Prošle noći je mrzlo. Ujutru sam zatekla bele pruge od leda na majici koja je ostala da se suši na biciklu.
 
Jutro je sunčano i hladno. Vozim uzanim putem duž morske obale. Tišina i spokoj nad ribarskim kućama. Čujem samo galebove i talase.
15219598_10209047922130025_6620255592728611176_n.jpg?oh=ddae0dbf379ff4db50cb0d8f3cb82bc4&oe=58CC291E
 
2016-11-30 17:15:08

Iz ovog mnogo toga može da se nauči*

zilikaka RSS / 30.11.2016. u 18:15
 *EDIT: Najviše iz komentara. :-) 
 
Nedavno sam slučajno naletela na ovaj snimak .
 
 
 
 
Naslov me je povukao da ga otvorim, a dalje sam sa zadovoljstvom odgledala i oduševila se. Posle vidim da je predavanje održano još 2010., na Festivalu nauke.
Sastav publike je idealan za izvođenje . Mahom školarci. Prisutnima je u ovoj vežbi demonstrirano mnogo toga.
 
 
2016-11-29 20:53:38

Pismo Tatjani Aleksandrovnoj

Nebojša Milenković RSS / 29.11.2016. u 21:53

ZA-BLOG-KLAVDIJA.19017.jpg

Draga Tatjana Aleksandrovna,


Pišem vam ovo pismo pre svega zato što želim da vam priznam kako bih se, samo da niste žena moga najboljeg prijatelja, ja sasvim sigurno zaljubio u vas. Toga sam bio svestan još od prvog trenutka kada sam vas ugledao, i saznao da ste upravo vi žena moga najboljeg prijatelja. Isto tako, odmah sam znao i to kako bih se sasvim izvesno zaljubio u vas, samo da niste žena moga najboljeg prijatelja. Po načinu na koji sam vas tada gledao, ali i po načinu na koji ste vi pogledavali mene, ubeđen sam da ste i sami pomislili kako sam se beznadežno zaljubio u vas – iako ste žena moga najboljeg prijatelja. A ja sam tada zapravo mislio jedino na to kako bih se apsolutno neizbežno zaljubio u vas, samo da niste žena moga najboljeg prijatelja.
 

Malo je onih među nama koji bar ponekad nisu razmišljali, bolje reći maštali, o tome kako bi potrošili premiju na lotou. Među penzionerima, siguran sam, takvih ima najviše. Najčešći odgovori, verujem, iako empirijskih istraživanja nema, bili bi – kupio bi deci stan ili dao bi nezaposlenoj deci novac da započnu privatni biznis, zatim bi sledilo školovanje unuka, a tek pri kraju spiska možda bi se  našla i pokoja lična želja – supruga i ja otišli bi u banju ili na more. Mašta može svašta. Međutim, realnost je surova i penzinere u državi Srbiji ograničiava na razmišljanje šta sve mogu kupiti za 5.000,00 dinara, koje im je, uz veliku medijsku pompu, Vlada Srbije ovih dana uplatila kao jednokratnu pomoć.

 
Tri susreta sa stanovnicima Kumamotoa
*
Prvi susret: u perionici veša.
Vraćam debele čarape i jaknu u sušilicu, ubacujući i i novi novčić od sto jena. Prvi put mašina nije dobro osušila za onih deset minuta na koliko je programirana. To me je malo iznerviralo. Htela sam da pođem, ali sad ću morati da sačekam.
U perionicu stiže serviser. Nije ništa u kvaru, već je došao zbog redovnog dnevnog održavanja. Otvara neka (meni dotad) skrivena vratanca na mašinama i odande izvlači gomile
 
*
Tokom noći napolju je smrzlo, ali mi, začudo, nije bilo hladno. Spavala sam u dve vreće – preko zimske sam navukla letnju – ali u nekom trenutku sam se probudila i oslobodila se ove druge. Međutim, pred zoru sam opet morala da je navučem.
 
Kada sam otvorila šator, okolo je sva trava bila bela. Iznad mog kampa, u poluograđenoj bašti, parkirao se kamionet, koji sinoć nije bio tu. Iza njega, dimilo se od velike vatre koju je vozač i, pretpostavila sam, vlasnik
 

Nekada davno u zemlji preko sedam mora i sedam gora, sedam jezera i sedam peščara, sedam ravnica i sedam sitnica, je bila postojala jedna šuma. To nije bila čarobna šuma ali se završavala zidom. Zid je bio visok i masivan toliko da se mogao videti sa Meseca. U krug nigde na njemu nije postojala kapija ali su jasno štrčale kamere video nadzora. Unutar zida, ako bi se nekako prešao, video bi se dvorac koji je imao samo jedna vrata, sveže zazidana, a na svim prozorima su bile spuštene roletne. Ispred svakog zatvorenog prozora, kada bi se gledalo iznutra, je bila navučena teška crna

 
2016-11-25 20:35:36

Живот, чему

alselone RSS / 25.11.2016. u 21:35

Аутор: Омега68 

 

Мораш то да  оперишеш рече најбољи ученик Џодића,  најбољег доктора на Хелму за ту ствар…

 
2016-11-24 07:57:16

Saveti za preživljavanje

bocvena RSS / 24.11.2016. u 08:57

ana.jpg

Ima nečeg šamanskog u prevodilačkom poslu. Nije to puko pronalaženje odgovarajuih reči u maternjem jeziku i prilagođavanje gramatičkim strukturama. Prevodilac mora da vam prenese piščev stil, misli, duh vremena, ideje. Oni su nulti čitaoci i od njihovog razumevanja i umešnosti umnogome zavisi recepcija dela u kulturi iz koje potiču.
Mirelarado je šaman:)
Poklonila nam je prevod romana „Ana" N. Amanitija. Antiutopijska priča na tragu Goldingovog romana „Gospodar muva", smeštena u blisku budućnost. Misteriozni virus je pokosio sve Odrasle, preživela su samo
 
2016-11-23 18:39:14

Vetar zvani košava

amika RSS / 23.11.2016. u 19:39

ВЕТАР ЗВАНИ КОШАВА

 Старо београдско предање каже да ветар звани кошава увек траје одређени број дана, као да је покреће неки моћни хронометар. Кад једном почне, дува најмање три дана, ако уђе у четврти разноси хладноћу све до седмог. Старији суграђани тврде да зна и дуже да развезује своје моћне мехове и да то, тада, траје чак двадесет и један дан. У градским летописима, веле, записане су године када се то догађало и више пута годишње - тада се са запрегом могло преко Саве, па богами и преко Дунава: од куле Сибињанин Јанка до близу Панчева. Али увек дува исти број дана: три, седам или двадесет један...

Који то механизам одмерава? Каква су то мерила, који мериоци?

Слегали су раменима и избегавали поглед:

- То се не зна... А ни не пита...

vetar.jpg

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana