У политици надмоћан је онај политичар који емотивно придобија гласаче. Политика није такмичење ко ће бити паметнији, лепши, грађанскији, отменији -- већ такмичење у томе коме људи највише верују. Поверење је највећи политички капитал. Зашто неки тај капитал имају, а зашто неки немају објашњава текст Стефанa Гајића,

Tako, počinju da duvaju novi vetrovi. Klintonova administracija, koja nam je nanela toliko zla, i povredila mladu srpsku demokratiju u celosti, ne samo njen konzervativno-boljševički deo, odlazi polako u prošlost i nestaje sa glavne pozornice kao akter. Iza nje ostaju gorke realnosti koje se valjaju promenUti, što bi rekli Bačvani. Možemo ih menjati proaktivno, učestvujući u tim realnostima, ili sedeti na vodama vavilonskim

 i roniti gorko neutešne suze, kao povređeni nepravdom Kalimero.

Podrška štrajku!

Ne podnosim kako neodgovorni i nelustrirani političari formata Vučića i Dačića pokušavaju da slome

„Radnici beogradskih centara za socijalni rad održali su juče jednočasovni protest ispred ustanova u kojima rade, kojim su, kako kažu, želeli da skrenu pažnju državi, ali i javnosti na „teške i nebezbedne uslove u kojima rade““

To juče je bilo nakon što je za samo nekoliko dana još jedna majka ubijena u centru za socijalni rad, s tim što je ovaj put ubijeno i dete. U državi koja pati od nemanja dovoljno dece i majki koje bi ih radjale.

Ne znam za državu, ali moju pažnju su privukli. Prvi put vidim da socijalni radnici protestuju. Zato što su ovaj put, zbog njihove loše procene, povredjene njihove kolege. Nikada nisu izašli na ulice da se bune što su njihove stranke povredjene ili ubijene. Zbog njihove loše procene. Jer, kad se radi o njima, u centrima zaposlenima, kažu da već dugi niz godina upozoravaju da rade u nebezbednim uslovima. Znači – nekontrolisanim. Da probam da zaključim – oni znaju da rade u nekontrolisanim uslovima, ali u njima zakazuju kontrolisane susrete svojim strankama. I preporučuju sudovima da donesu odluku o kontrolisanim susretima sa problematičnim strankama u nekontrolisanim uslovima. Je l to to?

Disklejmer: Tekst je poduži, ali računam da one, koje su za nas samo broj u užasnoj statistici, to zaslužuju.

Juče sam objavio tvit „Nije politički korektno reći, sama si ga birala" i kako vidim bocnuo sam mnogo ljudi u živac... u čemu posebno uživam. Graktalo se, graktalo, vređalo se, vređalo, rekli su mi da sam mizogin, šovinista i fašista. Jeste, sve ste u pravu, a sada kada ste smirili živce, da ozbiljno porazgovaramo.

Živimo u Srbiji, gde sistem ne funkcioniše, onaj sistem koji treba da štiti žrtve. Imamo zakone kojima je zabranjena diskriminacija, nasilje, porodično nasilje, seksualno nasilje i uznemiravanje... sve imamo, ali to izgleda ničemu ne služi. Imamo policiju, socijalne ustanove, ženske organizacije, sigurne kuće... Sve imamo, u teoriji, ali nam praksa kaže nešto sasvim drugo.

Skroz je politički nekorektno reći „sama si ga birala" i to ne znači da nećemo da pomognemo žrtvi, niti je krivimo... Pa vidite valjda da imamo sve moguće zakone, propise, strategije i institucije kako bi je štitili. Jeste da ne funkcionišu, ali imamo.

Mi smo zaglavljeni između teorije i prakse. Teorije da mi imamo sve na papiru i prakse da to ništa ne funkcioniše. I onda krenemo da grakćemo sa teorijske pozicije, a ja vam lepo kažem „sama si ga birala" kao upozorenje, naročito mladim devojkama da otvaraju četvoro očiju s kim se upuštaju u vezu.
I da funkcionišu sve institucije, a u Srbiji ne funkcionišu, dogodilo se ubistvo, dogodilo se nasilje, dogodilo se silovanje... trauma ostaje! Cilj mora da nam bude prevencija nasilja u sistemu koji ne funkcioniše. To nikako ne znači da ne treba da zahtevamo da policija radi svoj posao, tužilaštvo, sudstvo, centri za socijalni rad... ali šta ćemo u međuperiodu dok to sve ne profunkcioniše?

Прво смо живели у добу прећуткивања.

Па смо онда ушли у доба ућуткивања.

Да ли смо сада, када смо све видели и чули, омирисали и куснули, додирнули и осетили, дошли до доба ћутања?

Није ли можда дошло доба у којем треба слушати другог и још више ослушкивати самог себе уместо да говоримо или тек производимо буку оглашавајући се?

Само... Да једна ствар овде буде јасна.

Ћутање и тишина никако нису исто. Никако.

Nesreća je u tome što smo slobodni (Sartr)

Šta se dogodilo?

Jedan muškarac nazvao je jednu ženu - ‘običnom glupačom'.

Šaljivčine će požuriti da kažu kako to i nije nešto strašno, da se to događa u svakodnevnom komuniciranju između polova, naročito onda kada žena gadno iznervira  muškarca, pa ori, jadnik, izgovori tu ružnu kvalifikaciju - iz afekta.

Jeste strašno. Ružno.  Nekulturno. Nefer.

A slučaj o kome govorim nije se dogodio u

како сам наслутио мултиполарност

Autor: Omega

Drago mi je ugostiti naseg blogokolegu Omegu. Uzivajte:

 "Hariri i Saudijska Arabija su podigli bijelu zastavu i omogućili Nasrallahu i Irancima da u Libanonu nametnu vlastite ciljeve. Vrijeme je da naše zastave zavijore na pola koplja", zaključuje Israel Today svoj komentar o predsjedničkim izborima u Libanonu.

Radio Slobodna Europa komentira predsjedničke izbore u Moldaviji i potvrđuje pobjedu proruskog kandidata Igora Dodona i njegove Socijalističke stranke.

MOLDAVIJA

Kako iz beznađa?

Pomenuta petorka se izmetnula u mangupe pošto im je novokomponovani gospodar Vučić odmakao ruke i ostale udove od zlatnog ćupa vlasti i moći. Dok su se zajedno držali sekire upale u med, teklo