prvi posetilac: Prvi =]

domacin: Evo zasluzene nagrade

Zasto samo za odabrane?

Pa zato sto me (pod jedan) za ove druge boli patka. Jednostavno receno.

Drugo, ako ne smatras sebe odabranim , onda nisi odabran za ovaj blog. Tehnicki receno.

Cemu ovaj pretenciozni nastup (Stosic je tu mnogo bolji od mene)? 

Iskrenost valjda!!! Svestan sam valjda sta stavljam na sto. Ako neko krene ovde da me podjebava, nemam izlaza osim da se iskreno pravdam. Zato je valjda i ovaj naslov takav.

Elem ja ovde hocu da obijasnim zasto ja iskreno mislim da su Pescanik i Natasa Kandic uvek bili u pravu!

Ovaj blog naravno nema nikakve veze sa koncertom Prljavog Kazalista koji ce se uskoro desiti u Beogradu.

- A sa cime je onda u vezi? Upita kroz smesak devojka cvrkutavog glasa sa "lepeza" mindjusama i u crnim tajicama.

Da li je neko video vest i komentare na vest o najavi marša neonacista u Novom Sadu?

Da li ste čitali vest o najavljenom maršu na sajtu Radija 021 i otvorili linkove?

Sad, znam ja da je Jočić rekao da „nema igranke“ dok se ne reši status Kosova, ali vidim da nije bio problem da Kosovo malko samo sačeka kako bi se rešilo pravo na slobodno kretanje izvesnog građanina Jelenka.

Sedim ja tako u banci, čekam i nešto mislim, sada kad bi me bacili u Tokio ili u Peru ili u Ganu, lakše bih se sporazumela. Sto posto. Japanci bi se trudili da objasne i rukama i nogama šta već imaju da objasne, bankari u Srbiji se sve trude osim da ih ja razumem. Na granici sam da uvalim sebe u neku opasnu teoriju zavere kao odgovor na pitanje: Zbog čega oni neće da ih ja razumem kako bih eventualno koristila njihove usluge? Na ovo pitanje jedini odgovor i može da bude - zavera.

Nemam danas vremena da duze pisem (bukvalno zurim na avion), pa sam odlucio da postavim jedan kraci blog. Letnja tema, delimicno aktuelna posle gledanja Roland Garosa.

Zanima me, naime, vase misljenje o sledecem: da li treba eliminisati kao zvanicne sportove one u kojima se koriste zivotinje?

 Moje misljenje je da je konjicki sport, na primer, anahronizam i da ga treba izbaciti iz Olimpijskih takmicenja. Ljudi mogu da upraznjavaju ovaj "sport" u slobodnom vremenu, i prema svojoj zelji, ali njemu nije mesto na Olimpijadi. Konjske trke ne postoje kao olimpijski sport, na primer.

Eksperiment u blogovanju

(Podiže ruku)
Ja? Oh...

(Sedne na pod, prekrsti noge)

Zdravo, ja sam Erik i ja sam muškarac koji se oporavlja.

I samo sam sa vama želeo da podelim da se slažem sa ovim što je Tim upravo rekao o osećanju stida zbog svog penisa. Ja mislim da su mnoga pitanja o mojoj muškosti vezana za osećanja stida. U stvari, zanimljivo je da sam tokom Timove priče razmišljao

Čim je predsednik Tadić je pomenuo mogućnost i potrebu promene ustava  odmah su se javili ustavobranitelji.

Da je Boris Tadić rekao da nema potrebe za promenama Ustava, verovatno bi Toma Nikolić & Dragan Šormaz&Vojislav  Koštunica odmah insistirali na tome da baš ima potrebe.

Dakle, “Predsednik Srbije ocenio je da bi, u cilju poboljšanja funkcionalnosti države, trebalo u izvesnim tačkama promeniti Ustav i na taj način omogućiti smanjenje broja narodnih poslanika i regionalizaciju i decentralizaciju Srbije.

