Iako se protivrečnim izveštajima Turnera i Šefera ne može pokloniti potpuno poverenje, neke činjenice ipak nisu sporne. Opunomoćenik Ministarstva inostranih poslova Feliks Bencler (Felix Benzler), kao što je već napomenuto, urgirao je još u avgustu deportaciju svih Jevreja. Pošto su jevrejski muškarci streljani odlučeno je krajem oktobra na jednom sastanku, na kome je učestvovao Fridrih Zur (Friedrich Suhr), jedan od Ajhmanovih predstavnika iz Berlina, da žene i deca budu internirani i deportovani u jedan "sabirni logor na istoku" čim to bude tehnički moguće. U decembru je Bencler ponovio svoj zahtev da Jevreji budu što pre deportovani, a pominjalo se naredno proleće kao najraniji mogući termin. Posle Šeferovog dolaska, Bencler je od njega takođe zahtevao da ubrza deportaciju Jevreja iz logora Sajmište u Rumuniju. Naime, i za Šefera i za Benclera, ovaj jevrejski logor sa svojim komplikovanim procedurama, smešten na teritoriji Hrvatske, sa snabdevanjem iz Srbije, čiji su čuvari spolja bili pripadnici Ordnungspolizei, dok se unutra nalazio pod upravom Sipo, predstavljao je "isuviše veliki teret". Nijedna instanca nemačkih okupacionih vlasti nije želela produženo postojanje Judenlagera. Na konferenciji u Vanzeu 20. januara 1942., Hajdrih je objavio svoju nameru da sprovede deportaciju sa zapada na istok. To je značilo da se Srbija neće rešiti svojih Jevreja njihovim deportovanjem u neposrednoj budućnosti, a Hajdrih je mogao da predvidi nove žalbe zbog ovog novog odlaganja. Istovremeno, u Hajdrihovoj Sipo-garaži dovršavana je gradnja posebnih kamiona-dušegupki namenjenih ubijanju jevrejskih žena i dece pošto bi njihovo streljanje bio isuviše nezgodan posao.

 
2019-08-29 03:13:59

Semlin - nastavak, veblog čtenije

Srđan Fuchs RSS / 29.08.2019. u 04:13

Konačno rešenje u Srbiji - Judenlager na Sajmištu

-studija slučaja-

Kristofer Brauning (Christopher R. Browning)

 

Život u Judenlageru bio je veoma surov, naročito krajem decembra i u januaru, kada su temperature bile tako niske da se reka Sava zaledila. Ogromne sajamske hale nisu grejane. Da bi se dobilo što više prostora za smeštaj interniraca, da bi više hiljada ljudi moglo da se nagura u dva velika paviljona, bilo je podignuto nekoliko spratova drvenih skela, do kojih su zatočenici morali da se uspužu na kolenima i rukama. Pored gladi i hladnoće, jedan od uzroka umiranja bio je i prinudni rad u grupama logoraša koje su lopatama čistile sneg na obližnjem aerodromu. Osnovana je "samouprava" interniraca ("starešina logora" bila je jedna žena od nepunih trideset godina po imenu Sarfas) čiji su članovi svakog jutra podnosili raport komandantu. U logoru su Jevreji obavljali i administrativne i fizičke poslove, uključujući patroliranje unutar ograde da bi se zatočenici držali na udaljenosti od žice. Bilo je zabranjeno unošenje hrane u logor, a deca koja bi se provukla kroz nenaelektrisanu žičanu ogradu da bi u predgrađu Zemuna prosila hranu dobijala su batine kad bi bila uhvaćena. 

stefanoff0039_small.jpg

Kristo Stefanof, zatočenik logora Bergen Belsen, ilustracija
 
2019-08-21 07:42:46

Semlin

Srđan Fuchs RSS / 21.08.2019. u 08:42

Konačno rešenje u Srbiji - Judenlager na Sajmištu

-studija slučaja*-

Kristofer Brauning (Christopher R. Browning) 

