Platani, žardinjere i čizme pešadinke kao jezikoslovlje... 2

 Ovde je trebala da stoji pesma. Početak joj glasi:

Kroz krošnje platana huči muk

Ostatak pesme zaglušen je kakofonijom na kaldrmi grada koji je zamukao pre devetnaest godina i koji od tada nije progovorio. Grada koji se od tog vremena glasa ljudskim mumlanjem. Blagonaklon i neupućen namernik možda će uzeti grad u odbranu, kazavši da se i ovde mogu čuti reči nalik rečima koje se drugde izgovaraju. Ali namernik ne zna da tamo gde je grad ćutao pred čizmama, voda ne znači voda, nebo ne znači nebo, majka ne znači majka. Niti ja znači ja. Možda tek ono kmečanje: mi, mi, mi odista znači mi, mi, mi.

A opet, ko će ga znati. Možda grad ne bi ćutao da su čizme uz jednu ljudsku glavu razbile i pokoju žardinjeru. Možda bi neko rekao ljudima u čizmama: "Ej, šta to radite?! Ružnite nam grad."

Ovaj tekst zaključan je za komentare u znak poštovanja prema jednom sjajnom čoveku kojeg sam, nažalost, upoznao tek kada više nije bilo moguće upoznati ga. Čoveku čiju smrt nemilice koriste nedostojne spodobe, koje bi, kao u starozavetna vremena, trebalo kažnjavati zbog spominjanja imena za njih zabranjenog.