(Men' s Athletic Club)

 

 

 

 

 

 

Ovi kompletni idioti napravili ulice, fontanu pa ove bitange i lopovi sad imaju gde da blokiraju i ruše budućnost Srbije I to uz muziku ... dakle, bagerima, ali po danu, odmah to da se uredi pa nek vide onda vide gde će ... čak i kad kažem da ih puste ...

 

Ključna debata oko prirode evropskog identiteta vodi se oko pitanja da li je on kulturni ili politički, ili i jedan i drugi. Nepotibna činjenica je da je Evropljanima primarni identitet nacionalni i da ih to razlikuje od npr. dve najmogoljudnije zemlje, koje su, iako po mnogim kriterijumima populaciono diferenciranije, uspele da kreiraju primarni nacionalni narativ, daleko jači od većine regionalnih. Npr. u Indiji je stvoren jedinstven kulturni i politički identitet, koji je potpomognut svešću o dugom postajanju države, ali i neformalnim ali veoma snažnim religijskim narativom (Hinduizam).

Događa se širom države spontani građanski bunt protiv poskupljenja goriva, protest je građanski, bez opozicije, bez konkretnog vođe i organizatora, sami građani putem mreža se okupljaju i poručuju vlastodršcima da više tako ne može, da je režim na ivici da prekorači liniju podnošljivosti. Protest je izbio iznenada, dogodio se zbog jedne ne tako bitne stvari, poskupljenja goriva, protest je samo kulminacija raznih predhodno učinjenih bahatih poteza i činjenja režima kao što je kontinuirana laž a koja traje već treću godinu o povećanju penzija i plata, pa opet laganje o nekom ekonomskom napretku dok statistika govori o tome da je država među onim nisko pozicioniranim na svetskm listama koje se bave vrednovanjem kvaliteta života ljudi i građanskih sloboda. 

'Držav' ili ko god da se tako češlja danas, smatra da je najbrži put ka uređenom društvu , ulasku u svet uređenih (odraslih) u Evropi, da se usvoje zakoni ('usaglašeni' sa pravilima društva u koje želimo da uđemo) i gotova stvar. Niko ne obraća pažnju na sitnicu kao što je primena tih zakona i pravila. Tu ostaju 'balkanska pravila'.

Beograd je u proteklih sto i još malo više godina bio u vlasti kneževine, zatim kraljevine, bio je okupirani grad, onda su ga osvojili komunisti koji su svoja načela sprovodili u početku rigidno a onda, kad su se ustoličili i pogrešno zaključili da tu ostaju do kraja sveta što ih je i načelo, počeli su da ista načela sprovode u olabavljenoj formi ali bez obzira na sve, ostavili su ovde značajan trag koji se ne može zanemariti i o urbanoj matrici kada se govori,o sadržajima i arhitekturi, posle je bilo vreme socijalizma gde je raspodela dobara bila prihvatljiva za narod, i najzad u protekloj deceniji ili dve grad je osvojila demokratija ali, mada u kratkom periodu, u veoma različitim formama. Svako je od došavših na vlast donosio svoje misli i namere i gorljivo o tome pričao tvrdeći da će ako se to primeni nastati nešto slično raju za građane. Istina, to bi moglo dovesti u sumnju takav novogovor  jer su neki od njih bili ateisti pa je i pojam raja mogao da se shvati sasvim relativizovano.

Gnevniče moj,

Interesantno je to, Šime, one noći kada je NATO bombardovao moju jedinu Milju, dok su se vrata tresla poda mnom, zgrada uvijala, stan punio prašinom destrukcije i krhotina; razmišljao sam šta bih voleo da radim, ako preživim ovu noć. Razmišljao, čuj?! Preciznije je reći: "Razmišljao sam kada sam prestao da budem ukenjan od straha..." Teško je reći u kom trenu sam prestao da budem ukenjan a u kom sam počeo da razmišljam. Činjenica da je da sam u prvi tren bio prestravljen, svašta mi je prolazilo kroz glavu, te da je neverovatno da jedan tako veliki boem poput mene odlazi ovako neslavno sa pozornice, ništa Kurt Kobejn kind of smr'; te samo da me rušenje zgrade ne ostavi smrskanog i tek polumrtvog. "Bože Gospode, ako te ima, sada je prilika da ispadneš drugar te me sačuvaš..."

 

Elem, kako su neprijateljski zrakoplovi počeli da se udaljavaju i dok je tužni Darkvud jecao i po ko zna koji put zgutavao vlastiti bol, shvatio sam nekoliko elemenata izuzetnosti svog trenutnog položaja...