Ne mogu tačno da definišem šta mi smeta kod ove devojke - izveštačeno ponašanje, potreba da u svakoj prilici privlači pažnju i izaziva sažaljenje; kombinacija jada, ozlojeđenosti i samožaljenja; očito osmišljena čednost, ali čini mi se da je onaj koji je osmislio rolu ovog deteta vrhunski manipulativan tip.

Ono što se već svima činilo neverovatno i nezamislivo - Bibi je izgubio izbore. Ostaje prostor za još neke njegove manevre - možda eskalacija nekog fronta, možda pokušaj da podmiti nekoga od oponenata - što je radio ranije; no svima je već jasno: Bibijevi dani su odbrojani. Nije pomogla ni last-72 hours kampanja sa korišćenjem Putina u predizborne svrhe; Bibi is down and on the way out of Israeli politics.

сви погледи су само ауторови @srx

....

Da stavimo tačku

Kaže moj otac kako su ‘Amerikanci’ promenili stranu.
Nisu oni, tata, mi smo promenili stranu.

Operacija Halijard ili kako se čudno piše istorijska revizija

Na par desetina kilometara od nemačkog garnizona zajedničkim snagama su Srbi, četnici i saveznički piloti oboreni od strane nemačke artiljerije prilikom završnih borbi oslobođenja sveta od nacizma izgradili aerodrom na koji su tokom avgusta 1944. sletali saveznički avioni, ukrcavali svoje saborce i odvodili ih na sigurno.

Jugoslovenska vojska u otadžbini pod rukovodstvom Draže Mihailovića je obezbeđivala, kako neki kažu, ‘najveću akciju spasavanja savezničkih pilota u II svetskom ratu iza neprijateljskih linija' tokom koje nije izgubljen ni jedan život.

gost autor: tasa

Vlast gradska je novcem građana napravila novu ulicu, tamo od Kolarčeve do Vasine oko Trga Republike, ulicu popločanu rapavim kockama pa one budu slomljene kad prođe autobus, biciklisti i skuteraši teško prolaze a pešaci i mame sa kolicima nikako.  

Onda onaj Vesić izjavljuje da će to o trošku izvođača radova da bude nekako drugačije uređeno, mada je trošak koji će imati izvođač radova oko te besmislene, naknadne popravke kolovoza ipak naplaćen višestruko iz gradskog budžeta jer je cena radova prekomerna i neopravdano visoka, dakle, opet građani to plaćaju. Popravka ili prepravka tek urađenog kolovoza sledi ali opet se ne zna kao i u prvom pokušaju kako i šta je novo rešenje, ali posle narednih četrdeset dana biće napredno i upotrebljivo za sve korisnike kolovoza i pešačkih prelaza. Zvuči besmisleno i bezobrazno ta Vesićeva izjava ali bez obzira na štetu nanetu Beogradu i građanima to je izgleda novi način na koji će građani morati da se naviknu jer amaterizam i bahatost gradske vlasti je nedodirljiv.

Ovih dana Vlada je odlučila da će minimalna zarada u Srbiji biti povećana na 30.022 dinara.

Gotovo istovremeno je najavljeno još jedno povećanje, Predsednik Republike najavio je da će nagrada za osvojenu zlatnu medalju na Olimpijadi biti povećana na 50.000 evra.

Zanimljiv je kontrast dva povećanja.

Prvo povećanje je definitivno, Vlada je, kao nadležna za to, već donela odgovarajuću odluku. Drugo nije, samo je najavljeno i to od nekog ko za to nije nadležan. Ali, znajući predsednikovu faktičku "specifičnu težinu",u okvirima "sistema" (naravno, uz uslov

Znam, previše je blogova o sportu ... Ali situacija je takva. Zgusnuti događaji, nacija uprta u loptu ...  Da, da, neizrecivo mi je krivo što se sa našim košarkašima izdešavalo ovako. Mnogi su ih već videli kao šampione. To je možda napravilo onu nijansu taktičnosti, manjak sportske napetosti i tuče, dok su protivnici igrali "na život i smrt". Ali, sada im treba dati podršku. 

Da, tema je ... kako ono beše ... Da - "Zašto smo prsli od Španije?"  

Zato što se nismo oporavili od poraza prethodne večeri od Portugalije u sportu koji je za nas odavno više od smučanja. A onda smo sve nade opredelili, tako emotivno roviti, u košarku, da zacelimo rane od prethodne večeri. Tu odigramo (kao da je neko bajao) ispod svih očekivanja, a Špancima svaki bačeni šporet prođe kroz koš. Oni odigrali svoj maksimum, mi 40% svog potencijala. Slučajno? Ni slučajno. Vratilo nam se kolektivno nepoštenje. Jer: za sve to vreme zaboravljamo ono najvrednije, najiskričavije - naše devojke, odbojkašice, koje se večeras opet bore za zlato. Kako da ne budemo onako, generalno-sportski kažnjeni porazom u ovome ili onome? Ne bi bilo pošteno reći da nismo prizivali. To izokrenuto vrednovanje stvari vratilo nam se u obliku kazne za fudbal i košarku. Odbojkašice su vrh. A mi ne poštujemo tu činjenicu, nego pišemo, čitamo, ogovaramo, uzdišemo oko i zbog fudbala, najviše, pa zbog košarke ... Odbojkašice su opet onako neprimetno ispraćene na takmičenje. Da li je tako? Jeste. Svaka čast guranju lopte po livadi, svaka čast parketu i košarci, ali prioritet je ono što je sada evidentno uspešnije. I dolazi kao prvo po redu. U finalu smo. U finalu.