(дневникми Но : 023-2019)

пристигла зима .снег прикочио аутопутарске радове по Србији. одмарам малко уномсаду од теренских активности ,па ми (повремено) друштво чине исписници вазда изазовима бременити но бројем све проређенији.

 

( јер...понекад је поглед са стране веродостојнији од указа сведока догађања )

вишеликост увида није плод неблагонаклоности него потреба за што детаљнијом анализом свега чега се озбиљно дотакнемо наравно уз све наше мањкавости у чему има нечег од дискретне светлости сазнања али коју не подвлашћује суревњивост .стога успоставити пре свега корелацију јер тек онда је ствар кохерентна.

 

(треба умети и да се ништа не каже а да се из онога што се није рекло сазна оно што треба да се зна и што се неказивањем управо казало)

запажах како се, глагољив по природи ,у свакодневним комуникацијама са окружењем све чешће спотакнем у измицањем ми o теми поведеној адекватног вокабулара, тјст правих речи које у таквом часу треба изговорити,  па се потом самотеших да је то, обзиром на животне ми године, посве природно.

 

(из дневниками)
( затечени садашњицом понекад умислимо да је бекство од себе најгори могући излаз. Али, како ипак понекад побећи.....)

животно окружењенам убило се за пуцање нас по изнутрашњим шавовома па се присетих прочитаног Jung-овог још кадгод обогативши себе сазнањем да није лоше поседовати вербалне способности применљиве за све слојеве људи са којима се срећемо.

 

(све више, како старим ,склон сам поверовати, да људски живот, та једнопојавна случајност, може и да се учеста. или је то пак само лажна нада подсвестими.)

ништа ново ние да и наше Село, к'о и многа друга, има своје недорек приповетке којима се потпаљује машта житеља, а монотонији руралног живота нуди, у одвајкад присутној сулудости времена ,трагове чари.

 

издневниками... 

(на путовањима све треба доживљавати са извесном равнодушношћу)

мирноћа душе била је неопходна пред навалом утисака који су претили да преплаве сензибилног посматрачаме јер ми је жеља била да се на путовању не препустим само пасивном перципирању окружења него да простор у својим запажањима посветим и суптилнијим опсервацијама.

 

(дневникоми листајући)

ма колико женска јаја била нестидљива , ипак има лека (к. поповић)

у исчеку судбе, нумерисан ,проводио сам дечаштво у сеоском окружењу без посебности у догађањима. до пубертета. ондак се нешто умени, изнутра, скљало , шта ли, те усмерило женскама - скровиштима мојих незаситих жеља.

 
2018-06-02 23:01:04
Životni stil

гвира маaм

Черевићан RSS / 03.06.2018. u 00:01

(дневнa цртица)
јер нетачно је како људи одустају од својих навика зато што старе, указујући баш супротно да старе зато што одустају од својих навика


ријем уз геолога г Воју, неки дан, по падинама овчарско-кабларске клисуре не би ли нањушили потребно нам извориште камена за претстојећи посао кад он предложи да посетимо Сестру му од стрица, архитекту, која је ту скоро на падинама планине Вујан на запуштеној дедовини осмислила , а мајстори јој изградили, објекат за рекреацију, иако живи и ради уШвици већ пар деценија

 - биће ти по мери и објекат, а и Она, нећу се мешати, указа, па ме намами

 

(забелешке маам ......ако сумњаш између написати или не написати, ризикуј и напиши )

шушка љуштика кукурузна из навлака кревецки  у соби спаваћој док мој Стрика полном методом расчешљава бруце сисате Стринице добрано поднапит, а ајгираст у јеб деловању, свако вече, јер Oна qrca баш волела, а Oн ние да га ние им'о.

 

(Младост гледа у будућност, старост гледа у прошлост, средње доба гледа у огледало и ....не верује својим очима.)

мој рођак, пропали студент Вукашин Прокупац звани Грозд, свирао је звечку у deBil - овом гостујућем оркестру у кафани код баба Чангризе . наиме ти уметнички пролазници по винском Срему имали су новину. 

 

Черевићан

Черевићан
Datum rоđenja:  11.04.1944 Pol:  Muški Član od:  09.12.2006 VIP izbora:  222 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana