B92 Blog

I poznaćete istinu, i istina će vas osloboditi. (Jevandjelje po Jovanu 8:32)

Čovek je radoznalo biće.

Razvejao se po svetu, istražio svaku zabit planete, oplovio sva mora i okeane i reke i jezera, ispitao pećine i vrhove planina i morska dna, i šume i pustinje i ostrva.

On osluškuje signale iz svemira koji nam stižu u vidu talasa ili čestica, tumači eho iz zemaljskih i okeanskih dubina, otkucaje srca, posmatra biljke i zivotinje i njihovo ponašanje, i daleke kosmičke prostore i klimu i geološke promene na površini planete. Ukratko, posmatra i tumači "sve što oku dostupno je".

Takodje, čovek se okrenuo sebi i stao da proučava svoja dela (umetnička, gradjevinska i druga), svoju istoriju, ratove, društvene odnose, svoje misli i želje i nagone, i svoju prirodu, sa ciljem da sakupi što više znanja o

Drago mi je da ustupim prostor blogeru pod nickom alselone. On se bavi neuralnim mrežama. Uživajte!

Jedan od nepresušnih izvora inspiracije za široki spektar naučnika u ljudskoj istoriji je formalizacija ljudskog razmišljanja i zaključivanja. Još od starogrčkih silogizama, preko svih matematičkih teorija verovatnoće i logike do današnjih modela veštačkih neuronskih mreža želja se svodila na razumevanje razmišljanja i dizajniranje samostalnih inteligentnih „agenata" koji su sposobni razumeti svet oko sebe i maksimizovati verovatnoću svog uspeha. Da bi se jedan „agent" uspešno snašao u svom „svetu" potrebno mu je da ima veliki dijapazon osobina i mogućnosti, kao što su: zaključivanje, pamćenje, učenje, planiranje, komuniciranje, neki vid percepcije okoline i slično.

Nauka o veštačkoj inteligenciji se zasniva na verovanju da se ljudski mozak može modelovati i simulirati, da u pozadini inteligencije stoje jasne matematičke formule pomoću kojih možemo n

Svi smo mi radili razne gluposti u životu, neko manje, neko veće, a znamo, bogami, da ima ljudi i koji su poginuli ili na drugi način stradali zbog svoje "lude glave".  Da li baš zbog lude glave, ili prosto zbog pomanjkanja zdravog razuma i elementarnog razmišljanja u nekim kritičnim trenucima, ili čak zbog "viska hrabrosti" koji se pojačava  alkoholom, ostaje otvoreno pitanje, oko koga porota još zaseda.  

Bilo kako bilo, neki misle da je ovakvo ljudsko ponašanje globalno korisno na specifičan način.

Naime, ljudi koji stradaju na ovaj način, sebe eliminišu iz procesa prirodne selekcije, te tako čine svetu uslugu pošto se taj "gen za ludu glavu" koji su imali neće više nastavljati. S ciljem da se oda dužno priznanje ljudima koji su, nas preživele, na ovaj način zadužili osnovana je tzv. Darvinova Nagrada koja se svake godine dodeljuje pojedincu za pose

G-dja Feliks: Idi radi domaći zadatak!

Alan Feliks: Kosmos se širi. Raspašće se ceo, i svi ćemo umreti. Nema svrhe.

G-dja Feliks: Mi živimo u Bruklinu. Bruklin se ne širi! Idi radi domaći zadatak!

Woody Alen (Annie Hall).

Pre nedelju dana, 13. aprila 2008. godine, umro je Džon Arčibald Viler, jedan od velikana fizike XX veka, u 96. godini života. Od početka svoje naučne karijere, kada je sa 21. godinom doktorirao na Džons Hopkins univerzitetu, saradjivao je sa Ajnštajnom, Borom, i mnogim drugima, učestovao je na Manhattan projektu za konstrukciju atomske bombe, napisao par najuticajnijih udžbenika iz teorije

Na ovaj blog me je inspirisalo jedno skorije otkriće o svetlećim noćnim obacima, i jedna pesma Cid Cormana, koja mi se danima vrzma po glavi:

The appearance of
snow. It is as if
everything I

had thought possible
suddenly occurred
and nothing happened.

