2014-11-26 08:32:43

burn ferguson, burn

Srđan Fuchs RSS / 26.11.2014. u 09:32

teško je u ovakvim situacijama ne biti zlurad, zapravo više onako ispunjen osećajem satisfakcije, kao kada žrtvu serijskog ubice ili masovnog silovatelja konačno zapljusne osećaj da je ovaj zločinac konačno iza rešetaka ili na putu na električnu stolicu. zločinac je, razume se, vlada sjedinjenih američkih država, dok je žrtva običan mali čovek, čovek sa dna društvene lestvice, odbačeni i pregaženi mali čovek, kojega simbolizuje ovih dana žrtva ličnosti - mladog Brata Majka Brauna.

 
2014-11-25 20:13:10

Muharem Bazdulj (opet) među Drugosrbima

freehand RSS / 25.11.2014. u 21:13

Kao vrljav i lenj konzument medijskih sadržaja te shodno tome (pre)često trupkajući dobrano pozadi za zbivanjima, o velikoj čaršijskoj fertutmi koju je detonacijom u „Vremenu“ izazvao Muharem Bazdulj saznao sam čitajući reakciju Biljane Srbljanović. Koju je na Tviteru linkovala Vesna Pešić. A u kojoj je reakciji Srbljanovićka – po odsustvu žara i sadržajonom siromaštvu sudeći - po zadatku  otaljala odgovor na pismo, i to i Ivančiću i Bazdulju. Onda i Ćirjakovićeve stavove u „Politici“ o polemici koja se zapodela. Onda sam natrapao na Bazduljev odgovor Ivančiću, pa onda na Ivančićevu odbranu idola od pobesnelog jeretika i reakciju na Bazduljevu tešku diverziju od koje je sve krenulo: dakle tekst u „Vremenu“ br. 1244 od šestog novembra leta gospodnjeg 2014.

„Hronika najavljene praznine“, tako ga je autor naslovio.

I nisam zažalio. Čitajući paškvile Srbljanovićke i Ivančića dalo bi se zaključiti da oni brane a Bazdulj napada pokojnog Srđu Popovića. Čitajući izvorni tekst, kao što to po pravilu biva, nepristrasni čitalac uvideće da Bazdulj o Popoviću piše usput i više ga braneći nego kritikujući. 

No tema i meta ovog teksta zaista su, u stvari,  Popovićevi siročići, siročići i uveoci. Kolokvijalno zvani Drugosrbijancima.

Otud vrisak i fras, do nas je nama.


 
2014-11-25 19:44:51

Jer nasilje je nemoralno

gordanac RSS / 25.11.2014. u 20:44

504471_nasilje-zene-02-foto-shutterstockSve nesrećne porodice liče jedna na drugu (tu je veliki književnik bio potpuno u krivu), sve nesrećne porodice dele patnju, život u nasilju jednih nad drugima, život u kome te neko "tvoj" omalovažava, ponižava, kinji, maltretira, tuče, bije, šamara jer je fizički jači ... i nije važno da li si žena, muškarac, dete ili starija osoba - svi mogu biti žrtve nasilja i svi, katkada, bivaju nasilnici ...

Danas se obeležava Dan borbe protiv nasilja nad ženama, borba protiv volje za nasiljem utemeljene u običajima, takozvanoj tradiciji, u vekovnom podređenom položaju žene i u opravdavanju i nalaženju razloga za nasilje.

Niko nema pravo na nasilje nad drugim ljudskim bićem i niko ne mora svoj život da provede u patnji, strahu i nesreći od nasilja.

Zakonom je porodično nasilje zabranjeno i kažnjivo, ali ga još uvek previše ima, zakonom je  propisano da nasilje nije privatna stvar, da je svako nasilje odgovornost nekoga u društvu, i koliko nam nedostaju snažne institucije toliko nam nedostaje i sav naš komšiluk, naša okolina, naši prijatelji i poznanici koji umeju glasno da kažu "sram te bilo, siledžijo! i m'rš iz našeg sokaka kad n'umeš čovekom da budeš ni sa svojima ni sa tuđima"

Nedostaje nam da jedni druge učimo i naučimo da je nasilje - sramota i bruka.
Nedostaje nam da jedni druge učimo i naučimo da je u srcu svakog nasilja ogroman strah koji se nasiljem skriva i da i nasilnike tog straha oslobodimo.
Nedostaje nam da se ne zgražavamo nad nasiljem (jer zgražavanje ume da zaglupljuje) već da uvidimo i usvojimo da je svaka volja za nasiljem nemoralna, da je svako nasilje jedna ničim opravdana bruka i sramota od ponašanja.

 
2014-11-25 11:46:20

"Put ka gore"

Srecko Sekeljic RSS / 25.11.2014. u 12:46

Tokom dugog razgovora sa Saidom, azilantom iz Sirije koji živi u okolini Beograda, u meni su počela da naviru sećanja iz školskih dana.

