Znam,proći će me ....

Dok me ne prođe ne želim da te vidim .... Ne mogu da te vidim..... Jer,ako to uradim - vidim te,mislim da ćemo se prvi put posvađati ... Ne želim to... Zato ću da te kuliram.... A pošto ti mene kuliraš skoro uvek - tebi neće pasti teško .... 

Prilično sam rasejana ovih dana...

Ne mogu sada o tome da pišem ....  Moram da završim neke stvari ... 

Biće sve Ok... Samo što ću malo odsustvovati .... 

Gledaću da se javim bar jednom dnevno... I da uspem da vas obiđem s vremena na vreme ... Bar dva puta nedeljno.... 

Ne brinite - nije ništa strašno... Samo moram da slušam teta doktorku i pridržavam se nekih stvari ... Da ne bi odmah morala na operacijicu i da bih se posle operacijice brzo i kako treba oporavila.... 

Da ne mislite da je nešto drugo u pitanju.... Nije ... 

Bez njih ništa ne bi bilo isto ....

Spotić 

Večeras sam sređivala neke stare papire.... Pobacala 1000 stvari.... Ni ne znam šta su svo vreme tražile tu.... Skupljale prašinu ??? Možda....

Pisma Miši sam počela - kao dnevnik.... Niko određen mi nije bio na pameti.... Pisala sam ih dugi niz godina.... Poneko je ostalo sačuvano.... U nekim ćoškovima sećanja.... Miša je u stvari više osoba koje su mi bile bliske i drage,a koje su na neki način ostavile trag i nestale iz mog života.... Jeste čudno - što sam ih sve zvala jednim imenom.... Počelo je kao pisma mom mužu... Koja će on jednog dana - kad se budemo venčali

Jedna od po meni boljih naših pesama....

A i poslednja je predstavljala Jugoslaviju u onom obliku .... 

Navijam za Marka i Milana večeras - šta ko mislio - naši su .... I meni dragi skrozzz .....

ubiti od batina ....

Gledam ga malopre .... I dalje mi se sviđa i dalje mi je simpatičan.... 

Zašto nisam sa njim mogla da budem normalna.... Zašto jednostavno nisam mogla da prestanem da budem divljak.... Sad bi već imala porodicu... Imala bi nešto svoje.... 

Ne znam... I psujem sama sebe - što ne mogu da budem drugačija....  I što ne mogu da budem ono što njemu treba.... 

Legla sam negde oko 2 jutros... Spavala sam nepunih 3 sata.... Jeee .... Odavno mi se nije desilo tako,ali eto....

Kad sam legla glava je počela da me boli čudno.... Pomislila sam na 100 nenormalnih stvari - kao i na tu da mogu da umrem u krevetu svojih roditelja ,sama od recimo izliva krvi na mozak i da me Aleksandra ne nađe sutra - nego za dva dana u nekom ddda položaju (ne mogu da predočim slikom,ali recimo ukočenom).... U glavi rećenica - Ok,svakako ću umreti jednog dana.... Do sada nije bila moja noć za umiranje.... A probudio me govor čoveka koji su snimili pre nego

http://www.blic.rs/svet.php?id=84711

Na žalost - nije uspela da se izvuče....

Ne  znam zašto,ali ja uvek verujem i nadam se do poslednjeg momenta da se čovek može izlečiti - čak i onda kada znam da leka nema...Bilo je slučajeva da su ljudi čarobno ozdravljali - posle raznih nevolja i bolesti koje su ih zadesile.Čoveka je pre neki dan ujeo mali pauk i on je ozdravio - a bolovao je od kvadriplegije... Moja tetka je imala isti rak kao Džudi - pa je živela posle toga još 20 godina ... Zahvaljujući čajevima,a pre svega želji i volji da bude bolje....Od

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/Region/147331/Presuda+u+korist+Emira+Kusturice

Ono što ja uvek govorim - pravda je spora,ali dostižna ...... 

Srećna sam zbog Kusturice .....

Ja pišem blog zato što želim da ga pišem i ovde sam iz te želje..... Imam svoje mišljenje koje ne mora da se podudara sa mišljenjem većine,a ni manjine na bilo kom mestu - pa i na blogu..... Kod mene kada dođete na moj blog - došli ste kao gosti... Kao gosti bi trebalo da umete da se ponašate.... Ako ne umete - kao što govorim prethodna tri dana - izvolite - idite tamo gde ćete biti oberučke primljeni i na mesta gde ćete moći da se uvlačite vlasniku bloga i obrnuto....

Meni popularnost ne treba,ali mi takođe ne treba ni da mi neko pljuje po blogu.Na žalost,ovde za