''E, moram da ti vratim Mišimu.''

Belmondo, ortak s tekmi,  gotivio je Mišimu, kao i ja. Autobiografija, fotokopirana, stajala je kod njega. Do Mišimine autobiografije došao sam preko Džonija Rackovića. Dok smo bili porodični prijatelji.

Smrdljivog od smoga, sparnog martovskog popodneva pre ''revolucije'', dvadestešestica, Dorćol – brače Jerković, taljigam do poslednje stanice.

Došao sam kod Džonija.

 

 

Prvo me je zaslepila svetlost u njegovoj sobi – svetlost koja se prelamala kroz Jugoslovensku i Srpsku zastavu. To

Četvrtak – jutro - 15. 07. 2010.

Danas je umro Mikrob. Mozda juče, ne znam, sve vesti putuju računarom. Pre 15 dana videh Rackovića, sav u spidu, pozdravismo se. Kaže, startovao ga neki moj ortak sa tekme, plava kosa, sav izboden od tuča, i setim se – Urbani. Nisam ga video 100 godina. Upitah DŽonija šta mu radi žena, kaže 
- Filozofira!
I kao i uvek, pitao je za zdravlje moje majke. Uvek se gotivio sa njom. Gotivila i ona njega, volela što je ekcentrik i izgubljena duša.

Mrtvo more je, kao što mnogi znaju, svojevrstan fenomen. Zato ga skoro obavezno posete svi oni koji se nađu u ovom delu sveta, sa vidno većom radoznalošću od one koju pokazuju pred nekim drugim morima, kojih ima tako mnogo na kugli zemaljskoj. Ovde ljudi navraćaju ne samo zato da bi se divili njegovoj mrtvoj vodi, na izgled toliko mrtvoj da mrtvija ne može biti, već da bi udahnuli taj čudnovati vazduh koji se izdiže i širi dok mu se približujete, ali i da bi, makar i nevoljno, shvatili kako su predanja koja se vezuju baš za ovo more - toliko zanimljiva.

                                         Rekoh i spasih svoju dušu (Dixi et salvavi animam meam)

O Firenci sam već mnogo znao i unapred joj se divio, ali dugo nisam stizao da je posetim. Nekako mi je bila po strani, jer svaki put kada sam posećivao Italiju, putevi su vodili u - Rim. Međutim, znao sam da će, kad-tad, Firenca doći na red. 

                                                        Sex must always be great, otherwise don't bother 

Ja podržavam sadašnje ekonomske mere Vlade Republike Srbije. Stopostotno.

Ujedno, unapred šaljem čestitke trojci Vučić-Krstić-Radulović, u njihovim naporima da reformišu finansije i privredu u ovoj mnogo osiromašenoj zemlji.  

Smatram ispravnim to što kažu da su najavljene mere, posebno one koje treba da doprinesu uštedama, ali i uvođenju reda u javnim finansijama - „sečenja tupim noževima", a da će oštriji rezovi tek doći.

                                                            I'm the man, I suffer'd, I was there (W. Whitman)

Ja nisam uvrnut tip, naravno.

Ali volim uvrnute.

Naročito one koji šaraju po (tuđim) zidovima i (tuđim) sveskama/knjigama.

Shvatam da oni nešto hoće da kažu.

Pokušavam da budem dobar slušalac/gledalac drugih - ništa nema gore od toga da vam drugi nešto govore, a vi ne umete da ih (sas)slušate, pa ih čak ni u oči ne gledate.

volim ovaj lavirint
u kojem  smo
haotičan je primereno,
zabavan tu i tamo
neizvestan, kao i svaki.

al naš, udoban.

 

Andy Roddick

meni je rodik bio nesimpatičan, nisam volela njegov dvodimenzionalni tenis,
ali sam poštovala ogromnu volju, duh i prisustvo na terenu,
težak rad, i posvećenost.

da ne pričam o harizmi koju je nosio van terena.

Fernando Gonzalez



sjajan forhend, ogromna harizma,
volela ga je i publika i igrači. sjajan lik.