Dobra vest je sinoć stigla.

Momak, maloletnik koji je priveden zbog toga što je na građanskom protestu prošle subote nosio od plastičnih cevi napravljenu maketu vešala posle pet dana pušten je iz pritvora..

Makar i sa zakašnjenjem, makar uz ubeđenje da je sam pritvor bio lišen svakog smisla, taj potez vlasti delovalo je kao iskra razuma. Makar i uz dileme ko je i u kojoj proceduri ukinuo pritvor, da li je do toga došlo tek nakon što je majka pritvorenog mladića pisala predsedniku Vučiću odnosno da je podledica toga, mada, bar po ustavom utvrđenom toku stvari

"U parku " Manjež" biće velelepan spomenik Stefanu Nemanji! Monumentalan, 10 metara visok!"

"Na Savskom trgu biće spomenik Stefanu Nemanji,veličanstven, vidljiv i sa Slavije! Monumentalan, 15 metara visok!" 

"Pred ulazom u nekadašnju Glavnu železničku stanicu biće spomenik Stefanu Nemanji! Monumentalan, 28 metara visok!"

Sve citirano su vesti koje su preneli mnogi naši mediji. Prvu u 2015., drugu početkom 2018., treću upravo, u 2019. Izvor je svaki put bio isti čovek, samo u različitim statusima, nekad kao gradski menadžer, nekad kao zamenik gradonačelnika.

Morbidna priča o noćnoj paljevini kuće Milana Jovanovića novinara iz Grocke i pucanju na nju  bi,po svemu sudeći,mogla dobiti kakav takav pravni epilog.

Okolnosti pod kojima će to da se događa su zaista vredne pažnje.

Pre neki dan je saopšteno da je "otkriven i lišen slobode" čovek koji stoji iza svega, koji je "podstrekao" grupicu opskurnih likova da za njegov račun i njegov novac urade ono što predstavnici vlasti i tužilaštva kvaluifikuju kao krivično delo "izazivanje opšte opasnosti".

Reč je inače o čoveku na kog je novinar Jovanović odmah posle

 

 

Verdi je jedan od mojih najomiljenijih kompozitora, a jedan od razloga za to je neverovatna opčinjenost romskom kulturom, životom i muzikom.
Jedna od omiljenih opera koju je on komponovao je opera Trubadur.
Prvobitni naziv nije bio taj, ali je zbog cenzure i činjenice da je jedan od glavnih likova romkinja Asučena morao biti promenjen.
Radnja se dešava u Španiji i postoje tragovi da je sam libreto ispirisan istinitom

U senci Putina, Jelene Karleuše i glupirity šou programa odvija se svakodnevni rat za odbranu

Bila je subota, oko podneva, kada se nepoznati čovek pojavio na mojim vratima. U Budimpešti nije običaj da se u stambene zgrade ulazi i zvoni na vratima stanara bez prethodne komunikacije interfonom, sa ulaza, pa me je ova poseta ne samo iznenadila, već i pomalo onespokojila. Odmah se videlo da moj posetilac nema nikakve veze ni sa vodomerima, niti sa strujomerima, čiji su kontrolori jedini

Skoro svako od nas slobodu pretpostavlja za najveću životnu vrijednost. Pa čak i kad nam je naša mala svakodnevna sloboda  okrnjena (politički)  ili sputana (ekonomski), uvijek nam ostaje utjeha da smo i dalje slobodni da mislimo svojom glavom, da činimo šta nam je volja, pa makar samo između naša posljednja 4 zida. Ako nas već i tamo ne promatraju?

Čini što te volja – kako je već pisalo na zidovima Teleme - ultimativna je definicija slobode, koja je iz kojekakvih praktičnih razloga, u pravničkoj praksi,  iskorigovana  „amandmanima“  tipa – ne čini drugom ono što ne bi želio da drugi čine tebi.

(Interesantno bi bilo vidjeti kakav bi efekat izazavao „amandman“ – čini drugima ono što bi volio da drugi čine tebi ;))

Čitav naš pravni i etički sistem uspostavljeni su  na ideji slobodne volje i našoj mogućnosti da prosuđujemo i odlučujemo, odnosno  da smo odgovorni za ono što činimo.

 

 

... dragi šefe, svi ovi građani odoše tamo na ulicu kod filozofskog ... izgleda da ova vaša namama sa vitaminskom gmo naprednom šargarepom nije više toliko u fazonu ... pa da li da menjamo povrće ... 

 

Do sada je ovaj ovde prizivao sve okolo sebi pa svašta nešto naobećavao i sve ispalo iscrpljeno i provaljeno ... u godini koja sledi da se to menja, da građani tog obećavaoca i njegovu grotesku nadlete i počnu najzad sami sebi da obećavaju ... pa neka je sa srećom u Novoj godini ...