prenosim tekst ZUC-a , JT

Saopštenje za javnost


Vrhovni sud Srbije uvažio je žalbe branilaca dvojice pripadnika oružane formacije „Škorpioni“, koja je delovala u rezervnom sastavu MUP-a Srbije, za zločin na Trnovu, jula 1995; ubistvo šestorice Srebreničana.

Optuženom Branislavu Mediću prvostepenu presudu od 20 godina zatvora Vrhovni sud Srbije smanjio je na 15, a ukinuo presudu Aleksandru Mediću, osuđenom na 5 godina. Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je da je odluka Vrhovnog suda Srbije o presudama

prenosim tekst Helsinskog odbora, JT

Vrhovni sud Srbije je ove nedelje uvažio žalbe branilaca dvojice pripadnika Škorpiona za zločin u Trnovu u julu 1995, kada je ubijeno šest stanovnika Srebrenice. Optuženom Branislavu Mediću presudu od 20 godina zatvora Vrhovni sud Srbije smanjio je na 15, a ukinuo je presudu Aleksandru Mediću, osuđenom na pet godina.

Negiranje genocida

Slučaj Škorpioni[1] na najbolji način ilustruje kako srpska elita konstruiše sećanje vezano za ratne događaje u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine. Prikazivanje

Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) i Zene u crnom vas pozivaju da prisustvujete javnoj tribini: Zene , mir, bezbednost, koja ce se odrzati u Centru za kulturnu dekontaminaciju, 30.10.2008. godine Bircaninova 21, sa pocetkom od 10.00h.

Na tribini ce, izmedju ostalog, biti prezentovana Rezolucija 1325 o neophodnosti ucesca zena u mirovnim mehanizmima, kao i tzv. Deklaracija UN o braniteljima/kama ljudskih prava.

U petak, 31.10.2008. godine, predstavnice Zena u crnom i YUCOM-a sastace se sa parlamentarkama Narodne skupstine RS i uputiti im zahteve da svoje

Zaborav zločina je zločin!

11. juli - Dan sećanja na žrtve u Srebrenici

Dana 15. januara 2009. Evropski parlament je proglasio 11. jul - danom sećanja na genocid u Srebrenici, kada su snage bosanskih Srba od 11. do 19. jula 1995. ubile 8.374 hiljade muslimanskih civila. Ovu inicijativu je podržala i Evropska komisija. 

Tekst je usvojen sa 556 glasova - za, 9 - protiv, dok su 22 poslanika EP bila uzdržana. EP je zatražio od 27 zemalja članica Evropske unije i od Evropske komisije da podrži njihovu odluku.

Dana 16. januara grupa nevladinih

Pravda za žrtve – kazna za počinioce
Deset godina od zločina u Suvoj Reci i Podujevu
26./28. mart 1999 - 26./28. mart 2009.


Srpske oružane snage počinile su od 1989. do 1999. nebrojene zločine na Kosovu. Neki od njih su oni u Suvoj Reci (Suha Reke) 26. marta i Podujevu 28. marta 1999. godine.
Za samo nekoliko sati pripadnici MUP-a Srbije ubili su 48 osoba, od toga 46 članova porodice Beriša (Berisha). Najstarija osoba Hanumša (Hanumsha) imala je 100 godina, najmlađi je bio dečak Eron od godinu dana. Tri člana porodice Beriša preživeli su pogrom

pise Igballe Rogova

na srpskom, in English

Kad je NATO počeo da bombarduje srpske vojne položaje na Kosovu i u Srbiji, cela moja porodica se skupila u kuću naše majke, da budemo zajedno. Srpska policija i paramilitarne jedinice išle su po Prištini terajući Albance da napuste domove i idu u Makedoniju ili Albaniju. Nas je bilo preko 37 u majčinoj kući: moja braća sa ženama i decom, moje sestre sa muževima i decom, rođaci. A imali smo jako malo zaliha.

