Nakon neuspelih antimiloševićevskih demonstracija 9. marta 1991. novokomponovani vođa je uz podršku „prodanih novinarskih duša" krenuo u obračun sa novinarima. Svima onima koji su ODBIJALI da svoj rad, znanje i talenat stave u službu ratne propagande, čiji su epilog bili monstruozni ratni zločini.
Glavni Miloševićev plen bila je Radiotelevizija Srbije. Najpre je 31. jula 1991. godine Skupština Srbije po hitnom postupku usvojila Zakon o Radioteleviziji Srbije. Tri ranija centra - u Beogradu, Novom Sadu i Prištini, uključujući i mrežu lokalnih RTV stanica, stavljeni su pod jedinstvenu kontrolu.

Vaspitavani smo opštim moralnim načelima:
Kada smo mi bili mali, roditelji, profesori, komšije, prijatelji i kumovi bili su osobe vredne poštovanja i ugleda. Što su bili bliži ili stariji, utoliko su takva naša osećanja bila jača. Bilo je  nevaspitano suprotstavljati se starijima, učiteljima ili nadređenima.
OSEĆALI SMO ISKRENO POŠTOVANJE.
Imali smo poverenja u starije, jer su bili roditelji, majke, ili rodbina sve dece.

Danas smo  tužni zbog svega onoga što smo izgubili, zbog onoga što će plašiti naše unuke jednog dana.

Tekst "Germanofobija ponovo vlada Evropom" na sajtu B92 me je povukao na čitanje bombastičnim naslovom. A ni podnaslov ne zaostaje: "Snaga Nemačke izaziva strah u Evropi". U nastavku još piše da je to "činjenica".

I šta sam pročitala u prilog "činjenici" da "Kontinent ponovo zazire"? Kako su to Novosti potkrepile, a B92 preneo (kao i još 620 mesta na Internetu, čiji se broj iz sekudne u sekundu povećava)?

Objašnjavanje "straha od dominacije" otvara se pominjanjem grčkog lista "Ta nea", koji je objavio karikaturu kancelarke Angele Merkel "koja upravlja Grčkom kao marionetom", pod naslovom "Najn! Najn! Najn!"  (reakcija na kontrolisanje grčkog budžeta).

AleXandar Lambros

Pojam „dve Srbije" mada u poslednje dve decenije aktuelizovan do granica apsurdnog, što su često, praksa pokazuje, prirodne granice za većinu socio-kulturološko-političkih pojava u Srba, zapravo je dosta stariji i datira, kao i gotovo sve ostalo, iz Srednjeg veka. Tragovi koncepta „dve Srbije" mogu se pronaći još u samim počecima srpske državne samostalnosti kada su njeni prvi vladari u svojim političkim manevrima, a okruženi pretećim silama i sa Istoka i sa Zapada, pokušavali da ostvare dobre odnose s obe političke strane sveta. Sedere duabus selis,  koncept koji nije stran mnogim narodima, a posebno onim koji svaki rat započnu na pogrešnoj a završe na pobedničkoj strani, u Srba je sudbinski bio podvučen specifičnim geostrategijskim položajem. Drevno rimsko carstvo se, naime, raspuklo na pola po tektonsko civilizacijskoj liniji koja se, na nesreću, prostire po sred srpskih istorijskih zemalja.

Danas sam na Twitteru video vest da je u toku javna rasprava povodom Nacrta zakona o informacionoj bezbednosti. Pretpostavljam da je vest ranije objavljena i u domaćim medijima, ali sam bio na putu pa nisam redovno pratio i otuda malo zakašnjenje.

U vesti na sajtu Digitalne agende se kaže: „Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva pokreće javnu raspravu radi pribavljanja mišljenja stručne i šire javnosti o Nacrtu zakona o informacionoj bezbednosti."

Prema tekstu na sajtu, javna rasprava će trajati od 25. januara do 6. februara 2012. godine (tj. već traje). Nacrt zakona se nalazi ovde. Na sajtu Digitalne agende se nalaze kontakt podaci na koje možete poslati komentare i sugestije.

Vrhunski uspesi srpskih sportista nameću pitanje zašto nije isto tako i u drugim životnim ostvarenjima i ambicijama? Kako to da već decenijama sportskim pobedama maskiramo društvene i ekonomske poraze? I kada ćemo se izboriti za finale normalnosti, prosperiteta i ljudskosti, po ugledu na sutrašnje finale rukometa, vaterpola i tenisa?

Dan uoči atentata, 4. aprila 1968, Martin Luter King održao je čuveni govor u Memfisu, u saveznoj državi Tenesi, u znak podrške štrajku sanitarnih radnika. Štrajkači su nosili transparente sa natpisom: JA SAM ČOVEK!

Pričana je o njoj anegdota kako je Tito reč "grožđe" razumeo kao "gvožđe", pa je naredio da se ona napravi, a teoretičari zavere su pričali kako nam je pokojni premijer ubijen zbog nje. Ne verujem ni u prvu ni u drugu priču, ali se dobro sećam da smederevska železara nikada nije radila u plusu, od njenog nastanka pa sve do dana kada ih je kupio US Steel. Amerikanci su od nje napravili profitabilno preduzeće, a država je pre toga morala da železari otpiše ogromne dugove koji su se stvarali godinama.

Krug se najzad ponovo zatvorio. Posle 70 godina zajebavanja sa Jugoslavijom, i posle 2 godine (sto sposoban covek moze za kratko vreme da upropasti stvari) zezanja sa Djindjicem, najzad smo se opet vratili u nase prirodno stanje, u kome nam je tako lepo bilo za vreme Milosevica.

Nakon ove sprdnje na liniji terorizam-BanjaLuka-nepostojecejavnomnjenjekojesejavlja-Ugricic-rukometnesofersajbne-... napokon se sve lepo, otvoreno i bez pretvaranja vratilo u nas prirodni modus vivendi i opet mozemo mirno da odahnemo jer smo ponovo uspostavili svoju logicnu stabilnu ravnotezu, gde je opozicija "opozicija", gde je vlast "vlast"...

Šta onih 1% sprema za nas 99%?

Internetom kruži scenario za koji je samo pitanje vremena kada će biti realizovan.

Ovo je verzija koju sam prilagodio našim (ne)prilikama:

Bez izvinjenja i poverenja nema ni trajnog pomirenja.

Gospodo, kardinali, vladike, hodže i popovi, uradite i vi kao što uradi Grigorije, uradite gde god hoćete, mesta na žalost ima mnogo, a vreme je da budete ljudi iako ste verski glavari. Političari su se već izvinili, neki još nisu pa ih naterajte. Osim Grigorija, vi to još niste uradili. Učinite to jer imate šansu da trajni mir, verska tolerancija i suživot na ovim prostorima  bude i vaša velika zasluga ili još jedna velika krivica.

Kardinale otidi u Jasenovac i Jadovno,Medački Džep, Gospić u Glinsku crkvu i kaži konačno nešto ljudski, Ceriću otidi u Bratunac, Kravice,Skelane, na Ozren i kaži ono ljudsko, vladike odiđite u Srebrenicu, Kozarac i druga mesta pa izgovorite ono ljudsko. Skupite se svi zajedno obiđite stratišta, pomolite se senima i pokajte se zbog onih koje ster blagosiljali da to urade, a pokajte se i što ste ih blagosiljali.

Ugledajte se na vladiku Grigorija, kažite barem onoliko koliko je on rekao.