Pri odgovarajućim lokalnim uslovima temperature, vlažnosti i pritiska, voda počinje da prelazi iz tečnog u čvrsto stanje formirajući kristale leda. Detalji ovog procesa značajno zavise od lokalnih uslova u kojima se kristalizacija odvija, tako da nastali kristali leda mogu imati mnogo različitih geometrijskih oblika i osobina. Kada se kristalizacija dogodi u atmosfer

Snimak iz vazduha i polozaj LHC prstena, velicine 27km, u blizini Zeneve

Unutrasnjost LHC akceleratora. Cestice se ubrzavaju pomocu jakog magnetnog polja

Ovih dana ce proraditi najveci ubrazivac cestica na svetu, izgradjen blizu Zeneve, u okviru istrazivackog centra CERN. Ta masina, zvana Large Hadron Collider (LHC), je, sama po sebi, neverovatno inzenjersko i tehnolosko dostignuce, a napravljena je zahvaljujuci finansijkoj podrsci i naucnoj kolaboraciji desetina zemalja, i u tom smislu, LHC je istinski planetarni projekat. Troskovi izgradnje se mere u milijardama dolara, i LHC spada medju najskuplje, ako nije i najskuplji naucni projekat u istoriji covecanstva (nemam tacne podatke za cenu svemirskih projekata, na primer

Oba su sadržana u vremenu budućem – T.S. Eliot

Od kada postoje, ljudi su razmišljali o prirodi vremena i njegovom načinu proticanja. To je pitanje koje se nekako prirodno nameće: postojimo u svetu u kome nam je na korišćenje dat praktično neograničeno veliki prostor - ceo taj kosmos koji nas okružuje - ali samo ograničen interval vremena da u njemu boravimo. Naše uobičajeno iskustvo sa vremenom na ovoj planeti se uglavnom vezuje za prirodne cikluse obnavljanja i rejuvenacije sa godišnjim dobima, za dnevni i mesečni ciklus, za godišnju rotaciju Zemlje oko Su

(Eksperiment iz blogovanja.)

(Čovek se direktno obraća slušaocima laganim, bezbrižnim glasom, malo otegnutim. Pije iz dugovrate pivske flaše.)

Ponekad, kad sam u baru, i pijem sa momcima, neko bi onako nevezano prokomentarisao "Kako onaj momak to postiže? On uvek nalazi devojke!"

Ja redovno odćutim kad čujem takve primedbe. Volim da sam neprimećen kad su u pitanju moje "vanškolske aktivnosti " Nemam potrebe da se reklamiram. Znam šta imam. A dame....ej, one to znaju bolje nego ja.

Nisam neki lepotan. Jeste, bio sam sportski tip u mladosti, ali nisam neki Mister Univerzum. Srednje sam visine, srednje težine. Nikad se nisam niučemu posebno isticao, i svakako ne u školi. Što se mog posla tiče, mogu da se slikaju.

Ali, znate šta? Zabole me. Jer ja imam ono sto svaki momak - i svaka žena -

Tango, igra saradnje.

Jedna od najviše proučavanih igara u svim oblastima gde se teorija igara može primeniti je poznata Zatvorenikova dilema (Prisoner's dilemma - PD). Postoji veliki broj verzija i varijacija ove igre, ali ja ću se zadržati samo na osnovnoj verziji i par njenih ekstenzija da bih ilustrovao osnovni koncept.

Nejelementarnija postavka PD igre teče ovako. Policija uhvati dva prestupnika u ukradenom vozilu prilikom bežanja, u blizini neke banke. Detektivi imaju dovoljno dokaza da obojicu pred porotom osude za kradju kola, ali nemaju dovoljno dokaza da ih osude za pljačku banke. Oba zatvorenika odriču pljačku banke i dogovore se medjusobno da pri toj tvrdnji ostanu.

Islednici stave zatvorenike u odvojene sobe, tako da jedan sa drugim ne mogu više da komuniciraju, i svakome naprave sledeću ponudu:

Uporedo sa primenom Teorije igara u ekonomiji, politickim naukama i sociologiji, ideje iz ove teorije su počele da se primenjuju u biologiji, naročito evolutivnoj i populacionoj biologiji i genetici. Ispostavilo se da je pomoću njih moguće objasniti mnoga ponašanja životinja i njigove strategije preživljavanja i produženja vrste. Teorija igara, razvijena u ekonomskim naukama, je mogla skoro doslovce da se prevede u bioloski kontekst. Štaviše, u socijalnom kontekstu se govori o ‘dobiti' koja se može iskazati na različite načine - novcem, materijalnim dobrima, itd. U biologiji se ‘dobit' izražava u povećanju ili smanjenju Darvinovske prilagodjenosti (Darwinian fitness).

