Pre pet godina sam pisao o Starom sajmištu, pisao sam i pre dve godine, pa eto tog teksta, opet da podsetim jer se u međuvremenu ništa tu nije dogodilo. Gradonačelnik Beograda je neki dan rekao da se na uređenju Starog sajmišta radi i da će uskoro tu nešto da se dogodi, pa ako tako zaista bude grad će odužiti svoj dug prema ovom prostoru i onima koji su odatle otišli u smrt. To je dobra vest. 

staro-sajmiste-jpg-02-fin1.jpg 

Prolazeći pored tog zapuštenog arte facta setio sam se opet, kao i uvek kada mimohodim tuda. Prvo je, tridesetih godina prošlog veka, pred Drugi svetski rat, bilo sajmište, grupa objekata oblikovanih u najboljem maniru tada vladajućeg mišljenja u urbanizmu i arhitekturi i jeste bilo značajan doprinos evropskoj provinijenciji modernog Beograda. Staro sajmište je izgrađeno za potrebe kontakata sa Evropom, mesto za komunikaciju sa svetom, za razmenu ideja, umeća, robe i dostignuća civilizacije, i kako je ko i dokle stigao, pokazivao je to ovde blizu reke Save u Beogradu.

 
2015-01-21 12:49:15
Politika| Zabava

O budućnosti ... evropejskoj ...

Đorđe Bobić RSS / 21.01.2015. u 13:49

 Glavari iz vlade su ozbiljno shvatili poruku iz EU … da treba naporno raditi na tom putu i onda, sledeći uputstvo, čine ono što najbolje umeju ili što jedino znaju osim onog usputnog delanja da šire ničim izazvani optimizam …

U vezi sa prvom slikicom u nastavku gledanja javiše mi maločas … ako se sledi poruka EU, ona o prilježnom radu, do kraja stoleća iz rupe koja je vrednoćom i samopregorom glavara iskopana izaći će na videlo cilj njihovog truda … pa eto ilustracija uzete iz budućnosti …

glavari-EU-JPG-195x300.jpg
 

Praotac je useljavajući se u pećinu i vršeći male, neophodne dorade a posle, deljući grane za onu nastrešnicu imao neku ne sasvim jasnu potrebu da učini građevinu pre svega korisnom, ali i da to što dela bude i oku ugodno. Estetika u to doba nije bila još uočena i određena nekim pravilima pa Praotac nije  bio svestan njenog postojanja ni njene uloge jer je imao značajnije probleme u vezi opstanka, zadovoljavao se da izgled građevine bude usaglašen sa namenom i pratećim potrebama mnogo kasnije nazvanim funkcijom zdanja, mogućnostima koje je nudio alat i upotrebljenim meterijalom. Vremenom, nejasan osećaj vizuelne ugodnosti je postajao artikulisan, posebno kada je video komšisku građevinu, tu negde iza brda, uporedio, ustanovio je da komšiska građevina prija gledanju nešto više od njegove, uočio je i ustanovio tom prilikom prareferentu vrednost, vratio se do svoje nastrešnice i dopunio je. Posle je pozvao komšiju da vidi učinjeno delo i pradiskusija o ahitekturi je začeta tog predvečerja.

 
Lepo je bilo družiti se sa Vama u tek protekloj godini pa bi bilo u redu da nastavimo isto tako i u ovoj što neminovno nadolazi, da pričamo na ovom mestu gde se može reći jer nije mnogo mesta ostalo gde se to može .. i ostvarite sve što vam je važno i o čemu sanjarite čak i kada to izgleda nedostižno ...   
 
416930_2709005375779_681395367_n.jpg?oh=
 

 Prvo je bila čvrsta namera dužnosnika da se stigne do progresa i blagostanja koji su obećani narodu, zato je hrabro i beskompromisno, preko penzija, plata, zanemarivanja elementarnog standarda i radnih mesta zakoračeno po tananoj žici na onu stranu gde je progres nesrpljivo čekao ... hod je verbalno, kao i ranija obećanja napredovao ... 

 B5t5Qr_IUAAM0ZK.jpg 

i onda REBALAAANS !

