Eh, povijest. Ne samo da se ponavlja, nego se ponovi cijelih hiljadu godina kasnije, da te poput bumeranga opizdi u potiljak.

Piše: Boris Dežulović

Pred kraj partijskog sastanka u Mađarskoj.
Predsedavajući:
- Ima li pitanja?
Javlja se Pišta:
- Imam ja jedno.
- Izvoli druže Pišta.
- Hteo bih da znam zašto vagoni odlaze puni u SSSR a vraćaju se prazni.
- Druže Pišta, o tome ćemo na narednom sastanku.

Sledeći put, opet na istom mestu.
Predsedavajući:
- Ima li pitanja ?
Šandor:
- Imam ja dva. Zašto vagoni odlaze puni u SSSR i vraćaju se prazni i gde je Pišta?

Задовољство ми је да пренесем овде текст проф. Слободана Самарџића (доктора политичких наука и редовног професора на Факултету политичких наука, народног посланика и министра за Косово и Метохију у другој влади др Војислава Коштунице, 2007/08).

Prenosim tekst Orhana Dragaša zato što mislim da je veoma važan u smisli razbijanja predrasuda i opismenjavanja onih koji Rezoluciju 1244 ili nisu pročitali ili je nisu razumeli, pa zbog toga pogrešno misle da taj dokument štiti srpski interes na Kosovu i Metohiji.

Oda tati

gost autor:

Ana Babić

gošća autorka: Nataša Govedarica

Stan iznajmljen na AiRBnB nije loš; najvažnije da je grijanje plinsko, rano je zahladnilo u Sarajevu. I da ima parking. Ne brinu je BG table - auto joj je veliki, teško ga je parkirati. Četrdesetogodišnjaci sjede za tuđim stolom, on na njenom lap topu bira muziku, stalno prekida pjesme i traži bolju plej listu.

«Jebote, ovo mi je zadnja!», zgužva kutiju.

«Kad sam stala da sipam gorivo na Sokocu, vidim na pumpi taj plavi Bond i mislim si, da l' da uzmem dvije kutije…Neće da se baci.»

«Pa što nisi?»

«Kontam, ozbiljan si pušač, sam ćeš se bar za to pobrinuti.»

«A za šta se kao nisam pobrinuo?!»

Piše: Zorica Miladinović, izvor: DANAS, Foto: Ivana Lužanin

Nišvil je nikao devedesetih. Imenu ovog mitskog grada kumovalo ja više ljudi, malo i ja, pa malo i književnik Zoran Čirić (alijas Magični Ćira), koji je ‘94. izdao i knjigu pod tim naslovom. Razlika je u tome što je Magični tada video ulični Nišvil, a ja Nišvil u kojem se finim ljudima nudi lepo življenje. Bilo kako bilo, Nišvil postoji. Sve je veći broj stranaca koji u njega dolaze, i sve je više svetski priznatih imena koji veruju da je to grad, pa često pitaju, ima li Nišvil aerodrom, gde je u Nišvilu železnička stanica, kakvi su u Nišvilu hoteli. Oni znaju za Nišvil, a ne za Niš.