Popularna tema na ovim blogovima, ovoga puta na osnovu teksta Olivere Milosavljević na sajtu Peščanika.

Što više nemuštog govora, to više sramnog izvrtanja činjenica: „Dragiša Cvetković nije potpisao pristupanje Trojnom paktu nego protokol o pristupanju" (ili kako zavarati prostotu); „Drugi svetski rat nije počeo napadom Nemačke na Poljsku nego napadom Sovjetskog Saveza i Nemačke na Poljsku" (dr Predrag Marković bi za ovo genijalno „istorijsko otkriće" trebalo da dobije Nobelovu nagradu, kada bi takva

Veliki problem Srbije. Ne mogu reći hidra, jer hidra teži da ima više glava, a ovde bi se sve svelo na jednu. Takođe, problem nije (samo) politički, mada ću poći od politike. Problem je u glavama. Sad neko dobacuje iz poslednje klupe „Dobro jutro Kolumbo!" Kao, nisam znao. Ma znao sam, nego sam eto motivisan da pišem ceo tekst o tome.

Dakle, verovatno znate da aktuelni ustav daje neke ingerencije opštinama (lokalnim samoupravama). Tu su izvorni prihodi, vlasništvo nad nepokretnostima i slično. Samo što to nije primenjeno, odgovarajućim zakonima. Iskreno, ne

Evo jedne lagane letnje teme. Možda u dokonosti, možda nešto i ozbiljnije zaključimo, tek podsetiću nas na jedan malo manje poznat detalj novije istorije. Naime, naslov je, prevedeno sa nemačkog, bukvalno "Evropska Ekonomska Zajednica", preteča današnje EU, tako se zvala do 1991. i Mastrihta, ako se ne varam. Ako to guglujete i dobićete nemačke sajtove o EEZ/EU. Ali ako guglujete uz "godinu proizvodnje", dobijate nešto zanimljivo. Konferenciju koju su držali vlada i državni instituti i ekonomske veličine Trećeg Rajha. Sve sa planovima evro-integracija kad rat bude dobijen. Zajedničko

... u vladi Druge Srbije je čovek zanimljivog imena Bogoljub, odnosno Amadeus... pa dobro be šta mi je - Teofil Pančić.

Nedavno se žalio (moram priznati s pravom) kako su mu u nekom "Pečatu" (pogledao jedan ili dva broja, nisam ja tako pasionirani čitalac patriJotske štampe kao neki) nalepili etiketu Optuženog (njegovo veliko slovo) za nešto zaista (i moja ocena) besmisleno.

Ergo, iz dužeg logoreičnog teksta vidimo da je optužen za srbofobiju od izvesnog Todora Kljujića, odnosno da je ušao u njegov "rečnik srbofobije" sledećom sentencom:

Ova

Поводом предлога закона противу онога за шта "либерални" СКОЈ-евци тврде да је нацизам и фашизам, а док тај закон евентуално не буде усвојен, односно док не ступи на снагу...

Рецимо, за потребе овог топиц-а, да смо поверовали „правоснажној пресуди“ суда у Хагу о почињеним злочинима у Сребреници. Ерго, ми као народ

Kunem vam se rahmetom mi dedinim,
Iako se u tu svirku ne razumem bas...

Тако је др. Неле Карајлић почео своју песмицу о Ибри Дирки, рекавши одмах да није баш неки експерт за тај жанр. Па и ја да кажем да фудбал пратим као једну од многих занимација, а домаћи клупски фудбал сам одавно баталио. Па ипак да кажем коју о нашим навијачима, мозак

Zanimljiv tekst, mada ne mnogo originalan. Naime, videsmo na jednom od poznatih blogova (tačnije blog portala) pitanje šta bi bilo da nije bilo bombardovanja, koje neki nazivaju NATO agresijom. Postavljač pitanja nije gubio vreme, odmah je odgovorio - Milošević bi danas bio na vlasti.

Iz toga se moglo između redova pročitati da on misli kako je bolje što je došlo do bombardovanja (možda? sigurno?). No, kada je upitan da li tako misli, počeo je da se vadi kako to nije rekao, a posle se žalio da mu je "nalepljena etiketa".

Bez obzira na to šta je pisac hteo reći,

On jede slabu, niskokaloričnu hranu. Zato mu je metabolizam usporen, pa je relativno glup, slabo vidi i malo se kreće. Džinovski mravojed živi u savanama Brazila. Ogromnim kandžama razrije termitnjak i napada ga svojim dugačkim jezikom. Ali ni tu nije mnogo uspešan. Trpi ubode termita, pa se posle nekog vremena povuče pred mravljom kiselinom.

 To je u stvari odlično za džinovskog. Jer tako nijedan termitnjak on ne uništi, već posle jednog pređe na drugi. Termitnjaci se preko noći obnove, pa ujutru ima novu berbu. Džinovski inače skoro da nema neprijatelja jer su njegove

У последње време сведоци смо неколико констатација у стилу ШББ КББ (шта би било, кад би било). Ове констатације, изречене кроз реторичко питање (постављач питања већ зна одговор, као што иначе све зна) или кроз колумну некога ко живи у „алтернативној историји" слажу се у једноме - да нисмо бомбардовани Милошевић би био и даље на власти.

Nedavno sam jednom blogeru dao preporuku (nije moje da savetujem, a ne bih da to bude shvaćeno kao pretnja) kako nije baš zdrava mržnja prema svemu što nije zapad, globalizacija, ateizam i pseudo-urbano. Ova preporuka je bila na osnovu njegovih postova koje sam čitao i pre nego sam počeo da pišem, i nije tvrdnja da on tu spada, nego recimo stav da ima indicija, da se tako nešto da nazreti iz njegovog pisanja.

Odgovor je usledio brzo, i instinktivno. Nije me uopšte iznenadio. Zapravo to nije bio odgovor nego izvrtanje mojih reči u citatu (kao on