Tezej zakorači u lavirint držeći u desnoj ruci mač od riblje kosti, a u levoj kalem na koji je bio namotan purpurni konac. Lavirint je sačinjen tako da zbuni čoveka koji sledi svoj razbor, kazala mu je sinoć ljupka Arijadna. Konac je postojaniji od razbora, sledi njega.

Dežurni policajac: Dobro veče, izvolite.

Dežurni građanin: Dobro veče, htio bih da prijavim uznemiravanje glasnom muzikom.

Dežurni policajac: U redu, dajte mi podatke.

Dežurni građanin: (Predstavlja se punim imenom i prezimenom i daje adresu.)

Dežurni policajac: A kakva je muzika u pitanju?

Ekskluzivno!

Otkriveni detalji iz još uvijek tajnog scenarija za osmi nastavak serijala Harry Potter

Kada za nekog pesnika kažu da je sazreo i da mu je poetika zaokružena i celovita, to je najizravnije upozorenje da se takav pesnik u širokom luku zaobilazi. Kao što treba zaobilaziti i one pesnike koji pišu e da bi se ogrebali za kakvu budžetsku sinekuru ili za snošaj sa kakvom naivnom zaljubljenicom u srok.

I zreli pesnici i pesnici grebatori svojim pesmama potvrđuju svet, usaglašavaju se s njim, dopunjuju ga. I ljute se, o, strašno se ljute kada im se saopšti da su im stihovi mrtvorođenčad, da njihov versalni trud ne vredi ni koliko upotrebljena čačkalica ili upotrebljen toaletni papir.

Ipak, ne treba u tome nalaziti problem - najveći deo onoga što se za poeziju izdaje svakako je oduvek bio najobičnije smeće. Uostalom, sasvim letimičan pogled će nam potvrditi da svetu sasvim dobro ide i bez dobre poezije.

Prvi čas: Slikarstvo ili Nije ludom verovati

Slikarstvo - i tu se slažem s jednim luđakom - nastalo je kao upotpunjavanje praznine. Vatra, koja je gorela u dnu pećine, ostavljala je na stenju linije od gareži. Primitivni čovek je u retkim časovima dokolice posmatrao te linije i u jednom je trenutku u njima video obrise poznatog objekta: bivola, vuka, reke, planine, drveta... Obradovan tim prepoznavanjem, tim nevinim i naivnim postignućem duha, ipak je bio iznerviran nepotpunošću, te stavi prst u garež i uze da spaja linije koje je načinila vatra, kako bi dovršio prepoznatljivi oblik.

Onda je primjetio nešto sasvim neobično - na samom rubu odrine lijeno se protezao i žmirkao je jedan crn i ugodno popunjen mačor.