Svakodnevno smo živeli u strahu od policije koja će doći da nas protera iz kuće. Četvrtog

Dana 26. marta 1999. u Suvoj Reci, u piceriji Kalabrija, kao i na Reštanskom putu, pripadnici MUP-a Republike Srbije: Radoslav Mitrović, pukovnik i pomoćnik komandanta žandarmerije, Radojko Repanović, pomoćnik komandira stanice u Kruševcu, Nenad Jovanović, kriminalistički policajac iz Lazarevca, Slađan Čukarić, policajac iz Leskovca, Milorad Nišavić, trgovac, Miroslav Petković, radnik, Zoran Petković, saobraćajni tehničar, vozač, Ramiz Papić, policajac iz Sjenice, lišili su života ukupno 50 lica, i to: Abdulaha Eljšanija i Jašara Berišu i 48 lica, članova porodice Beriša.

Pozivamo vas u petak, 10. jul 2009. da nam se pridruzite u crnini i cutanju:
 
-         od 12 do 13h - na platou ispred Predsednistva Srbije na protest „11. jul – Dan secanja na genocid u Srebrenici – Proglasite“
 
-         od 19.30 do 20.30h – na Trgu Republike, performans „Da ne zaboravimo genocid u Srebrenici“
 
solidarni pozdravi
Zene u crnom

Genocid u Srebrenici još uvek traje!
saopštenje za javnost

Za Blog B 92, Vera Didanovic, novinarka nedeljnika "Vreme" . Vera je 90-tih godina pisala za Nasu borbu i Evropljanin.

Glupo je da krijem: o Zoranu Đinđiću, dok je bio živ, nisam napisala ni jednu pohvalnu reč.

Mislila sam da nezavisan novinar ima ulogu da postavi pitanje i pošteno prenese odgovor, da se moje lično mišljenje čitaoca ne tiče, da novine u kojima radim nisu moja dedovina… 

Sve same gluposti, kad malo bolje razmislim. 

Nisam, naravno, bila među onima koji su, svesno ili nesvesno, stvarali atmosferu linča koja je prethodila 12. martu 2003. Ali, da sam volela da zanovetam – jesam. Naročito u razgovoru sa onim retkim sagovornicima koji su mi bili zanimljivi i koje sam poštovala. Dakle - naročito u obraćanju Zoranu Đinđiću. 

Jednom mi se, zbog nekog “nezavisnonovinarskog” zvocanja, otvoreno nasmejao u lice i rekao da on svejedno zna da ga politički podržavam. Kao ekspres lonac sam se pušila od besa i jedva čekala priliku da demonstriram svoju “nezavisnost” i “profesionalizam”.

Miroslav Milošević će danas postati kandidat sa najvećim izgledima da postane direktor policije. Pre 10 godina, bio je poznat po čudnimizjavama, a jedna od njih je izazvala dosta reakcija budući da je data samo godinu dana posle prebijanja učesnika Prajda 2001. godine. Prenosim u originalu jedno od pisama koje je upućeno tadašnjem Ministru policije, Dušanu Mihajloviću, a ispod je i odgovor iz kabineta Ministra: 

 Ministarstvo unutrašnjih poslova

Dušan Mihajlović
Nemanjina 11
11000 Beograd
Jugoslavija

Samo na kratko, možda nekog zanima:

Reklamni spot za Microsoft Office 2010, Bing vrtoglavo raste, Kako da ukloniš "Related video" na kraju YouTube, Šta ako zaboraviš WordPress password... Moby na Yahoo... sve to na mojoj novoj strani Help Online

Slučajno sam naleteo na ovaj svoj stari nalog, pa ako ne bude bilo ponovo problema sa uredništvom, pišemo ponovo.

Piše: Robert Matić

Dan jedan ili 365 il sest ili sto godina razliku nikakvu ne pravi. Srbija nakon dvanaestog marta dve hiljade i trece godine i pucnja u dvoristu zgrade Vlade nije ista i nikada nece ni moci da bude. Od trenutka kada je Zmijin metak pronasao put do srca prvog srpskog istinski demokratskog premijera nebo nad Srbijom ce uvek imati siv ton, cak i po najlepsem aprilskom suncu.

Od 2007.godine intenzivno se bavim patologijom naše privrede. Kroz tu patologiju se jasno vide uzroci propasti i sistemsko uništavanje privrede, privredni kriminal, enormno bogaćenje pojedinaca, nepostojanje institucija sistema i duboka korumpiranost društva, kao i nepostojanje političke volje da se ovo stanje promeni. Mnogi kažu da se čeka okončanje tranzicije.