Budi primer za ugled

 ...

Naslov samo kradem, iako nisam prvi, a i tanjušan mi je kao front za SciFi notu što se probi kroz pukotine pop-kulture ovih dana, gde postoji planeta, na njoj rasa, u njoj operske pevačice koje se ceo život spremaju za samo jednu pesmu, jedno izvođenje, i kad u njemu dostignu queen-of-the-night-F (F više od ovog u fontu što imamo na raspolaganju, a i uopšte je smešno naše izgovaranje slova F ovako samog) one sebi oštrim bodežom probodu srce.

A kradem i sećam se zato što mi je dobar protivteg jednoj „modernoj" crtici identity-politike zvanoj „toxic masculinity", toksičnoj muževnosti kao fokusu napada identity političara i političarki koji dovodi do toga da se mnogim muškarcima uvlači pod kožu, i kako kaže jedna iznervirana američka dama od njih pravi „male, plačljive cvetiće" - dobro, dame su sa Venere, dok bi pesnici sa Marsa to preveli na književni srpski kao „plačipičke".

Bila je subota, oko podneva, kada se nepoznati čovek pojavio na mojim vratima. U Budimpešti nije običaj da se u stambene zgrade ulazi i zvoni na vratima stanara bez prethodne komunikacije interfonom, sa ulaza, pa me je ova poseta ne samo iznenadila, već i pomalo onespokojila. Odmah se videlo da moj posetilac nema nikakve veze ni sa vodomerima, niti sa strujomerima, čiji su kontrolori jedini

     

Bez obzira, koliko god, crvenocrni ili žutocrveni botovi pokušavali da tr(ol)uju ove stranice, naš weblog i dalje ima težinu.

Stigao mi je jutros zanimljiv dopis, vezano za jedan unos koji sam napisao o mojoj privatnoj porodičnoj istoriji, konkretno o pradedi poslaniku Jugoslovenskog jevrejskog kongresa, Rudiju Fuksu, i dedi oficiru VKJ i srpskog Pokreta otpora, docnije partizana, ing. Bori R. Pomenuo sam u tom unosu da smo dospeli u Slavonski Brod, 1936. godine, zahvaljujući gospodinu Miru Arsenijeviću, crnogorskom šefu kadrovskog odeljenja  Ministarstva industrije Kraljevine Jugoslavije. Zahvaljujući podršci ovog visoko rangiranog državnog službenika, ustaše su, docnije, u aprilu i maju 1941. godine, mislili da su moji Bora i Lea Crnogorci, prevideli ih u prvim antisrpskim odmazdama, te smo, indirektno zahvaljujući Arsenijevićima, preživeli kao obitelj te evo donosimo stostruki i neizmerni rod.

Gost autor: Marka Zvaka, Lokalni front

 

 

 

Vidimo se u sredu!

... dolazi vreme ušuškavanja u kutiju zaborava i prekid glumatanja u ovdašnjem naprednom vodvilju ... a pošto je izbegnuto, kao i uvek, da se odrecituje i odpevuši libreto za finalni čin ... da se vrate pare što građani dadoše za karte ...

 

 

Nedavno je poznati japanski portal posvećen životinjama  preneo sledeću vest:

Uticajni IT stručnjak i ljubitelj mačaka je izmislio i patentirao sredstvo komunikacije sa vlasnicima kućnih ljubimaca prvenstveno mačaka.

Uređaj je veličine mobilnog telefona i predvođen je da stoji na podu kuće. Tastatura je prilagođena mačkama.Umesto dirki ima rupice u koje mačka zabode nokat i tako ostvaruje kontakt sa vlasnikom.

Poznato je da vlasnici kućnih ljubimaca a naročito mačaka intenzivno misle na svoje ljubimce dok su na poslu. Poslodavci su izračunali

Od bezbojne redukcije rashlađenog i zamućenog egzistencijalnog mehura oko nas, deranjem, takoreći, tupim alatima realizma, svaki drugi put nas vodi u antirealizam podivljale budućnosti.

Gde vode oni putevi između neka ostane za tiho plakanje svakom od nas u samoći.

I na početku svakog tog drugog puta, svako malo, svako od nas poželi da napravi prvi korak, ali samo na kratko, antirealizam skladne prošlosti nudi sigurnost, i mi smo postali plašljivi da bi se od nje odlučno odvojili.

Evropa - pre neki dan se u blogo-prolazu dotakosmo blogo-drugar i ja Evrope, ali više kao noumenona, ideje kojoj u stvarnosti ne odgovara ništa, ili odgovara previše nekih drugih nejasnih entiteta, preletesmo preko kontekst-principa u prazničnoj žurbi.

I ja navijam za Evropu, šta god ona bila, ili za zapad, šta god on bio, pre nego što svim srcem počnem da navijam za svet.