Onaj ko poriče holokaust, poriče čovečnost

Holokaust je naziv za sistematsko istrebljivanje Židova koje je za vreme drugog svetskog rata provedeno u Evropi na teritoriju pod kontrolom nacističke Nemačke i njenih saveznika.

Holokaust je imao različite forme, ali je najčešća i najzloglasnija bilo masovno hvatanje Židova i njihovo trpanje u vozove koji su ih dovozili do posebnih koncentracijskih logora - tzv. logora smrti - u Nemačkoj, Austriji i Poljskoj. Deo - najčešće žene, deca i starci - je pri dolasku odmah likvidiran, dok je deo privremeno ostavljen u životu kao robovska radna snaga. Metode likvidacije su postupno evoluirale u masovno gušenje u gasnim komorama, a leševi su spaljivani u krematorijima.

 

 

 

 

 

 

 

 

 Ovde je trebala da stoji pesma. Početak joj glasi:

Kroz krošnje platana huči muk

Ostatak pesme zaglušen je kakofonijom na kaldrmi grada koji je zamukao pre devetnaest godina i koji od tada nije progovorio. Grada koji se od tog vremena glasa ljudskim mumlanjem. Blagonaklon i neupućen namernik možda će uzeti grad u odbranu, kazavši da se i ovde mogu čuti reči nalik rečima koje se drugde izgovaraju. Ali namernik ne zna da tamo gde je grad ćutao pred čizmama, voda ne znači voda, nebo ne znači nebo, majka ne znači majka. Niti ja znači ja.

• 
• 
  
• 
  
• 
  
• 
  
• 
  
• 
  
• 
  
• 
  
• 
  
• 
  
• 
  
• 
  
• 
  
• 
  

 

 

Juče je bio 19. januar rođendan planetarno popularne superzvezde  roc'n'roll muzike i ikone američke kontrakulture. Pronađena je mrtva 4. oktobra 1970. godine u sobi ukrašenoj čipkom,  perlama i sličicama u Los Anđeloskom motelu «Lendmark». Na toaletnom stočiću uredno složeni stajali su kutijica, špric i povez. Imala je  27 godina.

Ko je bila ta devojka koja se usudila da bude različita od svega što je do tada postojalo? Alkoholičarka, narkomanka, prostakuša sa govorom kamiondžije? Genijalna bluz pevačica, buntovnica? Ili dirljiva i  strasna čudakinja?

Šezdesetih godina prošlog veka Dženis Džoplin, ta «žena zmaj», stigla je tamo gde ni jedna žena pre nje nikada bila: napravila je veličanstvenu karijeru u muzici rezervisanu samo za muškarce.

"A few light taps upon the pane made him turn to the window. It had begun to snow again. He watched sleepily the flakes, silver and dark, falling obliquely against the lamplight. The time had come for him to set out on his journey westward. Yes, the newspapers were right: snow was general all over Ireland.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Imao sam tu čast da radim sa Mikijem. 

Poslednji pozdrav.

 

Već dve godine planiram da odem na Cabo Verde da bih je čuo. Nalazio sam hiljadu opravdanja koji su me sprečili.  Sad je više nema.

Koliko takvih stvari propustimo u životu? I za svaku imamo opravdanje.

 

Cesaria Evora (1941-2011)

Jedna od knjiga na samom vrhu lične biblioteke (jer Brodski je lepo rekao "da na vrhu nema hijerarhije") jeste delo američkog esejiste i polemičara Kristofera Hičensa "Bog nije veliki" ("God is Not Great"). Kada je izdata, pre četiri godine (kod nas je publikovana 2009. u izdanju "Peščanika"), ateisti širom sveta, a naročito u Srbiji dobili su moćno i argumentovano štivo za borbu protiv sve izrazitije klerikalizacije društa i povampirenja praznoverja.

  

Ima dana kojih bi bilo bolje da nema. Ovaj današnji će potrajati još samo koji minut, a i to mu je previše. Da se ja pitam, komotno je mogao da bude rupa u kalendaru.