 
2019-08-20 09:44:08

Podele

natasa_tasic_10 RSS / 20.08.2019. u 10:44

images?q=tbn:ANd9GcSOBn-GtaVJoFt7ER07FoTENTq6X4TXP0K4W_r5CosYQbSXCUZL8Q

Umentnik je neko ko svedoči u vremenu u kojem živi. Svojom ličnošću, talentom i požrtvovanošću staje ispred svih nas ranjiv, snažan, tvrda i meka srca guta sve što neko drugi ne može ni da zamisli, pa opet koliko god da se trudi i da živi što poštenije može, okružen isključivo svojom porodicom, uvek je vidljiv svima i

 

Film "Djeca Kozare" je dva puta ODBIJEN U Filmskom centru Srbije

Kako prenose agencije, veliki reditelj je o temi kojom se dugo bavi, logoru Jasenovac te novom filmu "Djeca Kozare" kome je izostala podrška, između ostalog, rekao:

"Dok neko ne klekne u Jasenovcu i ne zatraži oprost za zločine kao što je to učinio Vili Brant u Aušvicu, vjerujem da će ostati prostor za nove mržnje i ratove u regionu. (…) Do sada smo dva puta aplicirali na konkurs Filmskog centra Srbije i oba puta je naš film odbijen. Verujem da će Srbija naći načina da nam pomogne jer je riječ o zločinima nad srpskom decom. Taj film nam je potreban danas. Migracije ljudi u celom svijetu izazvane su užasnim ratovima, a stradanje dece Kozare u ustaškoj NDH je jedan od najmračnijih zločina u istoriji Evrope u kojoj danas živimo".

 
2019-08-06 23:35:08

Hiroshima mon amour

nsarski RSS / 07.08.2019. u 00:35

 

Hiroshima-mon-amour-e1404741885592.jpg

 Scena iz filma Hiroshima mon amour, Alan Renea (Alain Resnais)

Mnogi antropolozi veruju da je populacija ljudske vrste (homo sapiensa), pre oko 100 000 godina bila spala na oko 12 000 odraslih jedinki. Ovaj bottleneck u ljudskoj populaciji neki osporavaju, ali postoje brojne indikacije da je, negde u to vreme, broj ljudi na planeti bio veoma mali - uglavnom se sporovi vode

 

Zlatna arena 'Dnevniku Diane Budisavljević', Vrdoljakov 'General' bez glavnih nagrada

1020448.jpeg
 
 
2019-07-06 06:15:29

Dece, komata mnogo

Srđan Fuchs RSS / 06.07.2019. u 07:15

DSC_0017.JPGMoram izraziti ovde ljubomoru na jednog ovdašnjeg blogera što će dobiti dete, komata treće. Ja sam treće dete i nema većeg zakona na svetu od bivanja trećim detetom! Želeo sam i ja treće, al' jebat' ga, kasno krenuli sa kintom i nismo mogli ili hteli dalje - zašlo se u petu deceniju života već. Jedino da mi žena blagoslovi neku mladu Judejku ili beduinku Palestinku, kao Sara Avraamu što je, pa još par komata.

 
2019-07-02 09:27:15

B 2

mikele9 RSS / 02.07.2019. u 10:27

Iz uvoda u Memoare jednog pokojnika (Pariz, 14.april. 1846; prerađeno izdanje 28. jula):

Kako nisam u mogućnosti da predvidim trenutak svoje smrti, a pošto je u mojim godinama svaki dan više čista blagodet, ili pre patnja, osećam se obaveznim da ponudim nekoliko reči objašnjenja.

Četvrtog septembra, imaću sedamdeset osam godina (1846 godine). Krajnje mi je vreme da napustim ovaj svet koji sve brže napušta mene, i učinuću to bez žaljenja.

François-René de Chateaubriand

Pozajmio od Pol Ostera iz knjige Knjiga

 
2019-06-22 19:12:29

Kiza, Komina i Orvel 2019.

tasadebeli RSS / 22.06.2019. u 20:12

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana