2021-08-29 23:13:06
Umetnost| Životni stil

O

Черевићан RSS / 30.08.2021. u 00:13

             - остани у аутобусу, крајолик ће се променити ( Ms Džejmi Li Kertis)
О, високи самогласник ,21. слово азбуке, ми некако овог пута чучну за наслов поста обзиром да пружа могућност да се пoсредством Њега укаже на нешто ....као ,оно ,прстом...те отуд неуобичајености у наслову.

 

тек када се пред неким мојим саставом читалац запита шта то писац није хтео да каже знаћу да сам успео ( г. С.Радоњић)

буди ме узнемирена пруга светлости размакнутих шалукатри. у мислима заостатак сна где сортирам и требим текстове за књигу у настајању. речит сам и о ситницама умем надуго да приповедам јер и ја, као и свако од Вас, вуче са собом приче које време обликује па на крају дођу на исто стварне и измишљене и само се треба присетити савета, негде прочитаног, да писатељу није потребна машта него само сећање.

 

         накнадна памет је казна у свему и свуда ( г М.Вуксановић )

трајање, неминовно, доводи до спознаје откривањеа апсурда личног живљења те варљивости свакодневнице, но ипак опстаје екстатичност homo ludensa која и даље трепери у духу сваког од нас, умевши да узвитла скривене слојеве мисли и опажаја сетним исповедањем прошлости, те зебњом запитаности над будућношћу ,али и радости искушавања сопствених способности јер су једнако провокативни и евокативни.

 

  јер не можемо говорити о себи ако не говоримо и о другима (г М.Вуксановић)


листајући рукописну збирку континуитета моје прозе набасах на ову истиниту причицу која ме врну деценију уназад , а која потсећа на дане неизвесног исчека да брод за бежанију из Либије пристигне преко немирног медитерана до луке у Ras la Nuf-у тог марта 2011.

 

                    благо онима који старе а не постану стари ( прочитах негде)

 

у тренутно кошмарној свакодневници и лаки посао се, како то бива закомпликује, те ми се скрајне планирани отиум (она јединствена врста одмора која комбинује релаксацију читање, промишљање, наравно и умерену физичку активност ) .

 

( белешком кафанског доколичења)

                                зашто се небисмо шалили (г. Ф.Бегбеде)

у дане кад теренски одмарам уби ме братее седентарни начин живота за рачунаром (што посао ,што списатељска зависност) , а што је још шокантније, јавља ми се дефицит у способности разумевања оваквог начина живљења који ми је (по свему судећи) одређен наметнутом вољом корона створитеља,

 

(либијскими дневником од пре деценије.... листајући)

                          све ово данас ће једном бити јуче(г. Д.Караклајић)

лудило у личном окружењу се баш примило посредством транзиције, алата неопходног за такве замисли, (урече нас г. Milton ...има томе),јер сваког од нас сусрећу идиосинкратични појединци- комшије са удав темама, жељни дијалога. с'тога није лоше повремено отићи у (своје) Село да проветриш то што имаш непотребног у глави.мукање крава ,блеја оваца кукурик јутарњи петла и ето ти за муфте чудотворног лека Panakeје мелема за свe грешке здравствене.

 

(дневничка белешка)

                        моје памћење тежи заборављању (г. И.Мандић)
дани овог јануара, на моменте михољски, што је посве довољно да се ја ,радозналац и неуморни путник у сталној потрази за оним што је лепо, јер то се памти , докон ,из нашег Села упутим пешака у заталасану Фрушку Гору ту на дохвату, те усмерим знаном ми пејзажу искомпонованом од најразличитије  јесење флоре те зачињеном са језерцетом.....укратко,према  одмаралишту не поетичног назива....Тестера,

 
     Постоји један квалитет у времену: оно се убрзава с' годинама.(гђа Ljudmila Ulicka)
у пропламсајима оних наслова који су мамиле нове речи у синтагмама мене скрибомана , превртљивог сведока времена које је прошло, хетеросексуално настројеног мушкарца који је опседнут сексом исто колико и сопственом крхком сујетом (као последицом алијенације појмова), ево се затичем у дединој Thonet столици за љуљање, садржају наслеђеног салонског ентеријера,обзиром да у њој уз лаку самољуљку најбрже се приведем дремки након читања, а које ме баш обузело у другој половини осме ми деценије трајања овоземаљког.
 
        нису опстали ни највећи, ни најјачи, већ они који су умели да се мењају
       (прочитах негде)
 

ушушкан у окриљу библиотечке бержере са удобним пантофлама на стопалима, јер малко је зазимило одоле ,ја, скрибоман стрпљивог нерва и отворене лирске емоције оперважених слика у времену и невремену урбаног миљеа пољуљаних нам живота, те изгубљених ослонаца у зазиву суштаства и тајне рекоказа самих , покушавам се ,ево, .......самоспознати.

 

Черевићан

Черевићан
Datum rоđenja:  11.04.1944 Pol:  Muški Član od:  09.12.2006 VIP izbora:  224 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana