Miroslav Milošević će danas postati kandidat sa najvećim izgledima da postane direktor policije. Pre 10 godina, bio je poznat po čudnimizjavama, a jedna od njih je izazvala dosta reakcija budući da je data samo godinu dana posle prebijanja učesnika Prajda 2001. godine. Prenosim u originalu jedno od pisama koje je upućeno tadašnjem Ministru policije, Dušanu Mihajloviću, a ispod je i odgovor iz kabineta Ministra: 

 Ministarstvo unutrašnjih poslova

Dušan Mihajlović
Nemanjina 11
11000 Beograd
Jugoslavija

 
Samo Bez Brige
Samo Bez Brige
Postoje kompanije u Srbiji čiji je bezobrazluk već postao legendaran. Za razliku od tek ponekog propusta prema nama koje zakon naziv "potrošačima" ili "korisnicima usluga" koji se omakne većini pravnih lica (mahom zbog postupanja nekog od zaposlenih), ove legendarne firme su one o kojima ste više puta čuli od drugih. Sa njima se teško izlazi na kraj, a i kada uspete - potrebno vreme za to je gotovo neverovatno. Setite se samo teksta Petra Lukovića o jednoj banci, neverovatnih doživljaja koje je gotovo svako imao u susretu sa JAT airways ili nadasve zanimljivog pravila da moraš čekati više od pola sata na "predaju smene" ukoliko se zatekneš u "Tempo centru" negde oko 2 posle ponoći.
 

voljno !
voljno !
Neverovatna je otpornost predstavnika vlasti na veoma jasne i dokumentima potkrepljene nalaze Fonda za humanitarno pravo, a koji se tiču novog načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića. Zapanjujuće je da mediji i građani neće da pogledaju javno dostupne dokumente u sudskoj bazi Tribunala (icr.icty.org) i da odbijaju da 13 godina kasnije shvate da se "odbrana Srbije na Kosovu" krajem prošlog veka sastojala od veoma teških zločina za koje je neko odgovoran. Taj "neko" nikako ne može biti neko N.N. lice, budući da je Srbija itekako imala efektivnu kontrolu na Kosovu. Pored "običnih" vojnika i policajaca, tu su bili i oni koji su sprovodili naređenja i politiku vrha države oličenog u Miloševiću. Neki od njih su stigli do Haga, a neki su među nama. Treba samo pročitati...

 
Prvo pravilo u svakom poslu je da treba čitati o onome čime se baviš. Stvar je najgora ako ti je posao da nešto pišeš, a nećeš da čitaš o onome o čemu pišeš. Ako ono što pišeš treba da čitaju široke „narodne" mase i na osnovu toga formiraju mišljenje, a ti opet pišeš koješta, onda ulazimo u zonu kršenja etičkih i drugih kodeksa. Ukoliko pored toga što ne čitaš, dodaš i zlu nameru koja je bazirana na tome da narodu koji (takođe) ne čita prodaješ laži ili budalaštine kao skandal, onda je vrag odneo šalu.
 
Osuđujem svako nasilje i uvek ću kao građanin otići na svaki skup koji ima za cilj da natera vlast da se bez zadrške obračunava sa nasiljem ili na skup koji ima za cilj da nasilnici budu kažnjeni. U društvu u kome danas živimo, nasilje je postalo toliko prihvatljivo, da sem verbalnih osuda nemamo bukvalno nikakvu značajniju reakciju države. Svako ko govori drugačije, veoma je bezobrazan i ne govori istinu. Zbog toga sam danas i prisustvovao skupu „Dosta je!" ispred Vlade Srbije. Iako su organizatori (GSA) imali najbolje namere, skup je postao okidač za Paradu licemerja i bezobrazluka najviših državnih organa.
 

gost autor: Boban Stojanović

Poštovani gospodine Krstiću,

Želim da Vam zahvalim na trudu da se tokom jučerašnje vanredne situacije u državi nastalom najavom Parade ponosa, pozabavite i njenim organizatorima. Sa velikom pažnjom jutros sam pročitao Vaš tekst, te sa punim iskustvom organizatora ovogodišnje, prošlogodišnje i delimično Parade 2009, šaljem Vašem pismu otpozdrave.

 

Najpre, smatram da je komentar o nepoznavanju sasvim na mestu. Nažalost, opšta situacija u državi otežava vidljivost gej osoba u našem okruženju.

 

Desio se Prajd bez Prajda. Mnogo je pozitivnog i dobrog o čemu vredi pisati, ali sada svi uglavnom sumiramo negativne stvari. Poražavajuće su sledeće činjenice:

1. Niko od predstavnika vlasti ili političkih partija nije od najave zabrane pa nadalje pozvao (makar telefonom) mene ili bilo kog od organizatora. Da sam političar i da se ovo desilo, to bi bio minimum ljudskosti i lepog vaspitanja.

 

U prelepom gradu Beogradu neke stvari morate ponoviti milion puta. Kada ih ponovite, neko ko vas je pitao neko pitanje pre 5 dana, pitaće ga opet. Vi ćete odgovoriti isto, ali ne vredi... Neki ljudi misle da je novinarstvo ako ste uporni u glupostima. S druge strane veoma su UPORNI u tome da ne slušaju sagovornika (u ovom slučaju moju malenkost) 

Q: Da li ćete otkazati Paradu ?

A: Nećemo, umesto Parade potrebno je da vlasti zatraže & otkažu nasilje.

 
Iako smo pohvalili medije na konferenciji za štampu na kojoj smo najavili Paradu ponosa 2011, ispostavilo se da sve i nije baš tako sjajno.Naprotiv. Od toga da je srž svih tekstova o Paradi uvek izjava nekog od političara (a takve izjave se menjaju svaki dan), pumpanje nasilja (neki tekstovi nisu ništa drugo do obično priželjkivanje krvi), pa sve do propusta da se traže izjave od onih od kojih ih morate tražiti za neke stvari npr. Tužilaštvo i policija.
 
Dan je protekao u znaku podrške Sindi Loper, potvrda dolaska još dosta važnih ljudi (ali čija imena za sada ne smeju ići u javnost), ali i prvih nepristojnih ponuda, pritisaka da odustanemo, pa sve do „zabrinutosti" ljudi koji su ranije dokazivali da ih ne zanima nijedna manjinska zajednica pa ni LGBT. Sve je to bilo filovano Kosovom (po treći put u poslednjih par meseci), policijskim sindikatima (drugi put u par nedelja) i huliganima (koje mediji opisuju otprilike kao fine momke iz komšiluka koji, eto, nedeljom idu u crkvu & related walk) .

Pride Week je ušao u drugi dan svoje druge godine „života", stigla su nova pisma podrške, a različite grupe ljudi žele da pošalju zajedničko pismo podrške.