(из дневничкогми циклуса - Докона размишљања)
                        мрак пада брзином светлости (г. И.Мандић)
поклоник сам ноћи...тада живнем и постајем ја за разлику од дана када сам бледуњава сенка себе исцрпљен у апоријама и еуфемизмима условљених грађевинско-теренским активностима. ноћ припада темама из ближе или даље прошлости, када се побегне у ескапизам, оде у сферу маштања, у паренезу, к'о црв (... што јабука трулија, ...  2fjq3.jpeg          то он срећнији)

 тјст када се скрајнем од кординатнoг система свеопштег лудила окружења.

 

(дневникми листајући)

- чини ми се да многи људи прођу кроз живот затворених очију. ја сам их богами држао широм отворене (г. А. Дероко)

одскора, самоопредељењем усмерен практиковању кулинарское вештине неби ли побудио учмалост нетеренских дана, ових дана, направио сам јело од карфиола и броколија са бешамел преливом ( које је било много укусније него што описно звучи ) .Унуци олизаше тањире.

 

                               пиши одабрано и.... не очекуј аплауз ( Аn English proverb)

инстиктом блогер аутора постирани текстови им се напросто сортирају по сродности имајући на уму да састав мора имати полазну полемичку идеју (но да јој не недостаје и трачак духовитости) коју даље треба подупрети са каквим, потенцијалним читаоцима, препознатљивим примерима, али свакако прихватљивим и за оне не баш вичне рекоиграма аутора, но једно је јасно, да најбољу блого прођу имају текстови срочени на основи актуалних друштвено-политичких догађања.

 

              скупност ионако има смисла једино као збир разлика (г. Бора Ћосић)


кад размишљам о равници онда није она у првом реду географски, него симболички, духовни простор. срећем почесто ридикулозне типове морам признати, који се у све разумеју а многе недореке у окружењу у пар минута би стабилизовали те душевном аблуцијом многих нас слуђених тренутком транзиције (Coronu и да не помињем) кликом прстију усмерили ка изнедрујућем бољем .благо им је.брда људе чине другојачијим.тамо се слични проблеми решавају радикалније.

 

меморијом сећања, крај априлa т.г.

                             у садашњости прошлих времена (г.М.Анђелковић)

ево ме како на моменат застанем у уходаној рутини тренинга сувим веслима на осунчаној пространој нам дворишној тераси (ради растресања мравињања у рукама узрокованог тупаџијским послом за тастатуром рачунара те на тај начин рушећи ниво стреса и фрустрације,на које ме је карантински лимб актуелног мутабилног вируса Covid-a 19 принудио) ,да дурбин помагалом по флори баштенској исконтролишем кретање Унукиног керића, a поглед тај знатижељник уме да скрајне и кроз разређеност суседних живих ограда те уочим по коју комшику склону сунчању, а нагости опредељеној, кад оно, гле млађани комша крај базена к'о одмајке рођен тренира - прескаче конопац ,а да простите , вршњак му се баш разигро....

 

ако не можеш свима да угодиш гледај да угодиш себи (Riki Nelson)


- доживљаји се доживљавају, а искуства се праве од оног доживљеног али и од оног што се чуло, видело, приметило, осетило - указивао ми је Отац мој

 

(присетом у поводу )


апио ме неки афазични ступањ главомрака као да сам сав свој немир душевни сублимирао у досадашњим писанијима док омнипотенције ни у трагу. мис'им ,као да ми се заклопила Пандорина кутија подсвести заснована на егзибиционизму коришћеног вокабулара те ме затекло сомнабулно стање свеопште кљокнутости кое ме спутава да до детаља се распишем како бих држао себе на окупу ......и сад .......штаетуе.

 

не може се бити само грабуља,него и виле (г. С. Павић)
присећам се, одрастање ми је било баш угодно обзиром да је стран поступак у мојем васпитању била инвектива те се све сводило на атараксију и примену бихевиоралне терапије, ово нарочито када сам се а зарад појаве атрибутирантних девијантности ми дечијих понашања покупљених у дружењу са сеоским исписницима са летњих школских распуста у Селу враћао у Град крајем августа због школе.

 

                 jer u snu zaspati donosi buđenje u nekom drugom životu (г. С. Павић)
прижељкивао сам одвајкада медитацију на врелу испупчене воде што би чинило неоноар приче узбудљивим и атрактивним за умишљај читаоца, али ми се то не остварује ,нити ће, замагљујући ми перцепцију бинокуларног указа сиве свакидашњице,неминовности на коју сам осуђен.

 
(наш) живот и постоји зато да би једном постао прича

13 јул.нека од пређашњих г. ....осећам да ће се Si јутрос наљутити када буде уочила да сам њеном Effaclar мицеларном водицом плахнуо главић и јаја укисељених ми након јутарњег прца ( јер купатило водом пресушило ) у који се баш уживела (присећам се нагласка јој на ужитку) и умишљам како ево звучим снолико готово медитативно присетом листајући предиван тренутак посткоиталног сјаја јој кратковидог ока док у колони возила нервозно чекам зелени талас па да се ,редовно каснећи, докопам тупаџијског теренског радног места .Oна ће се пак, уз вибратор међу бутинама, излежавати до подне,знам поуздано, пушећи и циркајући жестину, надајући ми се вазда вољна за крес.

                                                  zablogilustracija12ikknm.jpg

неће ме дочекати припремљена храна и топлина привременог дома, него нераспремљен кревет згужваних плахти непроветрена соба пуна дима и она са цигаретом међ' уснама како роштиља по тв каналима уз опаску - цугу наравно ниси заборавио,мили мој.....доџи . па ајд' одоли таквом изазову.

 

Черевићан

Черевићан
Datum rоđenja:  11.04.1944 Pol:  Muški Član od:  09.12.2006 VIP izbora:  224 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana