DOBRO DOŠLI!

Danas su mnogi brucoši podržani starijim kolegama po prvi put zapevali Gaudeamus igitur, i time označili početak nove akademske godine. Sam početak neće se mnogo razlikovati od prethodne. Uslovi upisa naredne godine studije, ostanka na budžetu i prelaska na isti još su nedefinisani i nepoznati. Neki fakulteti kreću u blokade, a neki najavljuju proteste već od ponedeljka. Ali na koga usmeriti te proteste? Da li na vladu? Da li na ministarstvo prosvete? Da li na minstarstvo finansija? Da stvar bude još komplikovanija čuju se i različiti zahtevi sa različitih fakulteta, pa tako neki traže sa 48 bodova prelazak na budžet, neki traže sa isto toliko samo plaćanje školarine, neki traže zbirno sabiranje bodova sa svih godina studija...Jedno je sigurno, proesta će biti, a šta će se tražiti i od koga videćemo.

I dok starije kolege protestvuju, brucoši prave novi korak u životima i ulaze u akademski svet. Puni nade i očekivanja da će im to doneti bolji život. Upoznaju se sa fakultetima, profesorima, studentskim domovima i celokupnim studentskim načinom života. Danas sam prisustvovao svečanoj ceremoniji prijema brucoša na jednom od najtraženijih fakulteta beogradskog univerziteta ove godine, a čast da pozdravi brucoše imao je i ministar spoljnih poslova. I prepoznao sam sebe od pre godinu dana među njima. 

Svako vreme i svaka generacija imaće svoje probleme koje će morati da rešava. Kad jedna generacija ne reši svoje, oni automatski ostaju u nasleđe sledećoj generaciji. Meni se čini da smo mi kao društvo nasledili probleme koji su davno morali biti rešeni. ALi odakle početi rešavati ih?  Da li prvo rešiti ove nove, ili se pozabaviti onim nasleđenim? 

Nama je očajnični potrebna reforma obrazovanja na svim nivoima. Činjenica je da mi imamo mlade i pametne ljude koji su spremni da rade, ali činjenica je i da tu nepto fali. Možda prilika. Ali neće doveka bitu tu oni koji ne daju priliku. A nama treba zdravije društvo. Društvo koje neće ubijati strance po ulicama, društvo koje neće bacati bombe na ambasade, društvo koje neće ubacivati baklje u vozila javnog prevoza, društvo u kojem će mediji biti slobodni, društvo koje neće štiti zločince na štetu cele države. Društvo koje neće dojavljivati lažne bombe svaki dan. Društvo koje će imati tolerancije i prihvatati različitost kao bogatstvo a ne kao povod za nasilje. Najstrašnije od svega je što su počinioci ovih teških dela mladi ljudi koji bi trebalo da budu nosioci promena.

Ja ne gubim nadu da takvih ljudi još uvek ima. I niko ne bi trebalo da je gubi, jer bez toga mi ćemo da ostanemo samo još jedna izgubljena generacija koja je propustila svoju šansu i ostavile mnogo problema u nasleđe.