Kako je seljak postao ljakse

               Nekada davno,dok su još bili u kolevkama babe i tetke su ih uspavljivale uz priče o Beogradu,gradu greha."Prodaj kravu sine,kupi krčmu u beogradu";"tamo ce dukati sa neba padati ,a ne moraš ništa raditi";"tamo ceš se celu noć na reci veseliti i piti"..  Godinama u nazad,san svakog seljaka je da dodje u Beograd i postane ljakse.Da ne bi potpuno napustio svoju zemlju ljakse donese malo zemlje na cipelama.Kazu babe"valja se".Ali kad ljakse prvi put ugleda semafor,tramvaj,"Paćotija"on zaboravi i babu i zemlju.Medjutim ono sto donese i ostavi jeste akcenat.Ljakse se uglavnom krece u društvu svojih zemjaka i tako lakše sačuvaju svoju kulturu.Danas u svakom kafiću u Beogradu možete čuti različite akcente srpskog jezika sa što manje padeža.Beogradjani su ugrozena vrsta,i retko kad su vidjeni.Ovaj nagli uspon ljaksa,obeležen je siromaštvom Beogradjana.Oni su uglavnom ismevani i odbačeni.Dok ljakse iz dana u dan menjaju krave za kola Beogradjani izumiru.