposti, iskazujući svoju zabrinutost nad podatkom da najmlađi homoseksualac u zemlji ima 12 godina. Pokušam se prisjetiti da li je Nuhanović bar malo se zgroznuo nad gluhobukovičkim slučajem, ali u sjećanju ničega. Ni Google ne pomaže, čovjek se prosto nije zgrozio. Iz čega proizilazi da je Nuhanoviću sasvim prihvatljivo i nezabrinjavajuće kad neko natrti curicu od 12 godina. Biće da ispravnom i čestitom Bosancu dob partnera nikad nije bila bitna, važno je samo da nauči đe šta ide i šta se u šta utrpava.

A onda se ukaza besprijekorno brušen rubin tokmakluka: „Da među djecom ima sve više homoseksualaca, potvrđuje i Samir Ibišević, predsjednik Udruženja PROI, koje je učestvovalo u istraživanju. Ibišević za "Dnevni avaz" kaže da je među anketiranim muškarcima bilo dosta maloljetnika." Iz uzorka od 248 muškića, među kojima ih je bilo i maloljetnih, ničim izazvani Ibišević izvlači zaključak da se djeca u Bosni i Hercegovini sve više odaju pederluku. Koji je, jel'te, oboljenje.

Čitam ovo prebrojavanje pedera po Bosni šumovitoj i Hercegovini kamenitoj (mada mi se nešto pari da je prebrojavanje izvršeno samo u Sarajevu), kad ponovo zazvoni telefon. Javim se, a otamo opet: „Borise, da čuješ..."
„Kožo, bolan ne bio, opet si pogriješio, nije ovo Borisov broj."
„E, jebiga. Popilo se, ne zamjeri. Al' hajd' da ti još jedan ispričam."
I opet poče Kožo:

Razboljela se djevojčica u Gluhoj Bukovici. Doktori posve nemoćni, ne mogu ni dijagnozu da postave, kamoli terapiju da odrede. Leži malena u postelji, kopni, već je polako smrt sebi uzima. Kaže otac majci: „Pripazi je malo, odoh ja hodžu dovest, vidiš da će trebat'."
A djevojčica će, onemoćalim glasom: „Bolan, babo, nije mi sad do jebačine."

I onda mi se sve posloži. Ne prebrojava Avazov ćato pedere zato što se za svoje dupe uplašio, već da bi zakukao što nacija nije k'o nekad čestita i neporočna. I da bi nam poručio: kad Fahro na vlast dođe, Bošnjaci više neće bit' pederi. Ne smeta ovom Nuhanoviću kad šejtan s ahmedijom na glavi prepipava maloljetnu ženskadiju, jer je to samorazumljivo u njegovom svijetu - ta šta će matora drtina prepipavat' ako neće ženskadiju, k'o da ženskinje neku drugu funkciju na dunjaluku ima. Njemu smetaju pederi jer nagrđuju sliku o besporočnoj i merhametli naciji - kolektivnoj žrtvi. Toliko je čvrsto Nuhanović uvjeren u biološki predeterminisanu savršenost svog naciona, čime postaje Biljana Plavšić u ogledalu (ne vidim razlike u stepenu odvratnosti između vjerovanja u genetsku iskvarenost i vjerovanja u biološku čestitost neke društvene skupine), da i ne pomišlja na mogućnost da je ogriješio dušu, da je među poginulim vojnicima u Sarajevu, Mostaru, Srebrenici... možda bio i pokoji - peder.

Novinar kojem se od 248 pedera pričinjava 150 hiljada njih tek je budala. Ali novinar koji u pederima vidi dokaz perverznosti nacije nije samo budala, već i desničarski šupak. A da se i ne govori koliko golem šupak mora imati onaj kojem se Nuhanović uvlači, podržavajući njegov politički svjetonazor.

I tako se slagalica sama složi: nije ni čudo da dramatično raste broj pedera u zemlji u kojoj ima toliko šupaka.