pise: AlexDunja

A znam da znate onih devet Zevsovih kćeri.

njihov je posao da nadahnjuju  slikare ,

muzičare i pesnike ,i štite njihova dela.

nije čudo da im je mati titanka Mnemozina,

boginja pamćenja. (ima u Hadu reka koja nosi

njeno ime, i kažu, da ko pije iz te reke, zna i pamti sve, zauvek.)

Veoma jednostavno pitanje na koje je jednostavno dati i odgovor.

Znam sve. Dvoje vrata, mali prtljaznik, nepregledna … ali ja sam voleo ovaj auto.

pise: edi-va

Smrt – da li vas ova reč plaši, ili smatrate da je to jedino izvesno u našim životima?

Neki dan me majka saleti sa spiskom posthumnih želja, tipa: Želim puno cveća na grobu, svežeg naravno. Očekujem da se TI o tome brineš, da me redovno obilaziš … znaš koliko volim cveće i koliko bi mi to značilo. (Živa je, zdrava je i ništa joj ne fali!)

Gledam je sa nevericom, jer ne mogu da se načudim šta ona meni tu priča, pa joj odgovorim:

„ Pa dobro majka, zar ti to ne zvuči malo sebično i egomanski

God Bless Youtube!!

Pise: edi-va

Ne nisam, ali postoje tri šansone koje mislim da su vredne pomena. Tri koje pevušim, kada ih slučajno negde sretnem.

Jaques Brel – Ne me quitte pas

Edith Piaf – Non, je ne regrette rien

and last but not least:

Dragan Stojnic – Ces’t la vie

Jaques Brel u pesmi – Ne me quitte pas ( ne ostavljaj me sada)  po meni predstavlja oličenje

… moj dobar drugar Beli je, tih nezaboravnih 90tih, skoro svaku svoju pricu pocinjao sa recenicom "razbili ti se Bane i ja ..." Tu smo vec otkidali od smeha, tako da je nastavak price uglavnom bivao nebitan.

Beli je uvek imao najbolju dzidzu i gajbu u Prizrenskoj u koju su svi dolazili, prolazili, spavali, kresali, bezobzirno praznili domacinov frizider i nesvesno provodili svoje najlepse dane. Belog nismo kapirali kao domacina ove velike starinske