U socijalnim situacijama, razmatranim i prethodnom blogu, ljudi imaju na raspolaganju neki broj strategija za koje mogu da se odluče na racionalan način. U biologiji, koncept ljudske racionalnosti je zamenjen evolutivnom stab

Izraz Teorija igara je misnomer, ili nepogodno izabran naziv za nešto, u istom smislu kao sto je misnomer i izraz Teorija relativnosti. Ljudi koji ovu potonju ne poznaju dovoljno, obicno kažu da ona tvrdi kako je "sve relativno" - što je, razume se, netačno. U tom smislu, Teorija igara (TI) bi preciznije mogla da se zove Teorija strategije, jer se ona bavi strategijama u odnosima i ponašanju ljudi i životinja, i ima primene u biologiji, ekonomiji, političkim naukama, sociologiji, pa i, razume se, običnim igrama.

TI je prvi put sistematski formulisao fon Nojman, 40ih godina kad je sa Morgensternom objavio knjigu Teorija Igara i ekonomsko ponašanje. Od tada je dodeljeno 7 Nobelovih nagrada za otkrića u ovoj oblasti, uglavnom u primenama na ekonomske nauke. Prvi laureat iz ove oblasti je bio John Nash, o čijem životu je napravljen poznati film Beautiful Mind.

Jedna od osnovnih konceptualnih postavki u fizičkim teorijama o pojavama u svetu oko nas je redukcionizam, tj., ideja da se suština neke pojave (fenomena) može objasniti mehanizmima na manjim prostornim ili vremenskim skalama. Tako se, na primer, procesi unutar žive ćelije objašnjavaju molekularnom biologijom, molekularna biologija hemijom, hemijske reakcije proizilaze iz strukture hemijskih elemenata (atoma ili molekula) i njihovih interakcija, atomske i nuklearne reakcije kao posledica osobina elementarnih čestica i njihovih interakcija, itd. Ova kaskada redukcije na niže uzroke se nastavlja sve do najmanjih prostornih i vremenskih skala, gde kvarkovi i neutrini i elektroni postoje u svetu kvantizovanog prostora-vremena. Ljudi koji se ovim najmanjim skalama bav

Gost na ovom blogu je Ljiljana Lakić Švrakić koja je sa pokojnim Milenkom Zablaćanskim saradjivala, prevodeći mu tekstove sa nemačkog i engleskog.  

U svom rečniku neshvaćenih reči, Kundera, pored ostalog, razmišlja o značenju pojmova „teško" i „lako". Kao što je lepota u očima onog koji gleda, tako je i lakoća relativna i neshvaćena. Apsolutne lepote, kao i apsolutne težine, nema.

Čudno se zbilo da se u istom danu, u razmaku od samo par sati, igrom nesrećnog slučaja, premda potpuno drugačije prirode,ugase životi dva glumca slične energije, umetničkog nagona i senzibiliteta.

Jedan iz Bogatića, Srbija, drugi iz Perta, Australija.

Po godinama mogli bi biti otac i sin. Milenko i Heath. Dark Knights.

Za Heath-a Milenko je svakako čuo. Heath Ledger,opet, ni

Ovako su to javili: Glumac Milenko Zablaćanski (52), koji je teško povreden u saobraćajnoj nesreći 5. januara kod Čajetine, preminuo je juče u 17.05 sati na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

Biće komemoracija, i prigodne govore će drzati važni ljudi, i Milenkove kolege i saradnici, kao što i priliči čoveku kakav je Milenko bio. Pomenuće i brojne predstave koje je postavio, i one u kojima je igrao, i glumačka ostvarenja, i televizijske serije, i likove koje je igrao, sve kako priliči i kao što Milenko istinski zaslužuje.

I najzad će ga, zaslužnog gradjanina Milenka Zablaćanskog, ispratiti uz vence, i počasne salve.

Bili smo drugari, Milenko i ja. Drugovali smo u ono vreme kad se u Srbiji živelo životom nedostojnim čoveka, kad su rad i život bili bezvredni. Bila su teška vremena, a Milenko je igrao u dve ili tri predstave dnevno.

Dok su ljudi proklinjali mrak, on je p

H.G. Wells-ova knjiga Outline of History, štampana 1919. godine, je ambiciozno napisan narativ o čovekovom postojanju na svetu, od praistorije pa do naših dana - a na to ukazuju i njena dva podnaslova 'Plain History of Life and Mankind' i 'The Whole Story of Man'. U njoj se, na oko 1350 strana, opisuje uspon i razvoj čoveka od divljačkih pećinskih vremena, kad je bio 'razjaren, nizak i pogrbljen', preko slavne Antike, do savremenog doba kad je čovek dostigao svoju kulminaciju oličenu u uspravnom stasu bezbrižnog viktorijanskog džentlmena sa polucilindrom i kišobranom. (To što se kasnije utvrdilo da je konkretni pećinski čovek imao artritis, i zato hodao pogrbljeno, ne menja stvar.)

Ova vrsta stereotipa je bila naročito popularna u 19 veku, i iz tog vremena potiče vizija moderne istorije kao doba Antike (Grčka, Rim), Mračnog doba (do oko 1300. godine), te Reformacije i Renesanse, i kasnijih vremena. Prema ovoj mitologiji, na primer, poneki od Grka je imao ideju

Ispitujuci lucenje pljuvacke i zeludacnog soka kod pasa prilikom uzimanja hrane, fiziolog Ivan Petrovic Pavlov, baveci se ovim istrazivanjem krajem 19. veka, dosao je do iznenadjujuceg otkrica: pas je poceo da luci sok pre nego sto je dosao u fizicki dodir sa hranom. Samim tim sto je video hranu, ili osetio njen miris, pas je poceo da luci sok. Ispitujuci dalje ovaj fenomen, Pavlov je otkrio da moze izazvati lucenje soka kod psa i drugim nadrazajima koji sa hranom nisu direktno povezani - zvonjavom zvonceta, na primer, koje bi zvonilo svaki put kad bi ogledni pas uzimao hranu. Posle nekoliko uzastopnih pokusaja, pas bi naucio da refleksno luci sok samo na zvuk zvonceta, iako hrane nigde u blizini nije bilo. Ovaj se fenomen mogao izazvati i sa drugim zivotinjama (ribicama u akvarijumu, na primer) i drugim vrstama nadrazaja.

Pavlov je ovaj fenomen nazvao

Dame i gospodo, imam cast i zadovoljstvo da budem domacin Nikoli Svilaru. Opustite se i uzivajte:

Dubrovačko razdoblje Nikole Dobrovića traja­lo je od 1934. do 1943. godine i u tom je intervalu nastalo desetak njegovih antologijskih djela. Brojem i kvalitetom realizacija Dobrovićev dubrovački period dovoljno je obiman i čitljiv u kontinuitetu nastajanja pojedinih dijelova, da ga bez dvojbe možemo smatrati najznačajnijim graditeljskim razdobljem nje­gova Života, ali i najkvalitetnijim autorskim opusom 20. stoljeća na dubrovačkom podru­čju."

Dubravko Bačić

Njegovo remek delo, među knjigama, svakako je Savremena arhitektura. Tokom vremena ova knjiga je narasla u monumentalni petotomni korpus s

*Dve stilsko-jezičke napomene:

U početnoj verziji, prezentni filosofski studij imao je naslov Tractatus Logico-Philosophicus de Stercore Tauri, ali sam se u poslednji čas predomislio. Jasno je zašto.

U našem jeziku, izraz bullshit je postao deo svakodnevnog govora, kao na primer reči vikend (weekend) ili šou (show), pa sam odlučio da ga i ja upotrebljavam na ovom mestu koristeći originalni način pisanja. (Kome je draže, može ga pisati i kao bulšit.) Osobu koja proizvodi bullshit ću zvati bullshiter, a osobu kojoj je bullshit namenjen bullshitee, poštujući, razume se, gramatiku engleskog jezika.

Kao gnoseološki koncept, bullshit je stekao svoj punopravni filosofski status pre oko 25 godina, na jednom predavanju na Yale univerzitetu. Tom prilikom je Harry Frankfurt, profesor filosofije sa Princeton-a, definisao ovaj pojam

Fly me to the moon
And let me play among the stars
Let me see what spring is like
On Jupiter and Mars (--- F. Sinatra)

Na kraju filma Papillon, glavni junak (Steve McQueen), osudjen na doživotni robiju na Djavoljem Ostrvu u Francuskoj Gijani, je jedini zatočenik u istoriji ovog zatvora koji uspeva da sa ostrva pobegne. U poslednjim kadrovima filma, Papillon nošen strujom pluta ka pučini na malom splavu napravljenom od loze i kokosovih oraha. Tako je srušen mit o ovom ostrvu kao zatvoru iz koga je nemoguće pobeći.

Posle višegodišnjeg posmatranja promena plime i oseke i talasa koji su se besno razbijali o vertikalne i nedostupne litice ostrva, naš jun