Tadić je naveo i da je potrebno promeniti i izborne zakone, zakone o registrovanju i finansiranju stranaka.

Prema njegovom mišljenju, važeći izborni zakon omogućava velikom broju stranaka da uđe u parlament i samim tim postavlja svoje uslove za ulazak u vladu.

“Tako se na tri koalicione liste nađe 15 stranaka. I svaka ima svoju obavezu prema biračima. Zato moramo menjati zakone o registrovanju stranaka, njihovom finansiranju, ali i sam Ustav u nekim delovima. Na primer, u delu koji definiše broj poslanika. Lično, ne vidim razlog da Srbija ima 250 poslanika, jer je za zemlju ove veličine dovoljno 150", rekao je Tadić.”

Još u decembru prošle godine, u članku objavljenom u «Danas-u», napisao sam sledeće:

Posle priličnog lutanja, Srbija se prošle godine konačno nametnula kao ozbiljan partner međunarodnoj zajednici  postavljajući problem Kosova pred Međunarodni sud pravde.

Srbija dosledno i principijelno zastupa stav u svim međunarodnim kontaktima i forumima da ne priznaje niti će priznati nezavisnost  Kosova.

I ne treba Srbija da prizna nezavisno Kosovo, niti se to od nje traži,ali mora sama sebi da prizna da popstoje mnogi problemi koje treba  i koji se mogu rešavati nevezano za to.

Sve je to u redu ali Srbi na Kosovu i građani Kosova moraju da žive i rade,da regulišu osnovne životne probleme koji ne mogu da stoje i čekaju odluke međunarodnog suda pravde.

E u tom pogledu izgleda i vlada najveća konfuzija. Dovoljno je pomenuti samo stavove oko učešća na lokalnim izborima, oko izlaska pa ponovnog ulaska Srba u KPS, oko plaćanja i neplaćanja pa onda plaćanja i dobijanje struje.

Sve u svemu, utisak je da se glavna briga oko Kosova svodi na to koliko će se moći eksploatisati na unutrašnjem političkom planu.

Dakle, sve ovo liči na poznatu taktika kreni-stani ,na konfuziju u kojoj  se sve manje zna šta je patriotsko a šta ne,ko su patriote a ko izdajnici ili da se može biti malo jedno i malo drugo u isto vreme. Evo prosto. Prošle godine su rekli izađite iz KPS,

Skoro dve decenije nakon početka ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, podaci Komisije za nestala lica Vlade Srbije pokazuju da se oko 16.000 osoba vode kao nestale.

Predsednik Vladine komisije za nestala lica Veljko Odalović ukazuje na to da se na Kosovu i Metohiji 1.886 osoba vodi kao nestalo, od kojih je 537 Srba i ostalih nealbanaca.

Povodom Međunarodnog dana nestalih, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je popis ubijenih, stradalih i nestalih Srba, Roma, Bošnjaka, Crnogoraca i drugih nealbanaca na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. Tom prilikom prisutnima je prikazan i TV spot "Da ljudi pamte ljude", koji će biti emitovan u medijima u Srbiji i na Kosovu kao poziv porodicama ubijenih, stradalih i nestalih da se jave FHP-u i provere podatke o njihovim najbližim i o drugim žrtvama o kojima imaju saznanja.

U saopštenju FHP se navodi :

“Tokom oružanog sukoba na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 14. juna 1999. godine i nakon dolaska međunarodnih snaga na Kosovo do decembra 2000. godine, na Kosovu je ubijeno, stradalo i nestalo 13.421 osoba. O sudbini 1.886 osobe se ni danas ne zna ništa a njihove porodice još uvek tragaju za njihovim telima. Među njima je preko 500 Srba, Roma, Bošnjaka i drugih nealbanaca.
Od ukupnog broja žrtava (13.421), 10.533 su Albanci, 2.238 su Srbi,