zaboravljam na pola sata  vrlo tuzan  dogadjaj sa oznakom izmedju konacno i beskonacno koji se desio pocetkom ove  godine. jer ono sto smatramo vremenom je uvek bila i bice samo percepcija obelezena subjektivnim. 

 gledala sam skoro pa bez treptaja emisiju o urosu predicu na televiziji u kojoj je govorio nadahnuto a opet smireno i bez nepotrebne dramatizacjje tako cesto prisutne u medijima, istoricar umetnosti. 

uzecu gitaru sad da muzikom sacekam kisu. posle cu