Tada, sredinom devedesetih, u moje odeljenje u osnovnoj, a kasnije i u srednjoj školi u Beogradu, došlo je nekoliko novih đaka. Bila su to deca koja su sa porodicama izbegla iz Hrvatske i BiH. Setio sam se i prijatelja odavde koji su par godina kasnije, na prvoj godini fakulteta, pod zvukovima sirena za uzbunu odlučili da migriraju ka zapadu, u Evropsku uniju. Pomislio sam kako između naših porodica koje su bežale od ratova na Balkanu i migranata koji danas beže od ratova na Bliskom Istoku i u Africi, ima mnogo toga sličnog. Na prvom mestu, svi mi želimo šansu da vodimo bezbedan život, bez metaka, bombi i paljevina. Želimo da sa sebe skinemo oznaku neprijatelja, želimo da se uklopimo u društvo u kojem nećemo biti meta nasilja i progona.

Međutim, razgovor nas je ubrzo vratio u današnje vreme, u Srbiju. Naglo sam se podsetio koliko smo Said i ja zapravo različiti: ja sam kod svoje kuće, a on ima privremeni azil. Ja se danas slobodno šetam svojim gradom, a on se krije od protesta koje moji sugrađani organizuju protiv migranata.

 

Ствар са цензуром и аутоцензуром је компликована јер се тешко доказује. Између осталог и зато што се томе приступа букачки и несистематично. Раширило се веровање да се ништа не може урадити без буке и притисака. Незгода са протестима, народним иницијативама и хештаговима је у томе што имају своје иницијаторе оличене у појединцима

 
2014-11-23 21:53:01

Umesto otvorenog pisma , pesma

Boris Drenca RSS / 23.11.2014. u 22:53

Umesto otvorenog pisma u kome bih govorio o pobuni prosvetara,pobuni ljudi kojima je otimanje ljudi na vlasti (i sada i pre 5, 6 godina) preko glave, o pobuni advokata koji osim svoje profesije brane i sve nas, makar od pljačke. P1180029.JPG

 
2014-11-23 12:49:51

Kako se slikaju senice

albicilla RSS / 23.11.2014. u 13:49

DSCF2460_zpsf7aed631.jpgKao što znate, ja nisam fotograf, samo ponekad nosim foto-aparat, mada me i to neretko mrzi. Zato vam neću pričati o blendi i ekspoziciji, pošto o tome ne bih ni imao šta da vam kažem

 
2014-11-22 12:55:48

Beleška o beleženju Arhitekture

Đorđe Bobić RSS / 22.11.2014. u 13:55

Sve ima svoj Prvi put, bilo o čemu da se radi a ovde se govori o beleženju Arhitekture..

Beleženje Arhitekture u rudimentarnom, sažetom obliku, bez pisaljke već putem zašiljenog komada tvrdog kamena, započeo je Praotac po useljenju u svoje prvo pokriveno stanište. U pećinu. Nije tada još stigao do bilo koje azbuke, zato je bio skučen i veoma ograničen, sa minimalnim mogućnostima, u načinu ostavljanja pisanog traga o tadanjim arhitekturalnim događajima. Ipak tragova zapisa je bilo, bilo je crtanja ritualnih scena po zidu pećine što se smatra kao autentični prvi zapis o postojanju, o začetku civilizacije a ovde se sa obzirom na temu može reći da su zapisi i o arhitekturi.

 
2014-11-21 22:10:25

Javni čas

nurudin RSS / 21.11.2014. u 23:10

Драги моји просветари,

Из своје пензионерске фотеље вас гледам, причате и пишете о штрајку.

Где ви то штрајкујете? Како штрајкујете?

Идете кући после часова од пола сата. Настављате штрајк кувајући ручак и пијући кафу с комшилуком?
 
Децо моја, имате образовање, имате моћ, много вас је! Изађите, свако на свој градски трг, изнесите клупе, направите јавни час пред медијима и грађанима.
Наставник нека вам објашњава да су вам плате довољне, да морају да буду мање, а ви се понашајте као ђаци. Гађајте тог који покушава да вам то објасни. Гумицама, оним лепим, кинеским, које сами добијате по леђима, свакодневно док држите часове. Кредама, које сте сами купили, а ђаци вам узимају за време одмора. Једите на том часу, као што једу ваши ђаци. Нека неком зазвони телефон, а наставник нека настави да држи час.
 
2014-11-21 14:30:38

KRATAK ČAS ISTORIJE!

Filip Mladenović RSS / 21.11.2014. u 15:30

PORUKA POTOMAKA
PORUKA POTOMAKA
U ovdašnjoj javnosti, kao i na ovom blogu, često se "lome koplja" o tome da li je dogovoreni rat u režiji Miloševića i Tudjmana mogao biti izbegnut.

Takođe, burne se polemike vode o ulozi tzv. stranog faktora u izazivanju gradjanskog rata u ex Jugoslaviji, koji nas je civilizacijski i ekonomski devastirao,  donoseći sve ovo što danas