B92 Blog

                                                                                                             Sve više čujem nekih novih čudnih, nakalemljenih reči za zanimanja u ženskom rodu. Pitam se čemu ove reči, pa mi kažu da se to sada smatra politički korektnim. Rečnik se menja kao oružije protiv diskriminacije.Ja bih imala mnogo štošta ovome da prigovorim a iz dva ugla. 

Prvo, preterano i nasilno krivljenje, kasapljenje jezika, poštopoto nametanje novih, amorfnih krpeža od reči da bi se postigao bilo kakav politički cilj je po mom mišljenju anti-kulturno. Ovo posebno važi za reči i izraze koji su izvedeni iz antičkih jezika.

Nasilne reforme jezika su takođje anti-demokratska birokratska prinuda, one favorizuju ritualno-političku primenu jezika a u cilju nametanja pravovernosti sopstvene vizure bez obzira na moguċe limitacije iste.

Boljševizam je uverljiv istorijski primer da nije dobro beskompromisno razrgrađivati kulturu da bi se gradila politika. 

Drugo, pokušaji da se reformiše jezik prolazi pod izgovorom da im je namera borba protiv profesionalne diskriminacije žena dok je u stvari čini sasvim suprotno, poražavajuċe uveličava diskriminaciju i anulira veċ dobijene bitke. 

  divno".

Louise je rođena 1911. godine u Parizu, 1938. se preselila u New York,

gde i danas u svojoj 96. godini radi.

http://www.tate.org.uk/modern/exhibitions/louisebourgeois/default.shtm

http://en.wikipedia.org/wiki/Louise_Bourgeois

*Robert Mapplethorpe: Louise Bourgeois 1982 sa "Fillette" (devojčicom)

Ovaj post se, izuzev par mojih obzervacija, sastoji iz isečaka iz vajarkinih dnevnika i intervjua.

"….jer je Anuška već kupila suncokretovo ulje, i ne samo da ga je kupila nego ga je i prolila……" (Bulgakov, Majstor i Margarita) 

Po čitavom Vestminsteru niču beli kavezi, kopaju ulice i zamenjuju prastare olovne vodovodne cevi. Kažu da je zbog toga naša vrlo ukusna gradska česmovača u stvari otrovna.

Elem, ovo silno raskopavanje je navodno nateralo miševe i pacove da se razmile po kućama, jer, tvrde dalje, u Londonu nikada nisi na više od šest stopa daleko od miša ili pacova. Stvarno su diskretni, ako je tako.

Propelerac brunda. Ima malo više od dvadeset sedišta, lokalci se rasporedili sa nekim paketiċma.  Pod limeni, pokriven delimično linoleumom, koliko se seċam.  Stjuardesa deli vodu i OnajSok od pomorandže koji ima ukus konzervansa.

Ispod svetluca more, kao srebrne škrge, posuto golim žuċkastim ostrvljem.

To su Kikladi.

Nešto se čudno dešava.Gradonačelnik Londona opet je pomerio crtu iza koje smrtnici moraju da plaċaju ulaznicu da bi prošli kroz grad. Na samoj granici Westminstera nervoza. Male ulice sa vilama i rezidencijama iz Viktorijinog vremena zakrčene su nervoznim vozilima i vozačima koju pokušavaju da uz samu liniju zaobiđu plaċanje ulaznice. Ta vozila su sve veċa, sve ratobornija, ulice mi se čine sve užim. Privatni čuvari vila sve nervoznije krstare ulicom. Kamere su svuda, gledaju ko plaċa a ko ne.

Sve veċa količina novca, sve veċa količina agresije i besa zagušuje vazduh.

Preko puta škole Top Shop.

Tu negde, ovih dana, poznata manekenka Kata Mahovina je ispred, unutra ili okolo dotičnog dućana kupovala, pozirala, promovisala ili već nešto od neverovatnog značaja radila što su kamere vredno i uredno dokumentovale, retuširale, umnožile a potom objavile.

Elem, bilo kako bilo, sad ispred tog Top Shopa horde žena rade to nešto isto sto je radila manekenka.

Autoportret sa Pink Panterom

 Vreme je da se sa BlogomKakvimSmoGaZnali svi polako oprostimo. Pa i ja.

Resila sam da se "samoarhiviram" i tako pokusam da se upoznam sa novim softverom. Moram da priznam, mnogo sam se namucila.  Dovidjenja stari Bloze.  Sta se tu moze.

U nastavku su moji stari tekstovi.

PS: Zar je moguce da ce nase fotografije biti u ovako mizernoj rezoluciji? Smrt autorstvu?