 
2014-12-07 12:27:01
Moj grad

Terapija jutranja urbanistička

Đorđe Bobić RSS / 07.12.2014. u 13:27

Jutros otvorim prozor a prozor je na prizemlju zgrade u jednoj maloj ulici u Profesorskoj koloniji i gledam uz pa onda niz ulicu, preko puta nema smisla bacati oko jer je tamo komšijina kuća iz tridesetih godina prošlog veka ali od drugog svetskog rata neokrečena pa nije prijatna za prvi jutarnji pogled ali ona dva bacanja oka niz ulicu otvori pogled i to direktno i neposredno na Beograd na vodi (BGnV) mada je gledajući mapu Beograda to nemoguće, previše je daleko, isprečio se beogradski greben od Kalemegdana, pored Narodne skupštine sve do Hrama i to zaklanja vizure iz ove despotastefananizije tamo do obale

 
2014-11-24 09:59:43
Politika

Opozicija in progress again

Đorđe Bobić RSS / 24.11.2014. u 10:59

Tema svakodnevna i već dosadna pa se razvlači kojekuda po medijima, po slavskim seansama, u tupavim analitičarskim komentarisanjima, ljudi čak sami sa sobom elaboriraju ovakovu stvarnost I zaključuju da je opozicija oslabila sasvim, skoro ne postoji, nema koncept i sve tako nešto … a ustvari nestala je u mnogim radnjama razjedinjavanja i takmičenja sama sa sobom iliti sama protiv sebe, ostavljaući vlast bezbednu sa strane, valjda za kasnije kad situacija sazri mada je već jesen zamakla i zrenje misli i voćki je odavno prestalo … zaista treba nešto učiniti jer bez drugačijeg mišljenja, čak I sasvim glupavog nema pomaka iz aktuelnog gliba …  

govornik-fin-jpg--web.jpg   

Odgovorna vlast je zabrinuta jer zna da nedostatak otpora I tradicionalnog zanovetanja I gunđanja i nju samu obesmišljava i da bi povratila u prostor i vreme tradicionalni način vladanja gde se čuje i oponentski glas svakom činjenju vlasti pa onda svi primate da ta vlast nešto i radi, angažovala je malog zelenog koji je vičan radu iz pozadine i iskazao se do sada na muralima i koji svojom naprednom i inovativnom akcijom spasava stvar …  

i onda, opozicija, obnovljena i u novoj, nacrtanoj po želji naručioca a sasvim prilagođenioj formi, opet i iznova opozicioniše ...

 

Sve ima svoj Prvi put, bilo o čemu da se radi a ovde se govori o beleženju Arhitekture..

Beleženje Arhitekture u rudimentarnom, sažetom obliku, bez pisaljke već putem zašiljenog komada tvrdog kamena, započeo je Praotac po useljenju u svoje prvo pokriveno stanište. U pećinu. Nije tada još stigao do bilo koje azbuke, zato je bio skučen i veoma ograničen, sa minimalnim mogućnostima, u načinu ostavljanja pisanog traga o tadanjim arhitekturalnim događajima. Ipak tragova zapisa je bilo, bilo je crtanja ritualnih scena po zidu pećine što se smatra kao autentični prvi zapis o postojanju, o začetku civilizacije a ovde se sa obzirom na temu može reći da su zapisi i o arhitekturi.

 

 Zaista, dosta je sa tim skepticizmom ... kritika vlasti i njenog delanja je neophodna ali ovde se preteruje sa tim načinom i to može te predane i posvećene boljitku delatnike da obeshrabri ... narod se predaje tom nekorisnom gunđanju i o tome da ovde hara depresija a pod pritiskom onih što im ništa ne valja i koji ne vide dalje od svog nosa. Zanemaruje narod uspehe i korake ka svetlu koje je svakako na kraju ovog našeg tunela ... 

 GMO%2B%2Bjpg%2Bfin%2B01.jpg

 ... eto, neki dan viđena je novost ishodovana naporom delatnika sa polja i ravnica i ponekog brda, naravno inspirisani naprednim duhom i treba pokazati ovakav, bar  jedan od uspeha, dobro neka je samo u poljoprivredi a promovisan pod sloganom INOVACIJAMA PROTIv TRADICIONALIZMA  ...  i onda ... sve ispočetka ...

 

Lepo je videti pretekle odgovorne mlade i malo starije Beograđane u protestu protiv BGD na vodi što daje nadu da nije javnost sasvim zamukla uprkos snažnoj mediskoj i svakoj drugoj propagandi koju vlast sprovodi pa počinje da liči na mentalnu torturu nad širokim narodnim masama i ponekim pojedincem a koji se na tako što primi. Ono sa balonima i stvarima na naduvavanje nazvano  Šlauf udar je dobar i primeren ogovor na nasilne improvizacije koje mesecima zauzimaju mesto u medijima, bilbordima, na sajtovima i uskoro se očekuje kulminacija ispadanjem malih maketica bgdanavodi iz plakara po stanovima kada građanin hoće odatle da uzme neku preobuku.

Ipak, ništa nije savršeno pa u žaru protestvovanja bele strane sveta pojavio se transparent na kome piše „Stop investitorskom urbanizmu“  koji je prepoznat kao crna strana sveta

 

Đorđe Bobić

Đorđe Bobić
Datum rоđenja:  07.07.1939 Pol:  Muški Član od:  08.04.2007 VIP izbora:  59 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru


Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana